Oluja na obzorju

Sluge su je odvele u jednu odaju zidova popločanih drvetom, u kojoj nije bilo nikakvih ukrasa, već samo dve kožne stolice. Egvena je nikada nije videla; to je, izgleda, bila nekakva čekaonica blizu Dvorane. U njoj se osećao miris kože, a u jednom uglu je plamteo mali gorionik.

Ubrzo je jedna Smeđa sestra, pomalo nalik na žabu, zvana Lejrejn ušla i uputila Egvenu u pravi način obavljanja obreda. Sitna žena kovrdžave kose kao da ni najmanje nije bila svesna značaja tog trenutka, a Egvena je nikada u životu nije videla. Verovatno je ona jedna od onih Smeđih, koje živote provode tumarajući između polica u biblioteci, izlazeći odatle samo jednom po stoleću, ili tako nešto, da izdaju uputstva odgovarajućim Amirlin. Egvena ju je pažljivo saslušala: jednom je već prošla kroz taj obred, ali on je veoma zamršen.

I dalje se sećala svoje usplahirenosti tog dana, pre svih tih meseci, kada je u Salidaru bila uzdignuta. Tada je još bila zbunjena onim što se dešava. Ona? Amirlin?

Te kolebljivosti više nema. Ona zapravo ni najmanje nije zabrinuta zbog mogućnosti da negde pogreši u obredu. To je samo obred, a važna odluka je već doneta. Dok je Egvena slušala Lejrejn, čula je kako se Sijuan ispred vrata raspravlja s jednom od sestara, tvrdeći da je Egvena već uzdignuta i da taj obred nije potreban. Egvena ućutka Lejrejn dižući ruku i pozva Sijuan.

Sijuan proviri kroz vrata.

„Sijuan, uzdigle su me pobunjenice", strogo joj kaza Egvena. „Ove žene zaslužuju priliku da takođe ustanu za mene. U suprotnom, nikada neću moći da zadobijem njihovu odanost. Obred mora ponovo da se izvede."

Sijuan se namršti, ali klimnu. „U redu."

Lejrejn zausti da nastavi sa uputstvima, ali Egvena je opet ućutka još jednim pokretom, zbog čega zaradi prekoran uzdah. „Sijuan, kakve vesti imaš?"

„Pa“, poče Sijuan, otvarajući vrata još malčice, „Brin je veći deo svoje vojske preveo preko mostova i smenio Gardu Kule s položaja na utvrdama, pa ih poslao - zajedno sa čitavim nizom svojih odreda - da pomognu u gašenju požara po gradu. Seanšani su zapalili neke kuće da bi olakšali sebi povlačenje dok su bežali."

To je objašnjavalo manjak vojske na preprekama - skupa sa saznanjem da je Dvorana bila zauzeta raspravom da U da uzdigne Egvenu ih ne. Verovatno nisu ni shvatale koliko su blizu rata.

„Šta hoćeš da uradiš sa sestrama iz svog logora?", upita je Sijuan. „Počinju da se pitaju."

„Reci im da se okupe ispred Kapije sutona", odgovori joj Egvena. „Neka se razvrstaju po ađasima, s Predstavnicama postrojenim ispred njih. Kada završim sa obredom, pozdraviću ih i zvanično prihvatiti njihovo izvinjenje zbog pobune i poželeti im dobrodošlicu nazad u Kulu."

„Prihvatiti njihovo izvinjenje?“, s nevericom upita Sijuan.

„Sijuan, pobunile su se protiv Kule", odgovori Egvena, gledajući je. „Bez obzira na potrebu zbog koje su to učinile, postoji razlog za to izvinjenje."

„Ali ti si bila s njima!"

„Više ne predstavljam samo njih", odvrati Egvena. „Predstavljam Kulu. Čitavu Kulu. A Kula mora da zna kako pobunjenice žale zbog podele do koje je došlo. Ne moraju da lažu i da kažu kako bi više volele da su ostale u Kuli, ali mislim da jeste prikladno da izraze tugu i žaljenje zbog poteškoća nastalih usled podele. Razrešiću ih krivice, pa ćemo moći da nastavimo sa zaceljivanjem."

„Da, majko", reče joj Sijuan, mireći se sa sudbinom. Egvena krajičkom oka ugleda Tesan kako stoji iza vrata, klimajući glavom s tarabonskim pletenicama na Egvenine reči.

Egvena pusti Lejrejn da nastavi sa svojim uputstvima, a onda joj ponovi reči koje će morati da izgovori i postupke koje će morati da uradi. Kada je Smeđa bila zadovoljna, Egvena je ustala, pa je otvorila vrata i videla da je Sijuan otišla da prenese njena naređenja. Tesan je stajala u hodniku ispred vrata, prekrštenih ruku, i gledala Gavina. On je stajao naslonjen na zid nedaleko odade, s balčakom na jabuci svog mača u kanijama.

„Tvoj Zaštitnik?", upita Tesan Egvenu.

Ona pogleda Gavina, suočavajući se sa čitavim klupkom osećanja. Besom, naklonošću, strašću i žaljenjem. Kakva neobična mešavina. „Ne“, odgovori, pa pogleda Gavina pravo u oči. „Gavine, ti ne možeš biti deo onoga što ću sada učiniti. Sačekaj ovde."

On zinu da se pobuni, pa se predomisli i ispravi, a onda se pokloni. Taj njegov potez delovao je daleko drskije nego da se pobunio.

Egvena tiho frknu - ali dovoljno glasno da on to čuje - a onda pusti da je Tesan povede u Dvoranu Kule. Dvorana: istovremeno i mesto i grupa osoba. Jer one su jedno, baš kao što je Amirlin Tron istovremeno i osoba i stolica na kojoj ta osoba sedi.