Putanja bodeža

Mesečev kamen koji je visio s tankog srebrnog lanca na Dejđininom čelu zanjiha se dok je polako odmahivala glavom. Bilo je očigledno da nije bila zadovoljna. „Kecuejn Sedai je primila tvoj zahtev", reče ona, još hladnije nego pre, „i zamolila me je da ti prenesem njeno žaljenje. Veoma želi da završi parče ručnog rada na kome sada radi. Možda će moći da te vidi neki drugi dan. Ako bude našla vremena za to.“

„Je li to ono što je rekla?“, opasnim glasom priupita Rand.

Dejđin prezirno šmrknu. „Ostaviću vas da nastavite... šta god da ste radili.“ Min se zapitala da li bi se nekako izvukla ako bi ošamarila Aes Sedai. Dejđin je ledeno odmeri, kao da čuje njene misli, pa se okrenu da otplovi iz sobe.

Rand sede uz prigušeno stenjanje. „Prenesi Kecuejn da može da se nosi u Jamu Usuda!“, vikao je za sestrom koja je odlazila. „Reci joj da može da istrune!"

„To neće pomoći, Rande“, uzdahnu Min. Ovo će biti mnogo teže nego što je pretpostavljala. „Kecuejn treba tebi. A ona od tebe neće imati nikakve koristi!“

„Ne trebam joj, je li?“, meko je izgovorio, a onda se stresao. Ono pre toga samo joj se učinilo da mu je glas bio opasan.

Rand se pažljivo pripremao, ponovo oblačeći zeleni kaput, šaljući Min s porukom koju će Device preneti. Bar su to još uvek htele da rade. Rebra s desne strane bolela su ga gotovo koliko i rane na levoj, a imao je utisak da su ga tukle daskom po stomaku. Obećao im je. On posegnu za saidinom kada je ostao sam u spavaćim odajama, ne želeći da čak ni Min ponovo gleda kako se ljulja. Mogao je nju da drži na sigurnom, ako ništa drugo, nekako, ali kako bi se ona mogla osećati zaštićenom ako bi ga videla da samo što nije pao? Morao je da bude jak, za njeno dobro. Morao je da bude jak, zarad sveta. Taj zamotuljak osećanja u njegovom potiljku koji je bio Alana podsećao ga je na cenu bezbrižnosti. Baš tada Alana se durila. Mora da je suviše izazivala Mudre, jer ako je sedela, sedela je kao na jajima.

„I dalje mislim da je ovo ludilo, Rande al’Tore", reče Min dokje on pažljivo nameštao Krunu mačeva na svojoj glavi. Ovoga puta nije želeo da mu ona majušna sečiva puste krv, ponovo. „Slušaš li ti uopšte šta ja govorim? Pa, ako si baš zapeo da prolaziš kroz to, ja idem s tobom. Priznao si da sam ti potrebna, a biću ti potrebnija i od ovoga!“ Bila je u punom zamahu, s pesnicama na bokovima, tapkajući nogom, dok su joj se oči gotovo užarile.

„Ti ostaješ ovde“, odlučno joj je saopštio. Još uvek nije bio siguran u to šta namerava da učini, ne u potpunosti, ali znao je samo kako ne želi da ga ona vidi kako se sapliće. Veoma se bojao da bi se mogao saplesti. Mada je, u stvari, očekivao raspravu.

Ona mu se namršti, a noga prestade da joj tapka. Ljutito svetlo u njenim očima pretopilo se u zabrinutost koja je nestala s jednim treptajem. „Pa, pretpostavljam kako si dovoljno veliki da možeš preći preko štalskog dvorišta i bez nekoga ko bi te držao za ručicu, čobanine. Sem toga, ja počinjem da zaostajem sa svojim čitanjem.“

Pošto se zavalila u veliku pozlaćenu stolicu, prekrstila je noge i pokupila knjigu koju je čitala kad je on ušao. Bio je potreban samo jedan trenutak i izgledala je potpuno nezaintresovano za prethodnu temu.

Rand klimnu glavom. To je i želeo; ona ovde i na sigurnom. Pa ipak, nije baš morala potpuno da zaboravi na njega.

U hodniku je bilo šest Devica koje su čučale. Nezainteresovano su ga posmatrale, ništa ne govoreći. Nanderin je pogled bio najnezainteresovaniji. Mada su i Somara i Nisejr prišle bliže. Činilo mu se da je Nisejr Šaido; moraće da pazi na nju.

Aša’mani su isto tako čekali Lijus Terin je u Randovoj glavi smrknuto mrmljao o ubistvima svi osim Narišme imali su zmaja na okovratniku, kao i mač. Kratko, on naredi da Narišma ostane na straži pred njegovim odajama, i čovek ga je oštro pozdravio; te prevelike crne oči videle su previše, gledale pomalo optužujuće. Rand nije mislio da bi Device svoje nezadovoljstvo ispoljile na Min, ali nije želeo da rizikuje. Svetlosti, rekao je Narišmi sve o zamkama koje je postavio u osvojenom Kamenu kada je poslao čoveka da donese Kalandor. Tom čoveku se svašta priviđalo. Spaljen bio, ali velikoj opasnosti se izložio. Samo lud čovek nikad ne veruje. Lijus Terin je zvučao veselo. I poprilično ludo. Randove rane u boku su damarale; činilo se da zajedno trepere od udaljenog bola.