Tornjevi ponoći

Krajičak Brinovih usana izvi se u kiselkast osmeh. Spusti hartije, pa pogleda Gavina. „Upozorio sam te da ti moj savet neće biti od velike koristi. Nisam siguran da li uopšte postoje odgovori koji će te zadovoljiti. Ali da te pitam nešto: šta ti želiš, Gavine Trakande?"

„Egvenu", smesta odgovori on. „Želim da joj budem Zaštitnik."

„Pa, šta od toga?"

Gavin se namršti.

„Želiš li Egvenu, ili želiš da joj budeš Zaštitnik?"

„Da joj budem Zaštitnik, naravno. I... i - pa, da se oženim njom. Volim je, Brine."

„Meni se čini da su to dve potpuno različite stvari. Slične, ali različite. Međutim, sem tih stvari koje su u vezi sa Egvenom, šta drugo želiš?"

„Ništa", odgovori Gavin. „Ona mi je sve."

„Pa, eto ti tvoje nevolje."

„Po čemu je to nevolja? Volim je.“

„Pomenuo si.“ Brin pogleda Gavina, jednom rukom se naslanjajući na sto, a drugu držeći na nozi. Gavin se nekako odupre porivu da se poguri pod njegovim pogledom. „Oduvek si bio strastven, Gavine. Baš kao tvoja majka i sestra. Nagao, a nikada proračunat kao tvoj brat.“

„Galad nije proračunat", odgovori Gavin. „On samo dela.“

„Ne“, odgovori Brin. „Možda sam se pogrešno izrazio - Galad možda nije proračunat, ali nije

ni nagao. Biti nagao znači delati bez promisli; Galad je o svemu dobro razmislio. On je na taj način izradio svoja merila časti. On može da dela brzo i odlučno zato što je već utvrdio šta će uraditi.

Ti postupaš strastveno. Ti ne delaš na osnovu onoga što misliš, već na osnovu onoga što osećaš. Hrliš, gonjen praskom osećanja. To ti daje snagu. Možeš da delaš onda kada ti je to potrebno, pa da se kasnije nosiš s posledicama svojih postupaka. Tvoj osećaj je obično dobar, baš kao što je to bio slučaj s tvojom majkom. Ali zbog toga nikada nisi morao da se suočiš sa onim što biva kada te tvoji nagoni povedu u pogrešnom smeru.“

Galad shvati da sve vreme klima glavom.

„Ali, sine“, nastavi Brin, naginjući se ka njemu, „čovek je više od jednog nagona, od jednog cilja. Nijedna žena ne želi takvog čoveka. Čini mi se da ljudi koji utroše neko vreme na to da naprave nešto od sebe - umesto što sve vreme izjavljuju kako su nekome posvećeni - budu ljudi koji postanu neko i nešto. I kada je reč o ženama i kada je reč o životu u celini." Brin se počeša po bradi. „Zato, ako imam neki savet za tebe, onda je to sledeće: otkrij ko bi ti bio bez Egvene, a onda iznađi način da je uklopiš u to. Mislim da to jedna žena..."

„Sada si stručnjak za žene?", začu se novi glas.

Gavin se iznenađeno okrenu i ugleda Sijuan Sanče kako otvara vrata.

Brin nije ni trepnuo. „Sijuan, prisluškuješ dovoljno dugo da bi znala kako ovaj razgovor nema veze s tim."

Sijuan frknu, žustro ulazeći u sobu i noseći čajnik. „Trebalo bi da si u krevetu", kaza mu ne obraćajući pažnju na Gavina nakon što ga je ovlaš pogledala.

„Krajnje istinita izjava", smireno odgovori Brin. „Ali, za divno čudo, opšte dobro se ne povinuje mojim hirovima."

„Karte možeš da proučavaš i ujutru."

„A mogu i noću. I po podne. Svaki sat koji tako provedem može da znači lige odbranjenog tla, u slučaju da se Troloci probiju."

Sijuan glasno uzdahnu, pružajući mu šoljicu pa sipajući čaj, koji je mirisao na žutu malinu. Bilo je neobično čudno videti Sijuan - koja je zbog umirivanja ličila na ženu Gavinovih godina - kako tetoši vojskovođu Brina.

Kada Brin prihvati čaj, Sijuan se okrenu da pogleda Gavina. „A ti, Gavine Trakande", reče mu. „Nameravala sam da porazgovaram s tobom. Usuđuješ se da naređuješ Amirlin i da joj govoriš šta bi trebalo da čini? Zaista, ponekad izgleda kao da muškarci misle da su žene ništa više nego njihovi lični glasnici. Vi smišljate svakakve sulude stvari, a onda očekujete da ih mi nekako sprovedemo u delo.“

Odmeri ga pogledom, ne izgledajući kao da očekuje ikakav odgovor sem da posramljeno obori oči. Gavin joj to dade, pa žurno ode kako bi izbegao da mu i dalje soli pamet.

Nije ga iznenadilo ništa od onoga što mu je Brin kazao. Taj čovek je svakako postojan i već je govorio Gavinu iste te stvari. Razmisli umesto što si nagao; budi promišljen. Ali on je nedelje proveo razmišljajući, a njegove zamisli su jurile jedna za drugom u beskrajnim krugovima, kao muve bez glave. Nikuda nije dospeo.

Gavin je išao hodnicima, klimajući Čubajnovim stražarima koji su bili postavljeni u pravilnim razmacima. Govorio je sebi kako se ne penje do Egvene, već samo obilazi stražarske položaje. Ali ubrzo se našao u hodniku blizu Amirlininih odaja. Samo jedan hodnik dalje od njih. Na brzinu će je obići, da vidi šta radi, i...

Gavin se ukoči. Šta ja to činim?, zapitao se.

Veliki deo njegove noćašnje usplahirenosti poticao je od toga što nije znao je li Egvena pod odgovarajućom stražom ili ne. Neće moći da zaspi sve dok...

Ne, snažno je kazao samome sebi. Ovoga puta ću uraditi ono što je tražila od mene. Okrenuo se da ode.