Tornjevi ponoći

Prošla je pored njega, a u mirisu joj se osećala zabrinutost, iako joj je izraz lica bio prijatan. On je istrošio sve pokušaje da mirno razreši sukob s Belim plaštovima. Izgleda da će opet morati da ubija, hteo on to ili ne, i to ubrzo.

Skide se u rublje i leže, pa zadrema pre nego što Faila završi s presvlačenjem.

Utonuo je u vučji san pored mača pobodenog u zemlju. U daljini je mogao da razazna brdo koje je Gaul nazvao „dobrim za izviđanje". Logor se snabdevao potrepštinama preko obližnjeg potoka.

Perin skrenu i ubrza prema logoru Belih plaštova. Bili su poput brane preko reke, sprečavajući ga da nastavi dalje.

„Skakaču?", pozva, njuškajući oko logora Belih plaštova sačinjenog od nepomičnih šatora na čistini. Odgovora nije bilo pa je Perin nastavio da pretražuje. Balver nije prepoznao pečat koji mu je Perin opisao. Ko predvodi ove Bele plaštove?

Sat ih još nešto kasnije, Perin nije došao ni do kakvog zaključka. Međutim, prilično je bio siguran u kojim šatorima čuvaju potrepštine; moguće je da njih ne čuvaju tako dobro kao one u kojima su zatvorenici - možda bi mu uspelo da im zapali zalihe.

Možda. Pisma njihovog gospodara kapetana zapovednika bila su prepuna fraza poput: „Tvom narodu ću podariti korist da ne spoznaju tvoju prirodu" i „Moje strpljenje je na izmaku", „Postoje samo dve mogućnosti. Predaj se kako bismo ti sudili ili podvrgni svoju vojsku sudu Svetlosti".

Perin je izašao na put. Gde je Skakač? Prešao je u žustar trk. Nekoliko trenutaka kasnije prešao je na travu. Zemlja je bila tako meka da se činilo kako svaki njegov korak vraća šape nazad u vazduh.

Usredsredio se i učinilo mu se da je osetio nešto na jugu. Potrčao je u tom pravcu. Poželeo je da trči brže i to je učinio. Uz zujanje su promicala brda i drveće.

Vukovi su ga bih svesni. Bio je to čopor Hrastove Plesačice, s Nesputanim, Jutarnjom Svetlošću i ostalima. Perin je osećao kako jedni drugima šalju udaljene šapate slika i mirisa. Perin ubrza osećajući kako se vetar oko njega pretvara u riku.

Vukovi su krenuli dalje na jug. Čekajte!, poslao im je. Moram da se sastanem s vama!

Uzvratili su mu zanimanjem. Iznenada su se uputili na istok i on je taman hteo da se zaustavi, pa se predomislio. Trčao je koliko ga noge nose, ali kako bi im se približio, oni bi se stvorili negde drugde. Premestili bi se tako da nestanu s juga i stvore se severno od njega.

Perin zareža i iznenada jurnu. Vetar mu je klizio niz krzno; otvorenih čeljusti grabio je prema severu gutajući siktavi vetar. Ali vukovi su ostali napred, u daljini.

On zaurla. Uzvratili su mu.

Napregao se još jače - skakao je s brda na brdo, preko drveća i zemlje koji su ostajali u obrisima. U trenutku su Maglene planine izronile s njegove leve strane, a onda ih je ostavio iza sebe.

Vukovi su se uputili ka istoku. Zašto nije mogao da ih sustigne? Mogao je da ih nanjuši ispred. Mladi Bik zaurla na njih, ali odgovora nije bilo.

Ne navaljuj, Mladi Biče.

Mladi Bik se ukopa, a svet oko njega se zatetura. Čopor je nastavio dalje na istok, ali Skakač je sedeo pored velikog vijugavog potoka. Mladi Bik je ovde bio ranije - beše to blizu jazbine njegovih. Putovao je niz reku na jednom od onih ljudskih plutajućih drva. On -

Ne... ne... Seti se Faile!

Njegovo krzno se pretvori u odeću, a on se nađe na sve četiri. Zurio je u Skakača. „Zašto ste pobegli?" hteo je da čuje.

Želiš da učiš, posla Skakač. Postao si spretniji. Brži. Istežeš noge i trčiš. To je dobro.

Perin je pogledao u pravcu odakle je došao, razmišljajući o sopstvenoj brzini. Skakao je s brda na brdo. Bilo je prelepo. „Ali morao sam da postanem vuk kako bih to izveo", reče Perin. „A to me je odvelo u ’navaljivanje’. Od kakve koristi je vežba ako me tera da činim nešto što je zabranjeno?"

Lako osuđuješ, Mladi Biče. Mladi vuk je zavijao ispred jame i pravio priličnu buku. Ovo nije vučja stvar.

Skakač je nestao u trenu.

Perin zareža gledajući prema istoku, odakle je osećao vukove. Pojurio je za njima, sada opreznije. Nije smeo dopustiti da ga vuk preuzme. Završiće kao Noam, zarobljen u kavezu, bez tračka ljudskosti. Zašto bi ga Skakač ohrabrivao da to učini?

Ovo nije vučja stvar. Je li mislio da ga optuži ili je na umu imao ono što se događalo Perinu?

Svi ostali su znali da okončaju lov, Mladi Biče, reče Skakač iz daljine. Jedino je tebe bilo potrebno zaustaviti.

Perin se ukoči na obali reke. Lov na belog jelena. Skakač se iznenada stvori pored njega na obali reke.

„To sam primetio kada sam počeo da osećam vukove", posla Perin. „Prvi put sam izgubio kontrolu sa onim Belim plaštovima."

Skakač leže i položi glavu na prednje šape. Često si prejako prisutan ovde, posla vuk. To ti radiš.