Oluja na obzorju

„To je živa istina", odgovori Tam, pa tiho uzdahnu i nasloni se na ogradu. U mraku ispod balkona počela su da se pale svetla u prozorima. „Ovo je tako čudno. Moj sin je Ponovorođeni Zmaj. Sve one priče koje sam slušao dok sam putovao po svetu - ja sam deo njih."

„Pomisli samo kako je meni", primeti Rand.

Tam se zasmeja. „Da. Da, pretpostavljam da u potpunosti razumeš šta hoću da kažem, zar ne? Zar to nije smešno?"

„Smešno?" Rand odmahnu glavom. „Ne, nije. Moj život ne pripada meni. Ja sam marioneta za Šaru i proročanstva, napravljen tako da igram kako mi sviraju, sve dok mi ne preseku strune."

Tam se namršti. „To nije tačno, sine. Ovaj, milostivi."

„Ja na to ne mogu da gledam drugačije."

Tom prekrsti ruke na glatkoj kamenoj ogradi. „Valjda te razumem. Sećam se sličnih osećanja iz vremena kada sam bio vojnik. Znaš li da sam se borio protiv Tira? Čovek bi pomislio da će me mučiti bolne uspomene zato što sam došao ovamo. Ali jedan neprijatelj počesto liči na drugog. Nisam zlopamtilo."

Rand spusti pristupni ključ na ogradu, ali čvrsto ga držeći. Nije se naslanjao; ostao je da stoji pravih leđa.

„Ni vojnik nema mnogo izbora kada je o njegovoj sudbini reč", nastavi Tam, besposleno lupkajući prstom po ogradi. „Važniji ljudi donose sve odluke. Pa, ljudi kao što si ti, rekao bih."

„Ali moje odluke donosi Šara umesto mene", pobuni se Rand. „Ja imam manje slobode nego većina vojnika. Ti si mogao da pobegneš, da se odmetneš iz vojske. Ili da makar napustiš vojsku na zakonit način."

„A ti ne možeš da bežiš?", upita ga Tam.

„Mislim da mi Šara to ne bi dozvolila", odgovori Rand. „Ovo što ja radim previše je važno. Samo bi me naterala da se vratim u stroj. To se dogodilo već desetak puta."

„A da li bi ti zaista želeo da pobegneš?", upita ga Tam.

Rand ništa nije odgovarao.

„Mogao sam ja da napustim one ratove. Ali istovremeno - nisam mogao. Ne a da pri tome ne izdam sebe. Mislim da je isto tako i kod tebe. Zar je bitno da li možeš da pobegneš, kada znaš da to svejedno nećeš da učiniš?"

„Umreću na kraju svega ovoga", kaza Rand. „I nemam izbora."

Tam se uspravi i namršti. Rand se za tren oka oseti kao da mu je opet dvanaest godina. „Ne želim da slušam takve priče", reče mu Tam. „Bez obzira na to što si ti Ponovorođeni Zmaj, neću da ih slušam. Uvek imaš izbora. Možda ne možeš da biraš kuda si primoran da ideš, ali svejedno imaš izbora."

„Ali kako?"

Tam uhvati Randa za rame. „Izbor se ne sastoji baš uvek od onoga šta ćeš da radiš, sine - već od onoga zašto ćeš to da činiš. Kada sam bio vojnik, bilo je nekih ljudi koji su se borili samo radi novca. Drugi su se borili iz odanosti - odanosti prema svojim saborcima, kruni ili čemu već. Vojnik koji pogine zarad novca i vojnik koji pogine zbog odanosti isto su mrtvi, ali ima razlike

između njih. Jedna smrt nešto znači, druga ne znači ništa.

Ne znam je li tačno da ti moraš da pogineš da bi se sve ovo odigralo kako treba. Ali i ti i ja znamo da ti nećeš pobeći od toga. Mada se jesi promenio, vidim da su neke stvari ostale iste. Zato neću da slušam kukanje o tome."

„Nisam kukao...", poče Rand.

„Znam“, prekide ga Tam. „Kraljevi ne kukaju, već promišljaju." Zvučalo je kao da navodi nečije reči, ali Rand nije imao predstavu čije. Za divno čudo, Tam se na tren zasmeja. „Nije bitno", nastavi. „Rande, mislim da ti možeš da preživiš ovo. Ne mogu da zamislim da ti Šara neće podariti malo spokoja, ako se uzme u obzir šta činiš za sve nas. Ali ti si vojnik koji ide u rat - a prvo što vojnik nauči jeste to da će možda poginuti. Možda ne možeš da biraš koje će ti dužnosti biti dodeljene, ali možeš da odabereš zašto ih izvršavaš. Zašto ideš u bitku, Rande?"

„Zato što moram."

„To nije dovoljno dobar razlog", reče mu Tam. „Vrane pozobale onu ženu! Voleo bih da mi se ranije obratila. Da sam samo znao..."

„Koju ženu?"

„Kecuejn Sedai", odgovori mu Tam. „Ona me je dovela ovamo, rekavši mi da moram da popričam s tobom. Ranije nisam hteo da dolazim jer sam mislio da je poslednje što ti je potrebno to da tvoj otac gazi preko tvog bojnog polja!"

Tam nastavi, ali Rand prestade da ga sluša.

Kecuejn. Tam je došao zbog Kecuejn. To nije bilo zbog toga što je Tam primetio Ninaevu i iskoristio priliku. Ne zbog toga što je želeo da obiđe svog sina. Već zbog toga što ga je ta žena obrlatila da dođe.

Zar ona nikada neće ostaviti Randa na miru!

Osećanja koja su ga ispunila kada je video Tama bila su tako snažna da su istanjila led. Previše ljubavi je isto što i previše mržnje. I jedno i drugo uzrokuje da on oseća, a to je nešto što ne sme da dozvoli.

Alije ipak dozvolio. I osećanja ga odjednom skoro savladaše. On zadrhta i okrenu se od Tama. Je li njihov razgovor samo još jedna Kecuejnina igrica? Kakva je Tamova uloga u njoj?

„Rande?" pozva ga Tam. „Žao mi je. Nije trebalo da spominjem Aes Sedai. Rekla je da ćeš se možda naljutiti ako je spomenem."