Oluja na obzorju

Bertajn nije delovao zadovoljno, ali klimnu pa se okrenu i žustrim koracima po blatu vrati svojim ljudima, koji su bili u sedlima. Perin baci pogled na grupicu ljudi koji su stajali oko kola i čekali da razgovaraju s njim. Nekada su ga takve stvari dovodile do ludila. To mu je delovalo potpuno besmisleno, budući da su mnogi koji su želeli da razgovaraju s njim već znali šta će im reći.

Ali potrebno im je da te odgovore čuju od njega - i Perin je s vremenom shvatio koliko je to važno. Sem toga, njihova pitanja mu pomažu da skrene misli sa čudne napetosti koju je osetio nakon spasavanja Faile.

On pođe prema sledečim kolima u redu, a njegova mala pratnja krenu za njim. U dugom nizu nalazilo se dobrih pedesetak kola. Nekoliko prvih beše natovareno stvarima iz Maldena; kola u sredini upravo se tovare istim tim stvarima, tako da mu je ostalo da pregleda samo dvoja kola. Želja mu je da pre sutona bude što dalje od Maldena. To će verovatno biti dovoljno daleko da bi bili bezbedni.

Sem ako ti novi Šaidoi ne odluče da ih pojure u želji za osvetom. Pošto Perin mora da povede sa sobom toliko ljudi - i slepac bi mogao da ga prati.

Sunce je klizilo ka obzorju, kao blistava tačka iza zavese od oblaka. Svetlosti, ali nalazi se u pravom metežu i to što mora da dovede u red izbeglice i razdvojene vojne logore pravi je haos. Odlazak odatle trebalo je da bude lakši deo čitavog poduhvata!

Tabor Šaidoa je bio u potpunom metežu. Njegovi ljudi su mnogo napuštenih šatora natovarili na kola. Sada kada je zemljište ispred grada raščišćeno, videli su se izgažena trava i blato, sa otpadom razbacanim na sve strane. Šaidoi, budući Aijeli, više su voleli da logoruju ispred gradskih bedema, a ne unutra. Čudan je to narod - u to nema sumnje. Ko bi se odrekao dobrog kreveta, a bolji vojni položaj i da ne spominje, samo da bi ostao u šatorima?

Ali Aijeli preziru gradove. Većina zgrada ili je spaljena u početnom aijelskom napadu, ili je opljačkana. Vrata su razvaljena, prozori razbijeni, a stvari izbačene na ulice i izgažene dok su gai’šaini trčali po vodu.

Ljudi su i dalje mileli kao bube, prolazeći kroz gradske kapije i krećući se po nekadašnjem taboru Šaidoa, grabeći sve što mogu da ponesu. Kada budu rešili da Putuju, moraće da ostave kola za sobom - pošto Grejdi ne može da napravi kapiju dovoljno veliku da kroz nju prođu kola - ali za sada će im ta vozila biti od velike pomoći. Takođe su zatekli popriličan broj volova; neko drugi je s njima, kako bi se postarao da budu u stanju da vuku kola. Šaidoi su pustili da mnogo gradskih konja pobegne. To je baš šteta. Ali čovek mora da se služi onim što mu je na raspolaganju.

Perin stiže do drugih kola, pa poče od duge rude uz koju će volovi biti upregnuti. „Sledeći!“

„Milostivi", začu se visok i hrapav glas. „Rekao bih da sam ja sledeći.“

Perin pogleda čoveka koji mu se obratio: bio je to Seban Balver, njegov pisar. Taj čovek suvonjavog i ispijenog lica, stalno poguren, podsećao je na nekakvog lešinara na grani. Premda su mu kaput i čakširi bili čisti, Perinu se činilo kao da bi s njih trebalo da se digne oblačak prašine svaki put kada se pisar pomeri. Mirisao je prašnjavo, kao neka stara knjiga.

„Balvere“, reče Perin, prelazeći prstima po rudi, pa proveravajući remenje, „mislio sam da razgovaraš sa zarobljenicima."

„Zaista sam bio krajnje zauzet poslom koji sam tamo obavljao", odgovori Balver. „Međutim, obuzela me je radoznalost. Jesi li morao da pustiš Seanšane da odvedu sve zarobljene Šaidoe koji su mogli da usmeravaju?"

Perin pogleda prašnjavog pisara. Mudre koje su mogle da usmeravaju onesvestile su se od dvokorena; predate su Seanšanima dok su još bile u nesvesti, da ovi s njima rade šta god hoće. Zbog te odluke Perin nije postao omiljen među svojim aijelskim saveznicima, ali on nije imao namere da dopusti tim Mudrima da budu na slobodi i da mu se osvete.

„Ne vidim zašto bih ih hteo“, odgovori on Balveru.

„Pa, milostivi, mnogo toga zanimljivog može da se sazna. Na primer, izgleda da se mnogi Šaidoi osećaju posramljeno zbog ponašanja svog klana. I Mudre su bile zavađene. Takođe, imali su posla s nekim veoma čudnim ljudima koji su im ponudili moćne predmete iz Doba legendi. Ko god oni bih, umeli su da otvaraju kapije."

„Izgubljeni", odgovori Perin, sležući ramenima, pa se spusti na koleno da proveri prednji desni točak. „Sumnjam da ćemo otkriti o kojima je reč. Verovatno su bili prerušeni."

Krajičkom očiju, vide kako je Balver napućio usne na tu primedbu.

„Ne slažeš se?“, upita Perin.

„Ne, milostivi", odgovori ovaj. „Po mojoj procenipredmeti dati Šaidoima veoma su sumnjivi. Aijeli su obmanuti, ali još ne mogu da pojmim iz kog razloga. Međutim, kada bismo imali više vremena da pretražimo grad...“