Oluja na obzorju

Melainine oči zablistaše, a Avijenda primeti tračak smeška na njenim usnama. „Šta još misliš o sastanku?"

„Rand al’Tor izgleda i dalje misli da Kar’a’karn može da donosi odluke kao mokrozemski kralj. To je moja sramota. Nisam mu objasnila kako treba da se ponaša."

Melaina odmahnu rukom. „Tu nema tvoje sramote. Svi znamo koliko je Kar’a’karn tvrdoglav. I Mudre su pokušale, ali nijednoj nije pošlo za rukom da ga obuči kako treba."

Dakle, to nije razlog za to što se obeščastila pred Mudrima. Šta li je onda po sredi? Avijenda besno stisnu zube, pa natera sebe da nastavi. „Bez obzira na to, on mora da se podseti. Iznova i iznova. Ruark je mudar i strpljiv čovek, ali nisu svi poglavari klanova takvi. Znam da se neki pitaju je li njihova odluka da slede Randa al’Tora bila greška."

„Istina", reče Melaina. „Ali vidi šta se desilo Šaidoima."

„Mudra, nisam ja rekla da su oni u pravu", primeti Avijenda. Odred vojnika kolebljivo je pokušavao da staklastu crnu grudvu odvoji od tla. Izgleda da se stopila sa zemljom. Avijenda spusti glas. „Nisu u pravu što preispituju Kar’a’karna, ali oni ipak razgovaraju međusobno. Rand al’Tor mora da shvati kako oni neće doveka trpeti njegove uvrede. Možda se neće okrenuti protiv njega, kao Šaidoi, ali ne bi me čudilo da Timolan - na primer - odluči da se jednostavno vrati u Trostruku zemlju i ostavi Kar’a’karna njegovoj bahatosti."

Melaina klimnu. „Ne brini. Svesni smo te... mogućnosti."

To znači da je neka Mudra poslata da smiri Timolana, koji je poglavar Mijagoma Aijela. Ne bi to bilo prvi put. Zna li Rand al’Tor koliko se Mudre iza njegovih leđa trude da sačuvaju odanost Aijela? Verovatno da ne zna. On njih vidi kao jednu ujedinjenu skupinu, koja mu je zakleta na vernost i koju može da koristi kako hoće. To je jedna od Randovih velikih slabosti. On ne uviđa da Aijeli, baš kao i drugi ljudi, ne vole da ih koriste kao alatke. Klanovi su daleko slabije povezani nego što on misli. Krvne zavade su skrajnute zarad njega. Zar on ne razume koliko je to neverovatno? Zar ne vidi koliko je to savezništvo klimavo?

Ali on ne samo što je mokrozemac rođenjem, već nije ni Mudra. Malu Aijela uviđa šta Mudre rade u desetak različitih oblasti. Kako joj je život delovao jednostavno dok je bila Devica! Zapanjilo bi je da je tada shvatila koliko se toga odvija a da ona za to ne zna.

Melaina je zurila u spaljenu zgradu. „Ostatak ostatka", reče, kao da govori sebi u bradu. „A šta ako nas ostavi spaljene i slomljene kao što su ove daske? Šta će onda biti sa Aijelima? Da li ćemo se šepajući vratiti u Trostruku zemlju i nastaviti da živimo kao ranije? Mnogi neće hteti da odu odavde. Ovi krajevi su previše bogati."

Avijenda trepnu zbog težine tih reči. Retko kada je razmišljala o onome što če se desiti nakon što Kar’a’karn završi s njima. Trenutno je usredsređena na sadašnji trenutak, na to da povrati svoju čast i da bude pored Randa al’Tora ti Poslednjoj bici, kako bi ga štitila. Ali jedna Mudra ne može da razmišlja samo o sadašnjici ili sutrašnjici. Mora da razmišlja o budućim godinama i vremenima koje će vetar tek doneti.

Ostatak ostatka. Slomio je Aijele kao narod. Šta će biti s njima?

Melaina pogleda Avijendu i lice joj omekša. „Idi u šatore, dete, i odmori se. Izgledaš kao šaradan koji je tri dana gmizao po pesku."

Avijenda se zagleda u svoje ruke i vide pahulje pepela od požara. Odeća joj je bila potpuno mokra i umrljana garom, a pretpostavljala je da joj je i lice podjednako prljavo. Ruke je bole od toga što je čitav dan nosila kamenje. Kada se pomirila s tom iznurenošću, iscrpljenost ju je pogodila kao vihor. Stisnula je zube i prisilila sebe da ostane na nogama. Nema namere da se osramoti tako što će izgubiti svest! Ali okrenula se da ode, kao što joj je rečeno

„O, Avijenda", pozva je Melaina. „Sutra ćemo porazgovarati o tvojoj kazni."

Ona se zgranuto okrenu.

„Zbog toga što nisi završila s kamenjem", dodade Melaina, opet gledajući »paljenu kuću. „I zbog toga što ne učiš dovoljno brzo. Idi."

Avijenda uzdahnu. Nova pitanja i nova nezaslužena kazna. To jeste u nekakvoj vezi - ali u kakvoj?

Previše je iznurena da bi sada o tome razmišljala. Sve što želi jeste da legne u krevet - i shvatila da se čežnjivo priseća onih mekanih i debelih dušeka u palati u Kaemlinu. Potisla je te misli iz glave. Ako čovek spava tako duboko, ušuškan u perjane jastuke i jorgane, biće previše opušten da bi se probudio ako neko bude pokušao da ga ubije u snu! Kako li je samo dopustila Elejni da je ubedi u to da spava u jednoj od tih mekanih smrtonosnih zamki?

A onda, dok se borila s tom mišlju, jedna druga joj sinu u glavi. Pomisao na Randa al’Tora, kako se odmara u svojoj sobi. Mogla bi da ode kod njega...

Ne! Ne dok ne povrati svoju čast. Neće da ode pred njega kao prosjakinja. Otići će kao časna žena. Pod pretpostavkom da ikada shvati šta to radi pogrešno.

Odmahnu glavom i otrča prema aijelskom logoru, podignutom pored travnjaka.

12

Neočekivani susreti