Tornjevi ponoći

Šta ako je pogrešio? Šta ako je on složen čovek koji je samo pukim slučajem vodio običan život? Na kraju krajeva, ako je tako običan, zašto se zaljubio u tako komplikovanu ženu?

Cepanice su se gomilale. Perin se sagnu da pokupi četvrtine čije mu se iverje usecalo u prste. Ruke pune žuljeva - nikada neće biti lord poput onih kairhijenskih, odgajanih na mleku. Ali postojali su drugačiji lordovi, kao što je Failin otac. Ili Lan, koji kao da je bio oružje više nego čovek.

Perin je nagomilao drva. Uživao je da predvodi vukove u svom snu. Ali vukovi nisu očekivali da ih štitiš, obezbediš ili pišeš zakone za njih. Nisu ti kukali kada njihovi voljeni poginu pod tvojim vodstvom.

Nije njega toliko brinulo vodstvo, koliko sve što ide uz to.

Mogao je da nanjuši Elijasa kako se približava. Osetio je njegov zemljani, prirodni miris koji skoro kao da je pripadao vuku. Skoro.

„Dokasno si ostao", reče Elijas prilazeći. Perin je čuo kako Gaul šuška, vraća koplje nazad u tobolac pa se povlači u tišini, poput vrapca koji uzleće. Ostaće on blizu, ali neće da prisluškuje.

Perin baci pogled prema tamnom nebu, sekire zabačene na rame. „Ponekad se osećam budnijim noću nego preko dana.“

Elijas se nasmešio. Perin nije video, ali mogao je da nanjuši zabavljenost.

„Jesi li ikada pokušao da izbegneš to, Elijase?“, upita Perin. „Da ne slušaš njihove glasove, da se pretvaraš da se ništa u tebi nije promenilo?"

„Jesam", reče Elijas. Imao je dubok mek glas koji je nekako podsećao na zemlju u pokretu - na udaljenu grmljavinu. „Želeo sam, ali onda su Aes Sedai pokušale da me smire. Morao sam da pobegnem."

„Da li ti stari život nedostaje?"

Elijas slegnu ramenima - Perin je čuo taj pokret: trenje različitih delova odeće. „Nijedan Zaštitnik ne želi da napusti svoju dužnost. Ponekad su druge stvari važnije. Ili su pre... zahtevnije. Ne žalim zbog odluka koje sam doneo."

„Ne mogu da odem, Elijase. Neću."

„Ja sam svoj život napustio zbog vukova. Ne znači da ti treba isto da uradiš."

„Noam je morao", reče Perin.

„Je li?“, upita Elijas.

„Preuzelo ga je. Prestao je da bude čovek.“

Uhvatio je tračak mirisa zabrinutosti. Elijas nije imao odgovore.

„Elijase, da li ikada u svojim snovima posećuješ vukove?“, upita Perin. „Mesto gde mrtvi vukovi trče i ponovo žive.“

Elijas se okrenuo i prostrelio ga pogledom. „To mesto je opasno, Perine. Potpuno drugi svet, iako nekako vezan za naš. Legende kažu da su stare Aes Sedai mogle da uđu tamo."

„I još neki ljudi", reče Perin misleći na Koljača.

„Budi oprezan u snu. Ja ga se klanjam." Njegov miris je bio pun opreza.

„Je U ti to ikada zadavalo nevolje?", upita Perin. „Da sebe razlikuješ od vuka?"

„Nekada jeste."

„Ali više ne?"

„Našao sam ravnotežu", reče Elijas.

„Kako?"

Stariji čovek se primirio na trenutak. „Voleo bih da znam. To je jednostavno nešto što sam naučio, Perine. Nešto što ćeš sam morati da naučiš."

Ili završiš kao Noam. Perin je pogledao Elijasu u zlatne oči i klimnuo. „Hvala ti."

„Na savetu?"

„Ne", reče Perin. „Za to što si se vratio. Što si mi pokazao da makar jedan od nas može da živi s vukovima i ne izgubi sebe."

„Nema na čemu", reče Elijas. „Bio sam zaboravio da je za promenu lepo biti u ljudskom društvu. Doduše, ne znam koliko ću moći da ostanem. Poslednji lov je skoro počeo."

Perin ponovo pogleda ka nebu. „Tako je. Obavesti Tama i ostale. Odlučio sam. Beli plaštovi su odabrali mesto bitke. Odlučio sam da se sutra sastanem s njima."

„U redu", reče Elijas. „Doduše, tvoj miris kaže da ne želiš to da uradiš."

„To mora da se uradi", reče Perin. „I to je to." Od njega su svi hteli da bude lord. E pa ovo je bila jedna od stvari koje lordovi rade - donose odluke koje niko neće da donese.

I dalje mu je bilo mrsko da izdaje naređenja. Imao je ono prikazanje vukova koji ovcu teraju pravo prema zveri. Sinulo mu je da je to možda upravo ono što radi - Bele plaštove vodi pravo u propast. Sasvim sigurno su se odevali u boju ovčije vune.

Ali šta da misli o prikazanju u kojem se Faila i ostali približavaju provaliji? Elijas je produžio dalje, ostavljajući Perina sa sekirom na ramenu. Osećao se kao da nije sekao debla, već telesa.

25

Povratak u Bandar Eban

Rand i Min se nisu najavili kada su došli u Bandar Eban. Prošli su kroz kapiju i ušli u jednu uličicu, a pratile su ih dve Device - Lerijan i Hejdija - kao i Nef, visoki Aša'man četvrtaste brade. Device su otišle u izvidnicu do kraja uličice, sumnjičavo osmatrajući grad. Rand pođe napred i spusti ruku na Hejdijino rame, smirujući vitku ženu koja je delovala usplahireno zbog toga što su Randovi telohranitelji tako malobrojni. Bio je u smeđem plaštu.

Oblaci se raspršiše na nebu, rastačući se iznad grada u odgovor na Randov dolazak. Min diže pogled, osećajući kako joj toplota obliva lice. Uličica je grozno smrdela - na otpad i izmet - ali topao lahor prolete kroz nju terajući smrad.

„Moj gospodaru Zmaju", obrati mu se Nef, „ovo mi se ne sviđa. Trebalo bi da si bolje čuvan. Hajde da se vratimo i okupimo..."