Tornjevi ponoći

„Znala sam da ćeš pokušati da učiniš kraj tome da nas sestre obučavaju", reče joj Šijelin; zvučala je samozadovoljno.

„A šta bi ti radije imala?", upita je Egvena. „Žene koje su najslabije među nama i koje svoju službu posmatraju kao kaznu ili, umesto toga, pripadnice vašeg naroda, koje su naučile ono najbolje što mi možemo da ponudimo i srećno se vraćaju među vas da to podele?" Egvena je svejedno napola bila na iskušenju da im jednostavno pošalje Aes Sedai iz Morskog naroda i da tako ispuni pogodbu s njima; to joj se činilo odgovarajućim izvrtanjem okolnosti u kojima se našla.

Međutim, nada se da će ova nova pogodba zameniti staru. Imala je neki osećaj da će svejedno izgubiti sestre iz Morskog naroda, makar one koje žude da se vrate svojima. Svet se zaista menja, a sada kada vetrotragačice više nisu tajna, stari običaji ne moraju da se poštuju.

„Razgovaraćemo o tome“, odgovori Šijelin. Klimnu ostalima, a one nestadoše iz prostorije. Svakako brzo uče.

„Egvena al’Ver, ovaj ples je opasan", reče joj Amis dok je ustajala i nameštala šal. „Bilo je vreme kada bi se Aijeli ponosili da služe Aes Sedai. To vreme je prošlo."

„Amis, žene koje ste mislili da ćete naći samo su san", odgovori joj Egvena. „Stvaran život je često razočaranje naspram snova, ali makar znate da kada steknete čast u stvarnom životu, to nije obična pričina."

Mudre klimnuše. „Verovatno ćemo pristati na ovu pogodbu. Moramo da naučimo ono što Aes Sedai mogu da nam prenesu."

„Odabraćemo naše najsnažnije žene", dodade Bair. „One koje neće biti iskvarene mokrozemskom slabošću." U njenim rečima nije bilo osude. Po Bairinom mišljenju, nazivati mokrozemce slabićima nije nikakva uvreda.

Amis klimnu. „Ovo što radiš je dobro, sve dok ne pomisliš da nas okuješ čeličnim stegama."

Ne, Amis,

pomislila je Egvena. Neću vas okovati čeličnim stegama. Umesto toga, poslužiću se čipkom.

„A sada", reče Bair, „jesmo li ti danas i dalje potrebne. Nagovestila si da će doći do nekakve bitke."

„Da“, odgovori Egvena. „Ili se bar tako nadam." Ništa joj nisu javile. To znači da Ninaeva i Sijuan nisu nikoga otkrile da prisluškuje. Da li to znači da njena varka nije uspela?

Mudre joj klimnuše, pa odoše u stranu, tiho razgovarajući. Egvena priđe ostalim Aes Sedai.

Jukiri ustade. „Majko, ovo mi se ne dopada", reče joj Jukiri tihim glasom i odmeravajući Mudre. „Mislim da Dvorana neće pristati na ovo. Mnoge su tvrde na stavu da svi predmeti Jedne moći treba da budu naši."

„Dvorana će se urazumiti", odgovori Egvena. „Već smo vratile Zdelu vetrova Morskom narodu, a sada kada je Elejna opet otkrila kako se prave ter’angreali, biće samo pitanje vremena pre nego što bude tako mnogo njih da mi nećemo biti u stanju da ih sve pratimo."

„Ali Elejna je Aes Sedai, majko", kaza Siejn ustajući, uznemirenog izraza lica. „Zacelo možeš da je obuzdavaš."

„Možda", tiho odgovori Egvena. „Ali zar ti nije čudno što se tako mnogo Talenata vraća nakon svih tih godina i što ima tako mnogo otkrića? Moje Snevanje, Elejnini ter’angreali, Proricanje. Vlada obilje retkih Talenata. Dobu se bliži kraj, a svet se menja. Čisto sumnjam da će Elejnin Talenat ostati jedinstven. Šta ako se pojavi kod neke Mudre ili vetrotragačice?"

Ostale tri su sedele nemo i onespokojeno.

„I dalje nije u redu odustati od toga, majko", naposletku joj reče Jukiri. „Uz izvestan napor, mogle

bismo da potčinimo Mudre i vetrotragačice."

„A Aša’mane?", tiho upita Egvena, ne mogavši da u glasu sakrije tračak nelagode. „Hoćemo li zahtevati da svi angreali i sa’angreali napravljeni za muškarce pripadnu nama, iako ne možemo da ih koristimo? Šta ako ima Aša’mana koji su naučili da stvaraju predmete Moći? Hoćemo li ih prisiliti da nam daju sve što su stvorili? Možemo li ih naterati na to?”

„Ja...“, zausti Jukiri.

Leana odmahnu glavom. „Ona je u pravu, Jukiri. Svetlosti, ali jeste u pravu."

„Svet kakav je nekada bio više ne može biti naš“, tiho reče Egvena, ne želeći da Mudre čuju šta priča. „Da li je ikada bio naš? Crna kula vezuje Aes Sedai, Aijeli nas više ne poštuju, vetrotragačice su stolećima krile od nas svoje najbolje usmeravačice i postaju ratobornije. Ako pokušamo da se prečvrsto držimo svega ovoga, ispašćemo ili tirani ili budale, u zavisnosti od toga koliko budemo uspešne. Ne želim da budem ni jedno ni drugo.

Predvodićemo ih, Jukiri. Moramo da postanemo izvorište na koje će se žene ugledati - sve žene. To ćemo postići tako što nećemo stiskati previše čvrsto, već ćemo dovoditi njihove usmerivačice da se obučavaju kod nas, a mi ćemo slati naše najnadarenije Prihvaćene da postanu stručnjaci u onome u čemu su one najbolje."

„A šta ako one u ovom trenutku govore isto to?“, tiho upita Leana, gledajući Mudre, koje su tiho razgovarale na suprotnoj strani prostorije. „Šta ako one pokušavaju da izigraju nas na isti način kao što mi pokušavamo da izigramo njih?"