Nebeski oganj

Pošto se nauživala u osvežavajućem pranju ruku i lica, latila se sređivanja logora i poslala Džuilina da sa drveća odlomi suvo granje za potpalu. Kada je Tom napokon stigao s dve pletene korpe obešene škopcu na leđa, zatekao je Ninaevin i Elejnin pokrivač prostrt ispod kola, a njegov i Džuilinov u hladu jedne visoke vrbe, te poveliku zalihu naslaganog granja, čajnik gde se hladi kraj pepela ugašene vatre i oprane zemljane lonce. Džuilin je gunđao sebi u bradu dok je iz potočića zahvatao vodu da napuni burad. Na osnovu onog što je uhvatila u prolazu, Ninaevi bi drago što nije čula i ostatak. Elejna je sedela na rudi i maltene se nije ni pretvarala da ne pokušava da čuje šta on to govori. I ona i Ninaeva su se iza kola presvukle u čiste haljine, s tim što su sad zamenile boje.

Pošto je konju sapeo prednje noge, Tom spusti teške korpe na tle i poče da vadi namirnice. „Mardesin uopšte nije toliko napredan kao što izgleda izdaleka.“ Spustio je mrežastu torbu sitnih jabuka na zemlju i izvadio još jednu, punu nekakvog tamnozelenog lišća. „Bez trgovine s Tarabonom, ovaj grad se gasi.“ Ispostavilo se da je kupio još samo suvi grašak i repu, govedinu u biberu i usoljenu šunku. A i sivu zemljanu bocu zapečaćenu voskom, za koju je Ninaeva bila sigurna da je puna rakije. Obojica su se već žalila da nemaju šta da gucnu dok uveče pućkaju lule. „Ne možeš ni pet koraka da napraviš a da ne naletiš na jednog ili dva Bela plašta. U garnizonu ima pedesetak ljudi, a barake su im iza onog brda nad gradom, tamo preko mosta. Ranije ih je bilo mnogo više, ali izgleda da Pedron Nijal povlači Bele plaštove sa svih strana u Amador.“ Nakratko se zamislio i počeo da suče duge brke. „Ne znam šta je naumio.“ Tom nije bio čovek koji se lako miri s nepoznanicama. Obično mu je u novom gradu trebalo svega nekoliko sati da iščeprka sve o dešavanjima između plemićkih i trgovačkih kuća, savezima, zaverama i protivzaverama, i svemu ostalom što čini takozvanu Igru kuća. „Svi pričaju kako Nijal pokušava da spreči rat između Ilijana i Altara, ili možda Ilijana i Murandije. Nema razloga da ovde okuplja vojsku. Ali pazite sad ovo: ma šta rekao onaj poručnik, hrana koju šalju u Tarabon zaplenjena je na ime poreza, a to narodu uopšte nije pravo. Ne žele da hrane Tarabonce.“

„Nas se ne tiče ni kralj Ailron ni kapetan zapovednik“, reče Ninaeva, razgledajući namirnice. Tri usoljene šunke! „Proći ćemo kroz Amadiciju najbrže i najneupadljivije što možemo. Možda ćemo nas dve imati više sreće u potrazi za povrćem nego ti. Elejna, jesi li za šetnju?“

Ova odmah ustade, pa poravna sivu haljinu i uze šešir iz kola. „Baš će mi prijati posle onolikog sedenja. Možda bih se bolje osećala kad bi me Tom i Džuilin puštali da malo češće jašem Šunjala.“ Bar ovog puta nije zavodljivo pogledala starog zabavljača, što je predstavljalo kakav-takav napredak.

Tom i Džuilin se samo zgledaše i tairenski hvatač lopova odmah izvadi novčić iz džepa, ali mu Ninaeva ne dade da ga baci. „Možemo i same. Ne verujem da bi nam se nešto moglo desiti pored tolikih Belih plaštova na ulicama.“ Potom natuče šešir na glavu, priveza šal ispod brade, pa strogo pogleda onu dvojicu. „Osim toga, treba nešto uraditi s ovim stvarima što ih je Tom kupio.“ Oni klimnuše – preko volje i sporo, ali potvrdno. Ponekad su svoje uloge zaštitnika shvatali zaista preozbiljno.

Izašle su na drum i držale se zatravnjene ivice kako se ne bi naprašnjavile. Ninaevi je trebalo izvesno vreme da sroči ono što je želela da kaže. Međutim, pre nego što je stigla da progovori, Elejna reče: „Očigledno hoćeš sa mnom da razgovaraš nasamo, i to o Mogedijen, zar ne?“

Ninaeva samo trepnu i iskosa pogleda Elejnu. Nije zgoreg povremeno se podsetiti da ta mala nije budala, već da se samo tako ponaša. Bila je čvrsto rešena da po svaku cenu ostane mirna. Predstojeći razgovor biće dovoljno težak i bez nadvikivanja. „Ne.“ Znala je da Elejna smatra kako onima koje traže treba da dodaju i Mogedijen. Izgleda da ne shvata razliku između jedne Izgubljene i, recimo, Lijandrin i Česmal. „Htela sam da porazgovaramo o tvom ponašanju prema Tomu.“

„Ne znam na šta misliš“, na to će Elejna, zureći pravo preda se, prema gradu, ali su crveni pečati na obrazima odavali da laže.

„Ne samo da je dovoljno star da ti dvaput bude otac, nego...“

„Nije mi on otac!“ prasnu Elejna. „Moj otac je Taringail Damodred, princ Kairhijena i Prvi princ andorskog mača!“ Potpuno nepotrebno popravivši šešir, nastavila je nešto tiše, mada ne i mnogo ljubaznije. „Izvini, Ninaeva. Nisam htela da vičem.“

Smiri se, reče Ninaeva u sebi. „Mislila sam da si zaljubljena u Randa“, rekla je, nateravši se da bude blaga, što uopšte ne beše lako. „Tako su bar zvučale poruke koje si mu poslala preko mene i Egvene. Pretpostavljam da si i njoj rekla što i meni.“