Oluja na obzorju

Jedna druga skupina Aijela kretala se ka njegovom položaju, ali u međuvremenu su usporili, ulogorili se, i više ne hrle ka Maldenu. Možda su ih Šaidoi koji su pobegli od bitke upozorili na to da se pred njima nalazi jedna velika vojska, koja je potukla Šaidoe iako su sa sobom imali Mudre koje usmeravaju. Izgleda kao da ta nova skupina iza Perina nema ništa više želje da se sukobi s njim nego što on ima da se sukobi s njima.

To mu daje vremena. Makar malčice.

Arganda ga je i dalje gledao. Kapetan je bio u svom uglačanom oklopnom prsniku, dok je pod rukom nosio kalpak. Taj zdepasti čovek nije bio neki gizdavac od zapovednika, već čovek prostog roda, koji je na svoj položaj došao napredujući kroz činove, počevši od običnog vojnika. Borio se dobro i slušao je naređenja. Obično.

„Arganda, neću da popustim u vezi sa ovim“, reče mu Perin, povlačeći se po mokrom tlu ispod kola.

„Možemo li makar da koristimo kapije?“, upita Arganda kleknuvši, a njegova kratka proseda kosa skoro dodirnu tle kada proviri ispod kola.

„Aša’mani su skoro mrtvi od iznurenosti", prasnu Perin. „To dobro znaš.“

„Previše su umorni za veliku kapiju", odgovori Arganda, „ali možda bi mogli da otvore malu kapiju i da kroz nju propuste manji odred. Moja gospa je iznurena od zatočeništva! Zacelo ne nameravaš da i ona pešači!"

„I izbeglice su iznurene", odvrati Perin. „Alijandra može da dobije konja za jahanje, ali krenuće kada mi ostali krenemo. Svetlost dala da to bude ubrzo."

Arganda uzdahnu, ali klimnu. Ustade taman kada Perin vrhovima prstiju pređe po osovini. On ume da jednim pogledom oceni je li drvo napregnuto, ali više voli da dodiruje. Dodir je pouzdaniji. Tamo gde drvo oslabi, uvek nastaje neka pukotina ili iver - i pod prstima se oseća da je blizu pucanja. Drvo je u tom smislu pouzdano.

Za razliku od ljudi. Za razliku od njega.

On stisnu zube. Nije želeo da razmišlja o tome. Mora nastaviti da radi, mora da radi nešto kako bi sebi skrenuo misli. On voli da radi, a u poslednje vreme nije imao mnogo prilika za to. „Sledeči!", kaza, a glas mu odjeknu ispod kola.

„Milostivi, trebalo bi da napadnemo!", hvalisavo obznani glas pored vozila.

Perin lupi glavom o izgaženu travu i sklopi oči. Bertajn Galen, lord kapetan Krilate straže u Majenu je bio ono što je Alganda u Geldanu. Sem te jedne sličnosti, dva zapovednika su različita koliko je to moguće biti. Perinu se Ispod kola pružao pogled na Bertajnove velike prelepe čizme, s kopčama izrađenim u obliku sokolova.

„Milostivi", nastavi Bertajn. „Jedan dobar juriš Krilate straže razneo bi tu aijelsku rulju, u to sam siguran. Ma s lakoćom smo izašli na kraj i sa Aijelima ovde u gradu!"

„Tada smo imali Seanšane", odvrati Perin, završavajući sa zadnjom osovinom i migoljeći se do prednje da proveri nju. Bio je u svom starom, umrljanom kaputu. Faila će ga grditi zbog toga. On bi trebalo da se ponaša i da Izgleda kao velmoža - ali zar bi ona zaista očekivala od njega da nosi nov lep kaput ako će sat vremena ležati u blatnjavoj travi gledajući osovine?

Faila ne bi ni htela da on bude u blatnjavoj travi. Perin se pokoleba, držeći jodnom rukom prednju osovinu, razmišljajući o njenoj vranoj kosi i istaknulom saldejskom nosu. Ona je sva njegova ljubav. Ona mu je sve.

Uspeo je - spasao ju je. Zašto se onda osećao kao da je sve skoro jednako loše kao što je bilo? Trebalo bi da se raduje, trebalo bi da bude ushićen, da oseća olakšanje. Tako se silno brinuo zbog nje za vreme njenog zatočeništva. A sada, kada je oslobođena i na bezbednom, kao da je i dalje sve pogrešno. Nekako. Ne ume da objasni kako.

Svetlosti! Zar ništa

ne može da bude onako kako bi trebalo? On krenu rukom ka džepu, želeći da opipa onu vrpcu sa čvorovima koju je tu držao. Ali to je bacio. Prekini!, pomislio je. Vratila se. Možemo da se vratimo na ono kako je nekada bilo. Zar ne?

„Da, pa“, nastavi Bertajn, „pretpostavljam da odlazak Seanšana može otežati napad. Ali ona skupina Aijela koji su tamo ulogoreni manja je od ove koju smo već porazili. A ako si zabrinut, možeš da pošalješ glasnika onoj Seanšanki vojskovođi da se vrati. Ona bi zacelo volela da se opet bori rame uz rame s nama!“

Perin natera sebe da se prene iz svojih promišljanja. Njegove glupe muke sada su nebitne; u ovom trenutku neophodno je da pokrene ta kola. Prednja osovina je dobra. Odgurnu se i izađe ispod kola.

Bertajn je bio srednje visine, mada je zbog tri perjanice na kalpaku delovao više. Preko jednog oka bio mu je crveni povez - Perin nije znao gde je ostao bez oka - a oklop mu se presijavao. Delovao je uzbuđeno, kao da misli da to što je Perin ćutljiv znači da će oni poći u napad.

Perin ustade i otrese prašinu sa svojih običnih smeđih čakšira. „Odlazimo" kaza, pa diže ruku kako bi zaustavio dalju raspravu. „Ovde smo porazili septe, ali napojili smo ih dvokorenom i damane su bile na našoj strani. Umorni smo, ranjeni i povratili smo Failu. Više nema razloga za bitku. Bežimo.“