Oluja na obzorju

„Šta ti je još rekla?", zatraži Rand da čuje, munjevito se okrenuvši prema Tamu. Zdepasti čovek kolebljivo ustuknu za korak. Noćni vetrić duvao je preko njih, a u prozoru iza njih dvojice gradska svetla treperila su kao tačkice u mraku.

„Pa“, reče Tam, „kazala mi je da bi trebalo da s tobom pričam o tvojoj mladosti, da te podsetim na lepša vremena. Mislila je da..."

„Pokušava da upravlja mnome!" tiho kaza Rand, gledajući Tama pravo u oči. „I upravlja tobom. Svi su vezali svoje strune za mene!"

Bes pokulja u njemu. On pokuša da ga suzbije, ali to je bilo tako teško. Gde je led, gde je tišina? Rand očajnički potraži Prazninu. Pokuša da sva svoja osećanja saspe u plamen sveće, kao što ga je Tam onako davno učio.

Saidin ga je čekao. Ne razmišljajući, Rand ga zgrabi i tada ga sva ona osećanja za koja je mislio da je od njih digao ruke jednostavno preplaviše. Praznina se raspade, ali nekako ostade, otimajući se od njega. On zaurla kada ga mučnina uhvati i u prkosu se suoči s njom, bacajući joj svoj bes u lice.

„Rande“, namršti se Tam, „ne bi trebalo da...“

„TIŠINA!", zaurla Rand i baci Tama na pod jednim tokom Vazduha. Rand se rvao sa svojim besom i sa saidinom s druge strane. Pretili su da ga između sebe zdrobe.

Zbog ovoga mora da bude snažan. Zar oni to ne uviđaju? Kako čovek može da se smeje kada je suočen s takvim silama?

„Ja sam Ponovorođeni Zmaj! “zaurla Rand na saidin, na Tama, na Kecuejn i na samog Tvorca. „Neću da budem vaš pion!“ On upre u Tama pristupnim ključem. Njegov otac je ležao na kamenom balkonu. „Kecuejn te je poslala da se pretvaraš kako me voliš. Ali ti si samo pokušao da mi oko grla obaviješ jednu od njenih struna! Zar ne mogu da se oslobodim svih vas?“

Izgubio je vlast nad sobom, ali nije mario zbog toga. Oni hoće da on oseća. Dobro, onda će osećatil Hoće da se on smeje? Smejaće se dok oni budu goreli!

Urlajući na sve njih, izatka niti Vazduha i Vatre. Lijus Terin mu je zavijao u glavi, saidin je pokušavao da ih obojicu uništi, a onaj tihi glasić u Randovom srcu je nestao.

Tačka svetlosti pojavi se ispred Randa, iz središta pristupnog ključa. Tkanja kobne vatre zavrteše se ispred njega, a pristupni ključ zablista, sve snažnije kako je povlačio više Moći.

Na toj svetlosti, Rand ugleda očevo lice.

Prestravljeno.

Šta ja to radim?

Rand zadrhta, a kobna vatra se rastoči pre nego što on stiže da je pusti. Užasnuto se zatetura unazad.

Šta ja to RADIM?, ponovo je pomislio Rand.

Ništa više od onoga što smo ranije radili, prošapta mu Lijus Terin.

Tam je i dalje zurio u njega, lica skrivenog mrakom.

O , Svetlosti, pomisli Rand, užasnut, zgranut i besan. Opet to radim. Ja sam čudovište.

I dalje se labavo držeći saidina, Rand izatka kapiju ka Ebou Daru, pa projuri kroz nju bežeći od užasa u Tamovim očima.

48

Čitanje Primedaba

Min je sedela u Kecuejninoj sobici, čekajući - zajedno sa ostalima - da čuje kako je prošao Randov susret s ocem. Vatra je tiho gorela u kaminu, a svetiljke u uglovima prostorije obasjavale su žene dok su marljivo radile razne stvari - vezle, krpile i plele - da bi skrenule misli sa čekanja.

Min je prevazišla žaljenje zbog toga što je sklopila savezništvo s Kecuejn. To žaljenje je osetila na samom početku, kada ju je Kecuejn držala uza se i postavljala joj pitanja u vezi sa sve i jednim predviđanjem koje je imala u vezi s Random. Ta žena je bila temeljna kao da je Smeđa i zapisivala je sva predviđanja i odgovore. Bilo je to kao da je Min ponovo u Beloj kuli!

Min nije bila sigurna kako je to Ninaevina potčinjenost u odnosu na Kecuejn toj ženi dala dozvolu da ispituje nju, ali izgleda da je Kecuejn to tako protumačila. Kada se to pomeša s nelagodom koju Min u poslednje vreme oseća kada je u Randovoj blizini i sopstvenom željom da prokljuvi šta to Kecuejn i Mudre nameravaju, činilo joj se kao da sve svoje vreme provodi u društvu te žene.

Da, žaljenje je došlo i prošlo. Min je prešla na mirenje sa sudbinom, izmešano s trunčicom izluđenosti. Kecuejn se prilično razume u ono što Min izučava, ali sama deli svoje znanje kao pekmez od bobica - kao da je reč o nagradi za dobro ponašanje - stalno nagoveštavajući da ga ima još. To je sprečavalo Min da ne pobegne.

Mora da nađe odgovore. Potrebni su Randu.

S tim na umu, Min se zavali u svoju postavljenu klupu i opet otvori knjigu koju trenutno čita, Sađijusovo delo jednostavno nazvano Primedbe o Zmaju. Jedna rečenica u toj knjizi nije joj davala mira, rečenica koja je mahom zanemarivana. Držače sečivo svetlosti u svojim rukama i tri če biti jedno.

Tumači Primedaba smatrali su da je ta rečenica previše nejasna u odnosu na druge odlomke, kao što je Randovo zauzimanje Kamena ili prosipanje njegove krvi po stenju Šajol Gula.