Tornjevi ponoći

„Onda ćemo morati da igramo bolje", odgovori Egvena. „Za sada je sve ovo sporedno. Potrebno nam je jedinstvo protiv Senke i Seanšana. Moramo da..."

Raščupana Sijuan pojavi se u prostoriji, haljine oprljene na jednoj strani. „Majko! Potrebna si nam!"

„Bitka je otpočela!", žurno upita Egvena. Mudre načuljiše uši i digoše glave.

„Jeste", prodahta Sijuan. „Smesta je počela. Majko, nisu došle da prisluškuju! Napale su."

Perin je hitao preko tla, svakim korakom prelazeći lige i lige. Mora da odnese klin nekud daleko od Koljača? Možda u okean? Mogao bi da...

Strela zasikta kroz vazduh i raseče mu rame. Perin opsova i hitro se okrenu. Nalazili su se na visokoj stenovitoj padini. Koljač je stajao nizbrdo u odnosu na njega, luka dignutog uz oštro lice, tamnih očiju koje su blistale od besa. On pusti još jednu strelu.

Zid, pomislio je Perin, prizivajući zid od cigala ispred sebe. Strela se zari nekoliko palaca u cigle, ali se zaustavi. Perin smesta posla sebe nekud drugde. Ali nije mogao da ode daleko dok sa sobom nosi kupolu.

Perin više nije išao pravo na sever, već se kretao ka istoku. Sumnjao je da će to zavarati Koljača - on verovatno može da vidi kako se kupola premešta i da oceni u kom je smeru.

Šta da radi? Nameravao je da baci klin u okean, ali ako ga Koljač prati, samo će ga opet uzeti. Perin se usredsredi na to da se kreće što brže može i da svakim otkucajem srca preleće lige. Može li da pobegne svom dušmaninu? Krajolik je u blesku promicao pored njega. Planine, šume, jezera i livade.

Taman kada je pomislio da je možda utekao, jedna prilika se pojavila odmah uz njega, zamahujući mačem ka njegovom vratu. Perin se sagnu i jedva izbeže udarac. Zareža i diže čekić, ali Koljač nestade.

Perin se ukopa, doveden do ludila od besa. Koljač se kreće brže od njega i može da dospe pod kupolu tako što skače ispred nje, pa sačeka da se Perin premesti tako da ga obuhvati kupolom. Odatle može da skoči pravo na Perina i da ga napadne.

Ne mogu da mu pobegnem, shvatio je Perin. Jedini način da bude siguran da će zaštititi Failu i ostale jeste da ubije Koljača. U suprotnom, taj će čovek jednostavno uzeti klin gde god da ga Perin sakrije i onda se vratiti da opet zarobi njegove ljude.

Perin se osvrnu kako bi video gde je. Bio je na retko pošumljenoj padini i video Zmajevu planinu kako se uzdiže severno od njega. Bacio je pogled na istok i ugledao vrh velike građevine kako viri nad krošnjama. Bela kula. Grad možda pruži Perinu neku prednost i olakša mu skrivanje u nekoj od mnogih zgrada ili uličica.

Perin skoči u tom smeru, noseći klin sa sobom, a kupola koju je klin stvarao premeštala se s njim. Ipak će se sve svesti na bitku.

37

Tama u kuli

Gavin je sedeo na klupi u vrtovima kaemlinske palate. Prošlo je nekoliko sati otkad je poslao Egveninog glasnika. Bremeniti mesec sijao je s neba. Sluge su povremeno prolazile, raspitujući se je li mu nešto potrebno. Izgleda da se brinu za njega.

A on je samo želeo da posmatra nebo. Prošle su nedelje otkad mu se poslednji put pružila prilika za to. Postajalo je sveže, ali nije obukao kaput, već ga je ostavio prebačenog preko naslona klupe. Prijao mu je čist vazduh - nekako se razlikovao od ustajalog vazduha ispod tmurnog neba.

Pošto su poslednji zraci sutona lagano nestajali, zvezde su blistale kao kolebljiva deca, provirujući sada kada se dnevna buka stišala. Oseća se baš dobro što ih napokon opet vidi. Gavin duboko udahnu.

Elejna je u pravu. Veliki deo Gavinove mržnje prema Al’Toru potiče od osujećenosti. Možda i ljubomore. Al’Tor igra ulogu veoma blizu onoj što bi je Gavin odabrao za sebe. Vladanje zemljama, predvođenje vojski. Gledajući njihove živote, ko je preuzeo ulogu princa, a ko ulogu izgubljenog čobanina?

Možda se Gavin odupirao Egveninim zahtevima jer je želeo da predvodi i da on bude taj koji će postizati junačka dela. Ako bi postao njen Zaštitnik, morao bi da se skloni u stranu i pusti nju da promeni svet. Ima časti u tome da se neka velika ličnost održava u životu. Velike časti. Šta je svrha velikih dela? Priznanje koje ta dela donose, ili poboljšavanje života do kojih dovode?

Skloniti se u stranu. Divio se ljudima poput Slita na njihovoj spremnosti da to učine, ali nikada ih nije razumeo. Ne zaista. Ne mogu da je ostavim da ovo radi sama, pomislio je. Moram da joj pomognem. Iz njene senke.

Zato što je voli. Ali takođe zato što je tako najbolje. Ako dva barda pokušaju da istovremeno sviraju različite pesme, obojica samo stvaraju buku. Ali ako jedan ustukne kako bi obezbedio harmoniju u melodiji onoga prvog, onda lepota koju će stvoriti može biti veća od one koju sami stvaraju.

I u tom trenutku - napokon je shvatio. Ustade. Ne može da ode pred Egvenu kao princ. Mora da ode pred nju kao Zaštitnik. Mora da je pazi, da je služi. Da se postara da njene želje budu ostvarene.

Vreme je da se vrati.