Oluja na obzorju

Perinovi prsti pođoše ka čekiću za pojasom i dodirnuše ga. Odabrao ga je radije nego sekiru. Bila je to ispravna odluka, ali opet je u bici za Malden izgubio vlast nad sobom. Je li to ono što ga muči?

Ili ga muči to što je uživao u ubijanju?

„Šta ti treba, Tame?“, upita ga.

„Samo donosim izveštaj, moj lorde“, odgovori Tam. „Dvorečani su spremni za put i svako je uprtio po dva šatora za svaki slučaj. Zbog dvokorena nismo mogli da se služimo vodom iz grada, pa sam poslao neke momke do akvedukta da tamo napune burad. Koristila bi nam kola da ih dovezemo odatle."

„Odmah“, odgovori Perin, smešeći se. Napokon neko ko radi ono što je potrebno, a da ga prethodno ne pita! „Reci Dvorečanima kako nameravam da ih vratim kućama što je pre moguće. Čim se Grejdi i Niejld budu dovoljno oporavili da otvore kapiju. Doduše, to može da potraje."

„Zahvalni smo na tome, milostivi", reče Tam. Baš je bilo čudno što mu se on obraća s titulom. „Ali mogu li da na trenutak nasamo popričam s tobom?"

Perin klimnu, primećujući da Lajnkon dolazi - njegovo šepanje bilo je uočljivo - da pregleda kola. Perin se s Tamom pomeri od skupine slugu i stražara, zalazeći u senku maldenskog zida. Mahovina je bila zelenija u podnožju ogromnih blokova od kojih je bedem bio podignut; baš je čudno to što je mahovina daleko zelenija od izgaženog i u blato nabijenog korova pod njegovim nogama. Ovog proleća kao da ništa sem mahovine nije zeleno.

„Šta je bilo, Tame?", upita Perin čim su se odmakli dovoljno daleko.

Tam protrlja lice; bilo je obraslo kratkom sedom bradom. Perin je poslednjih nekoliko dana žustro terao svoje ljude, tako da nije bilo vremena za brijanje. Tam je bio u običnom plavom vunenom kaputu, tako da je debela čoja verovatno bila dobrodošao štit od planinskog povetarca.

„Perine, momci se pitaju“, kaza Tam, sada malo manje ozbiljno, pošto su sami, „jesi li ozbiljno mislio ono što si kazao o odustajanju od Maneterena?"

„Jašta", odgovori Perin. „Taj barjak je samo nevolje donosio otkad je prvi put razvejan. To mogu da znaju i Seanšani i svi ostali. Ja nisam kralj."

„Jedna kraljica ti se zavetovala na vernost, kao svom gospodaru."

Razmislio je o Tamovim rečima - i o tome kako da najbolje odgovori. Nekada su ljudi zbog tog njegovog ponašanja mislili da je zaostao. Sada ljudi pretpostavljaju da njegova promišljenost znači da je Perin lukav i oštrouman. Kako nekoliko kitnjastih reči ispred imena znaju da naprave veliku razliku!

„Mislim da si postupio ispravno kada si to uradio", reče Tam, što Perina iznenadi. „Nazvati Dve Reke Maneterenom ne samo da bi razbesnelo Seanšane, već i samu kraljicu Andora. To bi nagovestilo kako nameravaš da pod svojom vlašću držiš više nego samo Dve Reke, i da možda želiš i da osvojiš sve zemlje koje su nekada potpadale pod Maneteren."

Perin odmahnu glavom. „Tame, neću ništa da pokoravam. Svetlosti! Ne nameravam da držim te zemlje za koje ljudi kažu da su moje. Što pre Elejna stupi na presto i pošalje pravog lorda u Dve Reke, to bolje. Onda ćemo moći da završimo sa ovim ’lordom Perinom’ i da se sve vrati kako je bilo."

„A kraljica Alijandra?", upita Tam.

„Može da se zavetuje Elejni", tvrdoglavo odgovori Perin. „Ili možda neposredno Randu. On izgleda voli da sakuplja kraljevstva, kao deca igračke."

U Tamovom mirisu osećalo se da je zabrinut. I to duboko. Perin skrenu pogled. Stvari bi trebalo da su jednostavnije. Trebalo

bi da budu. „Šta je bilo?"

„Samo sam mislio da te je to prošlo", odgovori Tam.

„Ništa se nije promenilo od onog vremena pre nego što je Faila oteta", reče mu Perin. „I dalje mi se ne dopada ni onaj barjak s vučjom glavom. Mislim da je možda vreme da se i taj skine."

„Perine, momče, ljudi veruju u taj barjak", tiho mu kaza Tam. Govorio je i ponašao se tiho, ali to je teralo ljude da ga slušaju kada progovori. Naravno, takođe je obično pričao veoma pametne stvari. „Povukao sam te u stranu jer sam želeo da te upozorim. Ako pružiš priliku za povratak u Dve Reke, neki momci će otići - ali ne mnogo njih. Većinu sam čuo kako se kunu da će te slediti sve do Šajol Gula. Znaju da se Poslednja bitka bliži - zar to neko ne zna sa svim ovim znamenjima u poslednje vreme? Ne nameravaju da izostanu." Pokoleba se. „A računam da ne nameravam ni ja." U mirisu mu se osećala rešenost. „Videćemo", mršteći se odgovori Perin. „Videćemo."

Poslao je Tama s naređenjima da uzme jedna kola i da ih odveze po tu burad s vodom. Vojnici će ga poslušati; Tam je Perinov prvi kapetan, mada to Prinu deluje sumanuto i kao okrenuto naglavačke. Ne zna mnogo o njegovoj prošlosti, ali Tam se nekada davno borio u Aijelskom ratu; držao je mač u rukama pre nego što se Perin rodio. A sada on sluša Perinova naređenja.

Svi oni slušaju. I žele da to i dalje čine! Zar se nisu naučili pameti? Nasloni se uza zid, ne vraćajući se svojim poslušnicima. Ostao je u senci.

Sada kada je na to nabasao, shvatio je da je to deo onoga što ga muči. Nije sve što ga muči, ali jedan deo. Čak i sada kada se Faila vratila.