Tornjevi ponoći

„Dobro. Što se vas ostalih tiče, odlazite odavde. Idite u Muzičarev put i ostanite tamo dok se ne probudite. Melaina, Amis, Bair, Leana - mi idemo u prostoriju koja se nalazi više u Kuli; u sobu s drvetom obloženim zidovima i krevetom s baldahinom. To je moja spavaća soba."

Mudre klimnuše, a Egvena posla sebe tamo. Svetiljka je stajala na njenom noćnom stočiću; nije gorela tu u Tel’aran’riodu, mada ju je ostavila upaljenu na javi. Mudre i Leana pojaviše se oko nje. Mreža oko Egveninog kreveta zamreška se od lahora izazvanog njihovom pojavom.

Kula se zatrese. Borbe i dalje traju.

„Pazite se“, kaza im Egvena. „Lovimo opasne neprijatelje, a one ovo mesto poznaju bolje od vas."

„Bićemo oprezne", odgovori Bair. „Čula sam da Senodušni misle da su vladari ovoga mesta. Pa, videćemo."

„Leana", kaza Egvena, „hoćeš li moći da se staraš o sebi?" Egvena je bila na iskušenju da je pošalje odatle, ali ona i Sijuan provele su neko vreme u Tel’aran’riodu. Svakako su iskusnije od većine.

„Neću upadati u oči, majko", obeća ona. „Ali njih je zacelo više nego nas. Potrebna sam ti."

„Saglasna sam", odgovori Egvena.

Četiri žene trepnuše i nestadoše. Zašto ne mogu da odu iz Kule? To je uznemirujuće, ali takođe korisno. To znači da je zatočena tu.

Međutim, nada se da isto važi i za Mesanu.

Pet golubica polete sa ivice krova. Perin se hitro okrenu. Koljač je stajao iza njega, mirišući na kamen.

Čovek strogog pogleda osvrnu se za pticama u letu. „Tvoje?“

„Za upozorenje", odgovori Perin. „Mislio sam da ćeš prozreti lešnikove ljuske na podu."

„Pametno", reče mu Koljač.

Iza njega se pruža veličanstven grad. Perin nije verovao da ma koji grad može biti veličanstven koliko Kaemlin. Ali ako tako nešto postoji, onda je to Tar Valon. Čitav grad bio je umetničko delo, pošto je skoro svaka zgrada bila nakićena lukovima, tornjevima, rezbarijama i ukrasima. Čak je i kaldrma bila postavljena tako da to izgleda lepo.

Koljačev pogled polete prema Perinovom opasaču. Tu je bio ter’angreal, u jednoj vrećici koju je Perin stvorio da bi ga u njoj nosio. Vrh je štrčao iz vrećice i videlo se kako se srebrne strune obmotavaju jedna oko druge, stvarajući zamršenu čvornovatu pletenicu. Perin je pokušao da uništi tu stvar razmišljajući o tome, ali predmet ga je odbio. Čekićem ga nije ni ulubio. Šta god da je, napravljeno je tako da bude otporno na takve napade.

„Postao si veoma vešt", reče mu Koljač. „Trebalo je da te odavno ubijem."

„Rekao bih da si pokušao", odgovori mu Perin, dižući čekić na rame. „Ko si zapravo ti?"

„Čovek iz dva sveta, Perine Ajbara. I oba sveta su mu dužna. Vrati mi taj snoklin."

„Priđi mi samo korak bliže i uništiću ga", odvrati Perin.

Koljač frknu, hodajući prema njemu. „Nemaš ti dovoljno snage za tako nešto, mladiću. Čak ni ja nemam snage da to izvedem." Pogled mu sam od sebe polete preko Perinovog ramena. Prema čemu?

Zmajeva planina, pomislio je Perin. Mora da je zabrinut zbog mogućnosti da sam dolazio ovamo da bih bacio ovo čudo u planinu. Je li to, dakle, nagoveštaj kako Perin može uništiti ter’angreal? Ili to samo Koljač pokušava da ga zavara?

„Mladiću, ne iskušavaj me", reče mu Koljač, a mač i nož pojaviše mu se u rukama dok je hodao prema njemu. „Danas sam ubio već četiri vuka. Daj mi taj klin."

Četiri? Ali ubio je samo jednog, koliko je Perin mogao da vidi. Pokušava da me izazove.

„Zar misliš da verujem da me nećeš ubiti ako ti ga dam?“, upita Perin. „Ako ti ja dam ovo čudo, moraćeš da se vratiš u Geldan. Znaš da ću te ja samo slediti tamo.“ Perin odmahnu glavom. „Jedan od nas mora da umre - i to je to.“

Koljač se pokoleba, pa se nasmeši. „Znaš, Luk te mrzi. Iz dna duše."

„A ti me ne mrziš?", mršteći se upita Perin.

„Ništa više nego što vuk mrzi jelena."

„Ti nisi vuk", odbrusi Perin, tiho režeći.

Koljač slegnu ramenima. „Onda, hajde da završimo sa ovim." On jurnu napred.

Gavin ulete u Belu kulu; ljudi koji su držali stražu jedva da su stigli da ga pozdrave. Hitao je pored podnih svetiljaka sa ogledalima. Tek je svaka druga bila upaljena, da bi se štedelo ulje. Kada je stigao do dela koji je vodio naviše, začuo je korake iza sebe.

Mač mu zasikta dok ga je munjevito vadio iz kanija i okretao se. Mazone i Selark ukopaše se u mestu. Nekadašnji Omladinci sada su bih u uniformama Garde Kule. Hoće li pokušati da ga zaustave? Ko zna kakva je naređenja Egvena ostavila?

Pozdraviše.

„Ljudi?" upita ih Gavin. „Šta to radite?"

„Gospodine", odgovori Selark dok mu je slaba svetlost bacala senke po licu, „kada zapovednik protrči pored tebe s takvim izrazom na licu, ne pitaš je li mu potrebna pomoć. Samo ga slediš!"

Gavin se nasmeši. „Hajde." Potrča naviše, a ona dvojica pođoše za njim, držeći isukane mačeve.