Tornjevi ponoći

Skakač leže, spuštajući glavu na šape.

„Uvek mi govoriš da sam premlad", reče Perin. „Ili da ne znam šta radim. Pa, u čemu je onda svrha - ako ne da me naučiš kako da se borim protiv ljudi kao što je Koljač?"

Videćemo, poslao je Skakač. Idi sada. Za večeras je dovoljno.

Perin u tom slanju oseti žalost i konačnost. Večeras će Skakač i čopor Hrastove Plesačice žaliti za Jutarnjom Svetlošću.

Uzdišući, Perin sede i prekrsti noge. Pokušavao je da se usredsredi i oponaša ono što je Skakač uradio kada ga je izbacio iz sna.

Oko njega je sve počelo da iščezava.

Probudio se na ležaju u svom mračnom šatoru. Faila se pribila uz njega dok je spavala.

Perin je neko vreme ležao i zurio u platno. Tama ga je podsećala na olujno nebo u vučjem snu. San mu je delovao daleko kao Kaemlin. Na kraju je ustao - pažljivo se izvlačeći iz ležaja da ne bi probudio Failu - pa navukao čakšire i košulju.

Napolju je bilo mračno, ali ipak sa sasvim dovoljno svetla za njegove oči. Klimnu Kenliju Merinu i Džaimu Dotriju, Dvorečanima koji su te noći držali stražu pred njegovim šatorom.

„Koje je doba?", upita jednog od njih.

„Prošla je ponoć, lorde Perine", odgovori mu Džaim.

Perin zagunđa. U daljini su sevale munje. Krenu, a ova dvojica pođoše za njim. „Ja mogu i bez stražara", reče im. „Pazite na šator - gospa Faila još spava."

Šator mu je bio na samom rubu logora. To mu se dopada, jer mu daje osećaj izdvojenosti, tako blizu padine na zapadnoj strani tabora. Mada je bilo kasno, Gaul je oštrio koplje blizu jednog izvaljenog debla; Perin ga prođe. Visoki Kameni pas ustade i pođe za njim, a Perin mu ništa ne reče. Gaul smatra da u poslednje vreme nije ispunjavao dužnost koju je sam sebi zadao - da pazi na Perina - pa je počeo da se još više trudi. Perin misli da on zapravo samo traži izgovor da se drži što dalje od sopstvenog šatora i dve gai'šainke koje tamo borave.

Gaul se držao podalje i Perinu je zbog toga bilo drago. Jesu li se tako osećale sve vođe? Nije ni čudo što su tolike zemlje ulazile ratove - njihove vođe nisu imale vremena za razmišljanje pa su verovatno jurišale na druge narode kako bi njihovi ljudi prestali da ih gnjave!

Nedaleko odatle, našao se među drvečem gde je ugledao malu gomilu drva. Denton, njegov sluga u Lemgvinovom odsustvu, namrgodio se kada ga je Perin zatražio. Nekada niži plemić u Kairhijenu, Denton je odbio da se vrati svom nekadašnjem nameštenju - sebe je sada doživljavao kao slugu i nije dopuštao da ga iko ubedi u suprotno.

Ugledao je sekiru. Ne ubistveno sečivo u obliku polumeseca koje je nekada nosio u bitku, već šumarevu sekiru s glavom od dobrog čelika i držaljem uglačanim od znojavih radničkih ruku. Perin zavrnu rukave, pljunu u šake i lati se sekire. Bio je dobar osećaj držati izrađeno drvo u rukama. Podigao ju je u visinu ramena, postavio prvo drvo preda se, potom se odmakao i zamahnuo.

Udario je - iverje se rasu po tamnom noćnom vazduhu, a drvo se raspoluti. Namestio je jednu od polovina i ponovo udario. Gaul je seo pored drveta, izvadio koplje i nastavio da oštri vrh. Trenje metala o metal bilo je praćeno Perinovim udaranjem sekire u drvo.

Osećao se dobro. Zašto njegov um radi mnogo bolje dok se bavi još nečim? Loijal je dosta pričao o sedenju i razmišljanju. Perin je mislio da tako nikada ništa ne bi postigao.

Odsečnim udarcem raspolutio je novo drvo. Je li to zaista bila istina? Da li je njegova sopstvena priroda kriva za njegovo ponašanje, a ne vukovi? Nikada se nije tako ponašao u Dve Reke.

Raspolutio je još jedno drvo. Uvek sam bio dobar u usredsređivanju. Time je i zadivio gazda Luhana. Daj Perinu zadatak i on će raditi dok ga ne završi.

Prepolovio je polovine tog drveta.

Možda je promena u njemu bila ishod susreta sa spoljašnjim svetom. Krivio je vukove za mnogo štošta i Skakaču je postavljao nemoguće ciljeve. Vukovi nisu bili ni glupi ni prosti - jednostavno nisu marili za ono što ljudi rade. Skakaču mora da je bilo mnogo teško da uči Perina tako da ovaj razume.

Šta mu je taj vuk dugovao? Skakač je umro tako davno, one noći kada je iskazao svoju vernost. One noći kada je Perin prvi put ubio čoveka, kada je u bici izgubio vlast nad sobom. Skakač ništa nije dugovao Perinu, ali ga je spasao u nekoliko navrata - u stvari, Perin je shvatio da je Skakačevo delovanje sprečilo da se u potpunosti izgubi u vuku.

Zamahnuo je na drvo, ali bočni udarac obori kladicu na stranu. Vratio ju je na mesto i nastavio. Gaulovo tiho oštrenje ga je smirivalo. Prepolovio je drvo.

Perin se uneo u ono što je radio, možda i previše. To je istina.

A opet, ako želiš da uradiš nešto, moraš da radiš dok ne završiš. Perin je poznavao jednog čoveka koji nikada ništa nije radio do kraja, pa su mu posedi bili u rasulu. Nije mogao da živi tako.

Morala je da postoji ravnoteža. Perin je tvrdio da je uvučen u svet ispunjen problemima kojima nije dorastao. Tvrdio je da je običan čovek.