Oluja na obzorju

Pokušavala je da ne razmišlja o toj poslednjoj rečenici. Važno je to što mnoga proročanstva - kada se malo razmisli - obično imaju smisla. Čak i rečenice o tome da če Rand biti obeležen zmajevima i čapljama imaju smisla, kada se sada razmotre.

Ali šta je s tom rečenicom? Sečivo svetlosti skoro sigurno označava Kalandor. Ali šta je s „tri će biti jedno“? Nekoliko učenjaka tvrdi da su „tri“ zapravo tri velika grada - Tir, Ilijan i Kaemlin. Ili, ako je neko učenjak iz Kairhijena, onda su to Tir, Ilijan i Kairhijen. Muka je u tome što je Rand ujedinio daleko više od tri grada. Pokorio je i Bandar Eban, a činjenicu da će morati da razvije svoj barjak i nad Krajinama ne treba ni pomnjati.

Ali on je vladar - ili najbliže moguće tome - u tri kraljevstva. Odrekao se Andora, ali Kairhijen, Ilijan i Tir su pod njegovom neposrednom vlašću, bez obzira na to što on nosi samo jednu krunu. Možda taj odlomak zaista znači ono što učenjaci kažu, a Min se bavi uzaludnim poslom.

Je li njeno izučavanje jednako beskorisno kao ona zaštita koju je mislila da pruža Randu? Min, kazala je samoj sebi, samosažaljenje te nikuda neće odvesti. Preostajalo joj je samo da istražuje i da se nada.

„Ovo je greška", kaza naglas.

S druge strane sobe začu se Beldejnino tiho podrugljivo frktanje. Min diže pogled i namršti se.

Žene koje su se zavetovale Randu - Erijan, Nesuna, Serena i Beldejn - postale su manje dobrodošle u njegovom prisustvu kada je on počeo da manje veruje svim Aes Sedai. Jedina Aes Sedai kojoj je redovno dozvoljavao da ga viđa bila je Ninaeva. Zato nije čudno što su ostale našle put do Kecuejninog „tabora“.

A šta je s Mininim odnosom s Random? Ona je i dalje dobrodošla kod njega; to se nije promenilo. Ali nešto nije kako treba; nešto nije u redu. On diže zidove u njenoj blizini - ali ne da bi njoj onemogućio da mu priđe, već da bi suspregao pravog sebe. A ako se on boji šta će da uradi, ili šta može da uradi, onima koje voli...

Opet je u bolovima, pomislila je, osećajući ga kroz vezu. Takav bes.

Šta li se dešava? Ona oseti nalet straha, ali ga potisnu. Mora da ima poverenja u plan koji je Kecuejn skovala. Dobar je.

Korela i Merisa - koje u poslednje vreme kao da stalno poslužuju Kecuejn - nastavile su da vezu u istovetnim stolicama pored ognjišta. Kecuejn im je to predložila kako bi im ruke bile zauzete dok čekaju. Izgleda kao da drevna Aes Sedai retko kada radi bilo šta, a da to nije nauk za nekoga.

Od Aes Sedai zavetovanih Randu tu je trenutno samo Beldejn. Kecuejn je sedela pored Min i čitala svoju knjigu. Ninaeva je hodala napred-nazad, povremeno cimajući svoju pletenicu. Niko nije pominjao napetost koja je zavladala u prostoriji.

O čemu Rand i Tam pričaju? Hoće li Randov otac moći da ga promeni?

Sobica je bila skučena. S tri stolice na tepihu ispred ognjišta, klupom postavljenom uz jedan zid i Ninaevom koja je koračala ispred vrata kao vezano pseto, jedva da je bilo dovoljno prostora da se čovek mrdne. Zbog glatkih kamenih zidova ta sobica je delovala kao kutija, naročito pošto je imala samo jedan prozor, otvoren da ulazi svež noćni vazduh, iza Kecuejn. Žeravica u ognjištu i svetiljke na podu odavali su svetlost. Zaštitnici su tiho pričali u susednoj prostoriji.

Da, jeste skučeno, ali uzevši u obzir njeno progonstvo, Kecuejn je imala sreće što uopšte ima odaje u Kamenu.

Min uzdahnu i vrati se Primedbama o Zmaju. Pažnju joj opet privuče ona rečenica. Držače u rukama sečivo svetlosti i tri če biti jedno. Šta to znači?

„Kecuejn“, kaza Min, pružajući knjigu. „Mislim da je tumačenje ove rečenice pogrešno."

Beldejn opet ispusti tihi - skoro nečujan - prezrivi frktaj.

„Beldejn, imaš li nešto da kažeš?“, upita Kecuejn, ne dižući pogled sa svoje knjige, jednog istorijskog dela pod naslovom Pravilno kročenje Moći.

„Ne baš, Kecuejn Sedai“, vedro odgovori Beldejn. Zelena je imala lice koje bi nekima možda bilo lepo, i na kom su se videli tragovi njenog saldejskog porekla. Pošto je bila dovoljno mlada da joj lice još nije poprimilo bezvremeni izgled, često kao da je previše pokušavala da se dokaže.

„Beldejn, očigledno si nešto pomislila kada je Min progovorila", odgovori Kecuejn, okrećući stranicu. „Da čujem."

Beldejn blago pocrvene - čovek primećuje tako nešto ako provodi mnogo vremena sa Aes Sedai. One imaju osećanja, samo što ih veoma prikriveno iskazuju. To jest, naravno, ako Aes Sedai o kojoj je reč nije Ninaeva. Jeste da se poboljšala u obuzdavanju svojih osećanja, ali... pa, ona je i dalje Ninaeva.

„Mislim da je ovo dete zabavno kada lista te knjige, kao da je učenjakinja“, kaza Beldejn.

Min bi te reči prihvatila kao izazov da ih čuje od većine ljudi, ali Beldejn ih je izgovorila kao činjenicu.

Kecuejn okrenu stranicu. „Shvatam. Min, šta si mi to kazala?"

„Ništa bitno, Kecuejn Sedai."

„Devojko, nisam te pitala je li to bitno", odbrusi Kecuejn. „Zatražila sam da ponoviš šta si rekla. Da čujem."