Putanja bodeža

Treća Devica, Nandera, okrenu se poput zmije, i Min oseti kako joj se noga zariva u stomak. Vazduh je uz pištanje izlazio iz nje. Noževi joj ispadoše iz obamrlih ruku, a ona napravi premet oko noge prosede Device završivši na leđima uz udarac koji je izbacio iz nje sav preostali vazduh. Pokušavajući da se pomeri, pokušavajući da diše pokušavajući da shvati samo je mogla da leži na tom mestu i posmatra.

Tri žene su bile prilično temeljne. Nisejr i Nandera udarale su Randa pesnicama dok ga je Somara držala presamićenog i zarobljenog u njegovoj sopstvenoj košulji. Ponovo i ponovo i ponovo proračunato su zadavale udarce u Randov čvrsti stomak, u desnu stranu. Min bi se histerično smejala, samo da je imala imalo daha. Pokušavale su da ga nasmrt pretuku, a pri tom su vrlo pažljivo izbegavale da ga udare igde blizu osetljivog okruglog ožiljka na levoj strani, preko koga je prelazio poluzaceljeni prorez.

Ona je veoma dobro poznavala Randovo telo, znala je koliko je jak, ali ovo niko ne bi mogao da izdrži. Sasvim polako, kolena počeše da mu se savijaju, a kada se prevrnuo na podne pločice, Nandera i Nisejr odstupiše. I jedna i druga klimnuše glavom, a Somara otpusti Randovu košulju. On pade na lice. Mogla je da ga čuje kako hvata vazduh, kako se bori sa stenjanjem koje se probijalo i pored svih njegovih napora. Klečeći, Somara mu je gotovo nežno navlačila košulju. On je ležao tamo, s obrazom na podu, iskolačenih očiju, boreći se da dođe do daha.

Nisejr se naže da dočepa pramen njegove kose, pa mu cimnu glavu nagore. „Osvojile smo pravo da ovo uradimo", zarežala je, „ali je svaka Devica želela da te propusti kroz šake. Ja sam napustila svoj klan zbog tebe, Rande al’Tore, neću dopustiti da pljuješ na mene!“

Somara krenu rukom kao da će mu ukloniti kosu s lica, a onda ga dograbi za nju. „Ovako se odnosimo prema prvobraći koja pogaze naše dostojanstvo, Rande al’Tore“, odlučno je saopštila. „Prvi put. Sledeći put koristimo kaiševe.“

Nandera se naginjala nad Random s pesnicama na bokovima i licem od kamena. „Ti nosiš čast Far Dareis Mai, sine jedne Device“, smrknuto je govorila. „Obečao si da ćeš nas zvati da za tebe plešemo s kopljima, a onda si pobegao u bitku ostavljajući nas pozadi. To više nikada nećeš uraditi."

Ona ga preskoči da pohita napolje, a druge dve su je pratile. Samo je Somara pogledala unazad, a ako je sažaljenje i dotaklo njene plave oči, nije ga ni najmanje bilo u njenom glasu kada je rekla: „Nemoj da ovo ponovo bude neophodno, sine jedne Device.“

Rand se nekako podigao na šake i kolena dok je Min uspela da dopuzi do njega. „Mora da su poludele“, promuklo je progovorila. Svetlosti, kako ju je bolelo oko pojasa!

„Rurak će...!“ Nije imala pojma šta bi Rurak uradio. Ne bi bilo dovoljno, šta god da bi bilo. „Sorilea“, Sorilea će ih nabiti na kočeve, na suncu! Za početak! „Kad joj ispričamo..."

„Nećemo nikome ništa da pričamo“, rekao je. Zvučao je gotovo kao da je povratio dah, iako su mu oči i dalje bile pomalo iskolačene. Kako može to da kaže? „Imaju prava na to. Zaslužile su to pravo.“

Min je i predobro poznavala taj glas. Kada bi neki muškarac odlučio da bude tvrdoglav, seo bi gologuz u koprive i u lice ti poricao da mu od njih bridi pozadina! Bilo joj je gotovo drago da ga čuje kako stenje dok mu je pomagala da se digne na noge. Pa, dok su jedno drugom pomagali. Ako je hteo da bude potpuni vunoglavi idiot, zavređivao je nekoliko modrica!

On se pruži po krevetu, ležeći na nagomilanim jastucima, a ona se ušuška pored njega. To nije bilo ono čemu se nadala, ali je bilo najviše što će se dogoditi, u to je bila sigurna.

„Ovo nije ono za šta sam se nadao da ćemo koristiti ovaj krevet", promrmljao je. Nije bila sigurna je li trebalo to da čuje.

Nasmejala se. „Uživam u tome da me držiš u svom zagrljaju gotovo isto kao i... i ono drugo.“ Začudo, osmehivao joj se kao da je znao da laže. Njena tetka Miren klela se da je to jedna od tri laži u koje će svaki muškarac poverovati kada mu je žena izrekne.

„Ako vas prekidam“, oglasi se s vrata hladan ženski glas, „pretpostavljam da bih mogla da se vratim kada bude zgodniji trenutak.“

Min odskoči od Randa kao opečena, ali kada ju je on povukao nazad, ona se ponovo namesti pored njega. Prepoznala je Aes Sedai koja je stajala u vratima, bucmastu sitnu Kairhijenjanku s četiri tanke pruge u boji preko dobro popunjenog poprsja i s belim prorezima na tamnoj suknji. Dejđin Mosenejlin bila je jedna od sestara koje su došle s Kecuejn. A bila je jaka ličnost gotovo koliko i sama Kecuejn, bar po Mininom prosuđivanju.

„Ko bi ti mogla biti da se ovde osećaš kao kod kuće?“, lenjo reče Rand. „Ko god da si, zar te nikada niko nije naučio kako prvo treba da pokucaš?“ U međuvremenu, Min primeti kako mu je svaki mišić na ruci kojom je držao njenu tvrd kao kamen.