Nebeski oganj

Samo je po jedan visoki kameni stub s obe strane puta označavao granicu između Tarabona i Amadicije. Na drumu ne beše više nijednih kola. Brda su postepeno postajala sve viša, ali je okolina ostala uglavnom ista – mrka trava i žbunje s pokojim zelenim listom, borovi i vres. Tu i tamo su se na padinama mogla videti polja ograđena kamenim zidovima, kućice pokrivene slamom i voćnjaci, ali sve je izgledalo zapušteno. Ni iz jednog dimnjaka nije se vio dim, niko nije radio u polju, nigde nije bilo nijedne ovce niti krave. Samo se nešto malo živine videlo gde čeprka u dvorištima kraj druma, ali i ona beše podivljala i bežala je čim čuje nailazak kola. S garnizonom Belih plaštova ili ne, niko nije bio voljan da iskušava sreću toliko blizu granice i tarabonskih pobunjenika.

Sunce je još bilo daleko od zenita kada su s vrha brega konačno ugledali Mardesin. Bio je to gradić, otprilike milju u prečniku i preveliki da bi se nazvao selom, podignut na obalama potoka koji je proticao između dva brda. Škriljčanih je krovova bilo gotovo koliko i slamnatih, a na ulicama je vladala poprilična gužva.

„Treba da obnovimo zalihe“, reče Ninaeva, „ali moramo biti brzi. Možemo još dosta preći pre mraka.“

„Umorni smo, Ninaeva“, na to će Tom. „Gotovo mesec dana putujemo od svitanja do sutona. Jedan dan odmora neće nas mnogo usporiti na putu do Tar Valona.“ Nije zvučao umorno. Pre bi se reklo da je bio željan da zasvira harfu ili lutnju u nekoj krčmi ne bi li mu neko platio vino.

Džuilin konačno pritera konja bliže kolima pa reče: „Prijalo bi mi da malo hodam. Ne znam da li je gore u sedlu ili na kočijaškoj klupi.“

„Mislim da bi trebalo da pronađemo neku gostionicu“, reče Elejna, gledajući Toma. „Dosta mi je spavanja pod ovim kolima, a i volela bih da te slušam kako pričaš priče u trpezariji.“

„Trgovci s jednim kolima jedva su nešto više od torbara“, oštro će Ninaeva. „Takvi ne mogu sebi da priušte noćenje u gostionici u ovolikom gradu.“

Nije znala da li je ovo bilo tačno ili ne, ali uprkos tome što je i sama čeznula za kupanjem i čistom posteljinom, nije htela da pusti ovu curu da se nabacuje Tomu. Međutim, tek kad je postala svesna sopstvenih reći, shvatila je da im je popustila.

Jedan dan ionako ne znači ništa. Još je daleko do Tar Valona.

Zažalila je što nije odabrala putovanje morem. Brzom lađom i s Morskim narodom kao posadom, stigli bi do Tira triput brže no što su prešli Tarabon. Trebali bi im samo dobri vetrovi, a s dobrim vetrotragačem ni to ne bi bila prepreka. Čak su se i ona i Elejna mogle pobrinuti za to. Tairenci znaju da su one Randove prijateljice, a pretpostavljala je da im se još uvek gaće tresu od straha da ne uvrede Ponovorođenog Zmaja. Oni bi im obezbedili kočiju i pratnju za put do Tar Valona.

„Pronađi nam pogodno mesto za logor“, reče preko volje. Trebalo je da krenu brodom. Do sada bi se već vratili u Kulu.

9

Znak

Ninaeva je morala priznati da su Tom i Džuilin izabrali dobro mesto za logor – prekriveno suvim lišćem, u retkom cestaru na istočnoj padini, ni milju daleko od Mardesina. Žbunje trnjina i nekoliko malih vrba obešenog granja zaklanjalo je pogled na kola, a dve stope širok potočić izvirao je pod kamenom podno vrha padine i oticao dvostruko širim blatnjavim koritom. Bilo je to dovoljno vode za njihove potrebe. Pod krošnjama je bilo čak i malo svežije zahvaljujući blagom povetarcu.

Kada su napojili konje i privezali ih na pogodnom mestu za ispašu, Tom i Džuilin rešiše da bacanjem novčića odluče koji će s mršavim škopcem sići u grad po namirnice. Bio je to njihov mali obred. Pošto Tom, zahvaljujući spretnim, opsenarskim prstima, nikada nije gubio kad baca novčić, Džuilin beše preuzeo taj zadatak na sebe.

Ipak je Tom pobedio i Ninaeva se, dok je on skidao sedlo sa Šunjala, zavuče pod kočijašku klupicu i nožem odiže dasku s poda. Pored dva pozlaćena kovčežića s Amaterinim darovima stajalo je nekoliko kožnih vrećica punih dukata. Panarh je u želji da im vidi leđa bila više nego izdašna. Ostale su stvari spram ovih izgledale kao tričarije: kutijica od tamnog drveta, lakirana ali jednostavna i bez ikakvih rezbarija, i kožna torbica, pljosnata i položena, kao da je u njoj nekakav disk. U kutiji su bila dva ter’angreala koje su povratili od Crnog ađaha, oba povezana sa snovima, a u torbi... Bila je to njihova nagrada iz Tančika. Jedan od pečata na tamnici Mračnoga.

Ma koliko žudela da sazna gde je to Sijuan Sanče želela da sada traže Crni ađah, njoj se upravo zbog tog pečata žurilo u Tar Valon. Zagrabila je novčiće iz vreće, vodeći računa da ne dotakne pljosnatu torbu. Što je duže pečat bio kod nje, više je želela da ga preda Amirlin i da završi s tim. Ponekad joj se, kad bi mu se našla u blizini, činilo da oseća kako Mračni pokušava da se probije.