Nebeski oganj

„Šara je slepa za đi’e’toh“, reče joj Bair, uz jedva primetan trag saosećajnosti. „Ona vidi samo ono što mora biti, ono što će biti. Muškarci i Device bore se protiv sudbine čak i kada je jasno da će Šara nastaviti tkanje ne obazirući se na njihove napore – ali ti više nisi Far Dareis Mai. Moraš naučiti da uzjašeš sudbinu. Samo ako se prepustiš Šari moći ćeš da uspostaviš neku meru vlasti nad sopstvenim životom. Ako se budeš borila, Šara će te siliti i možda ti umesto zadovoljstva neće ostati ništa osim bede.“

Egveni je ovo zvučalo skoro istovetno kao predavanje koje je slušala o Jednoj moći. Da bi ovladala saidarom, moraš najpre da mu se predaš. Ako se boriš, naleteće na tebe divljački, ili će te uništiti; ako se predaš i počneš nežno da ga pokrećeš, učiniće kako želiš. Ali to nije objašnjavalo zašto traže ovo od Avijende. Upitala ih je to, i ponovo dodade: „Nije u redu.“

Umesto odgovora, Amis reče: „Hoće li je Rand al’Tor odbiti? Mi ga ne možemo primorati.“ Bair i Melaina su gledale u Egvenu podjednako pomno kao i Amis. Nisu želele da joj odgovore zašto. Lakše je naterati kamen da progovori nego nagnati Mudru da kaže nešto protiv svoje volje. Avijenda je zurila u svoje nožne prste, natmurena i potištena; znala je da će Mudre, na ovaj ili onaj način, postići ono što žele.

„Ne znam“, polako kaza Egvena. „Ne poznajem ga dobro kao nekada.“ Žalila je za tim, ali dogodilo se previše toga, čak i kada se izuzme njeno otkriće da ga voli samo kao brata. Njena obuka u Kuli i ovde, donela je podjednako mnogo promena kao i ličnost u koju se Rand pretvorio. „Možda će pristati, ako mu date dobar razlog. Mislim da mu se Avijenda dopada.“ Mlada Aijelka bolno uzdahnu, ne podižući glavu.

„Dobar razlog“, frknu Bair. „Kada sam ja bila mlada, muškarci su jedva čekali da im neka mlada žena ukaže toliku pažnju. Smesta bi otišli da naberu cveće za svadbeni venac.“ Avijenda se trže i jarosno pogleda Mudru; duh joj se pomalo vraćao. „Pa, pronaći ćemo neki razlog koji će biti prihvatljiv čak i za mokrozemca.“

„Ostalo je još nekoliko noći do tvog ugovorenog susreta u Tel’aran’riodu“, kaza Amis. „Ovoga puta, s Ninaevom.“

„Ta bi mogla mnogo da nauči“, dodade Bair, „kada ne bi bila tako tvrdoglava.“

„Do tada, tvoje noći su slobodne“, zaključi Melaina. „Osim ako ne posećuješ Tel’aran’riod bez nas.“

Egvena je naslutila da će to biti pomenuto. „Ne, naravno“, reče. Ne previše. Da je preterala, svakako bi to saznale.

„Jesi li uspela da pronađeš Ninaevine ili Elejnine snove?“, upita Amis. Bila je opuštena, kao da ne govori ni o čemu posebnom.

„Ne, Amis.“

Nalaženje puta u nečije snove bilo je mnogo teže od ulaska u Tel’aran’riod, Svet snova, naročito ako su ljudi bili međusobno udaljeni. Što su bili bliže, i što su bliskiji bili, to je bilo lakše. Mudre su još uvek zahtevale od nje da ne ulazi u Tel’aran’riod bez makar jedne od njih, ali tuđi snovi su možda bili i opasniji, na svoj način. U Tel’aran’riodu vladala je sobom i svojom okolinom prilično umešno, ukoliko neka od Mudrih ne bi odlučila da preuzme vodstvo. Sve je bolje upravljala tim tajnim svetom, ali i dalje nije bila ni blizu ijednoj od njih – posedovale su ogromno iskustvo. Ipak, ulaskom u nečiji san postaje se delom tog sna, i potreban je najveći mogući napor da se šetač ne ponaša onako kako sanjač želi – što ponekad uprkos svemu nije uspevalo. Mudre su veoma oprezno posmatrale Randove snove – nikada nisu sasvim ulazile u njih. Čak i tako, zahtevale su od nje da uči. Ako su rešile da je nauče šetanju snovima, namerile su da je nauče svemu što znaju.

Egvena svakako nije bila snebivljiva, ali svaki put kada su joj dopustile da vežba, sa njima, a jednom i sa Ruarkom, provela se veoma loše. Mudre su zaista vladale sopstvenim snovima, tako da su svi događaji u njima – kako rekoše da joj predoče opasnosti – bili njihovo delo, ali pravo zaprepašćenje je bilo to što ju je Ruark smatrao devojčicom, poput svojih najmlađih kćeri. Tom prilikom je popustila, samo na jedan koban trenutak. Posle toga je postala bezmalo puko dete; još nije mogla da pogleda tog čoveka a da se ne seti lutke koju je dobila kao nagradu za vredno učenje. I osećaja zadovoljstva zbog dara i pohvale koju je dobila. Amis je lično morala da joj oduzme lutku s kojom se, presrečna, igrala. Bilo je dovoljno loše što i Amis zna za to, a podozrevala je da se i Ruark priseća ponečega.

„Moraš nastaviti da se trudiš“, kaza Amis. „Imaš dovoljno snage da dopreš do njih, čak i kada su ovako daleko. Neće ti škoditi ni da saznaš kako zapravo gledaju na tebe.“

Nije bila tako sigurna u to. Elejna joj je bila prijateljica, ali Ninaeva je skoro čitave njene mladosti važila za Mudrost Emondovog Polja. Verovala je da bi Ninaevini snovi bili još gori od Ruarkovih.

„Večeras ću spavati dalje od šatora" nastavi Amis. „Ne previše daleko. Ako pokušaš, lako ćeš me naći. Razgovaraćemo ujutru, ako te ne budem sanjala.“