Nebeski oganj

Zapovednik Belih plaštova rastera prašinu oko lica rukom u oklopnoj rukavici i pokaza vojniku da odstupi od kola. Nije skretao pogled s Ninaeve. „Dolazite iz Tančika?“

Na to ona, slika i prilika iskrenosti i usrdnosti, zaklima glavom. „Da, kapetane, iz Tančika.“

„Šta se dešava tamo? Kruže svakojake glasine.“

„Glasine, kapetane? Kad smo odlazili odande, vladao je priličan metež. Grad je bio pun izbeglica, a okolinom su harali razbojnici i pobunjenici. Prodaja je bila gotovo potpuno zamrla.“ To je, uostalom, bila sušta istina. „Baš zato ću za svoju robu i dobiti izuzetno dobru cenu. Čini mi se da tarabonskih boja još dugo neće biti u prodaji.“

„Ne zanimaju me ni izbeglice, ni prodaja, ni boje, trgovkinjo“, mirno će zapovednik. „Je li Andrik još bio na prestolu?“

„Jeste, kapetane.“ Očigledno se pričalo da je neko zauzeo Tančiko i zbacio kralja, što možda i jeste bilo tačno. Ali ko – neki od pobunjenih plemića koji su se između sebe borili s gotovo jednakim žarom kao protiv Andrika, ili možda Zmajuzakleti, koji su se zavetovali Ponovorođenom Zmaju a da ga nisu ni videli? „Kad smo odlazili, Andrik je još bio kralj, a Amatera panarh.“

Po pogledu mu se videlo da je i dalje sumnjičav. „Priča se da su se umešale i veštice iz Tar Valona. Jeste li videli neku Aes Sedai ili čuli nešto o njima?“

„Ne, kapetane“, žustro će ona. Činilo joj se da joj prsten Velike zmije prži kožu. Pedeset Belih plaštova nadohvat ruke. Od peščane oluje ovoga puta ne bi bilo vajde, a i ona sama je ionako, mada to nikad ne bi priznala, bila više uplašena nego gnevna. „Prosti trgovci se ne mešaju s takvima.“ On klimnu glavom, na šta se ona odvaži da postavi pitanje. Htela je pošto-poto da promeni temu. „Nego, kapetane, jesmo li mi to već ušli u Amadiciju?“

„Granica je pet milja istočno odavde“, odgovori on. „Za sada. Prvo selo na koje ćete naići zove se Mardesin. Ne kršite zakon i sve će biti u redu. Tamo je jedan garnizon Dece.“ Rekao je to tako kao da garnizon neće raditi ništa drugo osim što će voditi računa da oni ne prekrše zakon.

„Jeste li došli da pomerite granicu?“ iznebuha će Elejna, mrtva-hladna. Ninaeva požele da joj zavrne šiju.

Upale, sumnjičave oči prebaciše pažnju na Elejnu, a Ninaeva hitro uskoči: „Oprostite joj, gospodine kapetane. To je ćerka moje najstarije sestre. Misli da je stvorena za veliku gospu, a vazdan se vucara s đilkošima. Zato ju je majka i poslala kod mene.“ Elejnin ogorčeni uzdah bio je prosto savršen. A verovatno i potpuno iskren. Ninaeva pomisli da nije baš morala da doda ono o đilkošima, ali nekako joj se činilo primerenim.

Beli plašt ih još malo odgleda, pa reče: „Gospodar kapetan zapovednik šalje hranu u Tarabon. U suprotnom bi nam tarabonska gamad upadala preko granice da krade sve što se može žvakati. Putujte pod Svetlošću“, dodade, pa odgalopira ka čelu čete. To nije bio ni savet ni pozdrav.

Tom odmah pokrenu kola, ali niko ne pusti ni glasa od sebe – osim kašlja – sve dok i poslednji vojnik nije dobrano odmakao i dok ne izađoše iz oblaka prašine.

Ninaeva gucnu malo vode koliko da skvasi grlo, pa dodade mešinu Elejni. „Staje ono trebalo da znači?“, oštro upita. „Nismo u prestonoj dvorani tvoje majke, a ni ona se, kad smo već kod toga, ne bi složila s onim!“

Elejna je iskapila i poslednju kap iz mešine pre nego što je blagoizvolela da odgovori. „Puzala si pred njim, Ninaeva.“ Potom podrugljivo zapiskuta: „Ja sam strašno dobra i poslušna, kapetane. Mogu li da ti izljubim čizme, kapetane?“

„Treba da se ponašamo kao trgovci, a ne kao prerušene kraljice!“

„Trgovci ne moraju biti ulizice! Sreća tvoja što zbog tolike predusretljivosti nije posumnjao da nešto krijemo!“

„Da, ali isto tako ne gledaju s visine na pedeset Belih plaštova s kopljima! Ili si možda mislila da ćemo ako zagusti upotrebiti Moć?“

„Zašto si im rekla da se vucaram s đilkošima? To nije bilo neophodno, Ninaeva!“

„Rekla bih mu bilo šta samo da već jednom ode i ostavi nas na miru! A ti.J.“

„Umuknite obe“, dreknu Tom iznenada, „pre nego što se vrate da vide koja će koju da ubije!“

Ninaeva se brže-bolje okrete da pogleda pozadi i tek onda shvati da su Beli plaštovi predaleko odmakli da ih čuju, pa čak i da su vikale. Dobro, možda su bile malo glasnije. I Elejna se bila osvrnula, ali to joj beše slaba uteha.

Ninaeva čvrsto uhvati kiku i prostreli Toma pogledom, ali Elejna mu se već bila privila uz mišicu i zagugutala: „U pravu si, Tome. Izvini što sam podigla glas.“ Džuilin ih je kradomice posmatrao, ali se mudro pravio da ga sve to ne zanima, pošto je znao da nije pametno približavati im se previše.

Pustivši kiku da je ne bi iz korena iščupala, Ninaeva popravi šešir i zagleda se pravo preda se. Šta god da je spopalo tu devojku, krajnje je vreme da se istera iz nje.