Tornjevi ponoći

Gavin odmahnu glavom. „Moram da pođem drugim putem. Ali, ako Svetlost da, završiću dovoljno blizu vama da mogu da vas držim na oku." Klimnu ka unutrašnjosti prostorije. „Vrati se svojoj razonodi. Razgovaraću i s Makzimom u vaše ime." Makzim je bio jedan strogi i mišićavi Zaštitnik, trenutno zadužen za obuku.

Selark klimnu glavom u znak zahvalnosti, pa se žurno vrati ostalima. Gavin nastavi niz hodnik, priželjkujući da su izbori koji se njemu pružaju jednostavni i laki kao što je to s njegovim ljudima.

Izgubljen u mislima, pope se na pola puta do Egveninih odaja pre nego što shvati šta čini. Potrebno je nešto da mi skrene misli. Nije previše kasno. Možda bi mogao da nađe Brina i porazgovara s njim.

Gavin ode do Brinovih odaja. Ako je Gavinov položaj medu Aes Sedai čudan, Brinov je skoro isto toliko neobičan: Zaštitnik nekadašnje Amirlin, predvodnik Egvenine pobedničke vojske i čuveni veliki kapetan. Brinova vrata bila su malčice odškrinuta, tako da je linija svetlosti padala preko plavih pločica u hodniku. Navika mu je da tako ostavlja vrata kada je unutra i kada je budan, u slučaju da bude potreban nekome od svojih potčinjenih. Često se dešava da je Brin noću odsutan i da boravi u jednom od svojih zapovedničkih sedišta po ostrvu, ili u obližnjem selu.

Gavin tiho zakuca.

„Napred." Brinov glas bio je odlučan i poznat. Gavin uđe, pa pritvori vrata za sobom tako da ostaše odškrinuta. Brin je sedeo za nekim klimavim stolom i sastavljao pismo. Diže glavu i na tren pogleda Gavina. „Samo trenutak."

Gavin je čekao. Zidovi su bili prekriveni kartama Tar Valona, Andora, Kairhijena i okolnih krajeva. Na mnogima su skoro bile crvenom kredom unete primedbe. Brin se sprema za rat. Na osnovu tih primedbi bilo je sasvim jasno kako on smatra da će na kraju morati da brani Tar Valon od Troloka. Na nekoliko karata bila su prikazana sela na severu, kao i njihove utvrde - ako ih imaju - i mera njihove odanosti Tar Valonu. Ta će se sela koristiti za snabdevanje i kao istureni položaji. Na jednoj drugoj karti bili su iscrtani krugovi koji su označavali drevne osmatračnice, utvrde i ruševine.

Brinovi proračuni odisali su postupnom i postojanom neizbežnošću, kao i osećajem užurbanosti. On ne namerava da diže utvrđenja, već da koristi postojeća. Premešta vojsku u sela koja smatra najkorisnijim; na jednoj drugoj karti bilo je prikazano kako napreduje pozivanje novih vojnika u službu.

Tek kada se našao tu - okružen prašnjavim mirisom stare hartije i zapaljenim svećama - Gavin je osetio da je predstojeći rat stvaran. Ubrzo će otpočeti. Zmaj će polomiti pečate na zatvoru Mračnoga. Merilorsko polje, mesto gde je Egveni kazao da ga sačeka, bilo je obeleženo jarkim crvenilom na svim kartama. Nalazilo se na severu, na granici sa Šijenarom.

Mračni. Pušten na svet. Svetlosti! Naspram toga, Gavinove muke deluju beznačajno.

Brin završi pismo, posu hartiju peskom, pa ga očisti s nje, presavi pismo i pruži se da uzme vosak i pečat. „Sine, malo je kasno za posete."

„Znam, ali mislio sam da ćeš biti budan."

„I jesam." Brin nakapa vosak na pismo. „Šta ti treba?"

„Savet", odgovori Gavin sedajući na tronožac.

„Ako nije reč o najboljem načinu za razmeštaj vojnog odreda ili podizanju utvrđenog položaja na brdu, moj ti savet neće biti od koristi. Ali o čemu si hteo da pričaš?"

„Egvena mi je zabranila da je čuvam."

„Siguran sam da je Amirlin imala svojih razloga", odgovori Brin, spokojno udarajući pečat na pismo.

„Glupih razloga", odgovori Gavin. „Ona nema Zaštitnika, a u Kuli je ubica." Jedan od Izgubljenih, pomislio je.

„Tačno je i jedno i drugo", reče mu Brin. „Ali kakve to veze ima s tobom?"

„Potrebna joj je moja zaštita."

„Da li je ona tražila tvoju zaštitu?"

„Ne."

„Odista. Koliko se sećam, nije tražila ni da dođeš s njom u Kulu, niti je tražila da je svuda slediš kao pseto koje je ostalo bez gospodara."

„Ali potreban sam joj!“, odvrati Gavin.

„Zanimljivo. Poslednji put kada si to mislio, ti si - uz moju pomoć - poremetio njene napore da ujedini Belu kulu, koji su trajali nedeljama. Sine, naša pomoć ponekad nije potrebna - ma koliko bila nuđena i ma koliko se potreba za njom činila hitnom."

Gavin prekrsti ruke, pošto nije mogao da se nasloni na zid kako ne bi srušio kartu na kojoj su se videli voćnjaci u okolini. Iz nekog razloga, jedno selo blizu Zmajeve planine bilo je četiri puta zaokruženo. „Dakle, tvoj savet je da je ostavim da bude izložena i da možda zaradi nož u leđa."

„Nisam ti dao nikakav savet", reče mu Brin, listajući neke izveštaje na stolu. Njegovo odlučno lice bilo je obasjano treperavom svetlošću sveća. „Samo sam izneo primedbe, mada mislim da je zanimljivo to što si izveo zaključak kako bi trebalo da je ostaviš na miru."

„Ja... Brine, njeni postupci nemaju smisla!“