Tornjevi ponoći

Navukavši kaput, pođe niz stazu prema palati. Uvodne serenade iz raznih bara sa žabama presekoše se - nakon čega usledi pljuskanje - dok je on prolazio pored bara i ulazio u zgradu. Šetnja do odaje njegove sestre nije bila duga. Ona će zacelo biti budna, pošto je u poslednje vreme muči nesanica. Poslednjih nekoliko dana često su razgovarali uz topao čaj pre spavanja. Međutim, Birgita ga je zaustavila pred njenim vratima.

Opet ga je ošinula pogledom. Da, nimalo joj se ne dopada to što je primorana da umesto njega bude kapetan-general. Sada je to u potpunosti uviđao. Bilo mu je malo nelagodno kada joj je prišao. Žena diže ruku. „Ne noćas, mali prinče."

„Odlazim za Belu kulu“, reče joj on. „Voleo bih da se pozdravim."

On pođe za korak napred, ali Birgita prisloni ruku njemu uz nedra i nežno ga odgurnu. „Možeš da odeš ujutru."

On se skoro lati mača, ali se suzdrža. Svetlosti! Nekada mu to nije bio odgovor na sve živo. Jeste postao budala. „Pitaj je hoće li me primiti", učtivo joj kaza. „Molim te."

„Dobila sam naređenje", odgovori Birgita. „Sem toga, ona svejedno ne bi mogla da razgovara s tobom. Spava."

„Siguran sam da bi volela da se probudi."

„Nije reč o takvom snu", odgovori mu Birgita, pa uzdahnu. „To ima veze s poslovima Aes Sedai. Idi na spavanje. Tvoja sestra će ujutru verovatno imati neku poruku od Egvene za tebe."

Gavin se namršti. Kako...

Snovi, shvatio je. Na to su Aes Sedai mislile kada su kazale kako ih Egvena obučava da hodaju u snovima. „Dakle, Egvena takođe spava?"

Birgita ga odmeri pogledom. „Krvavi pepeo, verovatno sam već previše kazala. Odlazi u svoje odaje.“

Gavin ode, ali ne u svoje odaje. On će čekati trenutak slabosti, pomislio je, prisećajući se sul’daminih reči. A kada napadne, ostaviće za sobom takvu pustoš da nećeš moći da poveruješ da ju je jedan čovek izazvao...

Trenutak slabosti.

On odjuri od Elejninih odaja, trčeći kroz dvorske hodnike, do prostorije koju je Elejna odredila za Putovanje. Na svu sreću, jedna Srodnica bila je tu na dužnosti - jeste da je bila krmeljiva, ali čekala je za slučaj potrebe da se pošalju neke hitne poruke. Gavin nije prepoznao tamnokosu ženu, ali izgleda da je ona prepoznala njega.

Ona zevnu i otvori kapiju na njegov zahtev. On protrča kroz kapiju i ulete na tle za Putovanje u Beloj kuli. Kapija nestade odmah za njim. Gavin se lecnu i munjevito okrenu, psujući. Zatvorila se skoro na njemu! Zašto je Srodnica pustila da se kapija zatvori tako naglo i tako opasno? Delić sekunde kasnije - i odsekla bi mu nogu, ako ne i nešto gore.

Nema vremena. Okrenuo se i nastavio da trči.

Egvena, Leana i Mudre pojaviše se u prostoriji u podnožju Kule, gde je čekala skupina prestravljenih žena. Bila je to stražara koju je Egvena odredila kao položaj za slučaj povlačenja.

„Izveštaj!“, zatraži Egvena.

„Šiven i Karlinja su mrtve, majko“, sumorno odgovori Serin. Britka Smeđa bila je zadihana.

Egvena opsova. „Šta se desilo?"

„Bile smo usred naše varke i razgovarale o lažnoj spletki da uspostavimo mir u Arad Domanu, baš kao što si naredila. A onda..."

„Vatra", zadrhta Morvrin i ubaci se. „Sevnula je kroz zidove. Žene su usmeravale, a nekoliko njih imalo je neverovatnu Moć. Videla sam Alvijarin među njima, kao i neke druge."

„Ninaeva je i dalje tamo", dodate Brendas.

„Tvrdoglava žena", procedi Egvena, pa pogleda tri Mudre. One klimnuše. „Pošaljite Brendas napolje", reče, pokazujući Belu hladnog pogleda. „Kada se probudiš, idi i probudi ostale ovde prisutne, tako da više ne budu u opasnosti. Ostavi Ninaevu, Sijuan, Leanu i mene."

„Da, majko", odgovori Brendas.

Amis učini nešto zbog čega njena prilika izblede i nestade.

„Što se vas ostalih tiče“, kaza Egvena, „idite nekud gde je bezbedno. Daleko od grada.“

„U redu, majko“, reče Serin. Međutim, ostade na istom mestu.

„Šta je bilo?“, upita Egvena.

,Ja...“ Serin se namršti. „Ne mogu da idem. Nešto nije kako treba."

„Besmislice", prasnu Bair. „To...“

„Bair“, prekide je Amis. „Ni ja ne mogu da odem. Nešto nije u redu - i to veoma."

„Nebo je ljubičasto", reče Jukiri, gledajući kroz jedan prozorčić. „Svetlosti! Izgleda kao da je nekakva kupola prekrila i Kulu i grad. Kada se to desilo?"

„Ovde nešto debelo nije u redu", javi se Bair. „Trebalo bi da se probudimo."

Amis odjednom nestade, na šta se Egvena lecnu. Vratila se za tren oka. „Pošlo mi je za rukom da odem tamo gde smo ranije bile, ali ne mogu da odem iz grada. Egvena al’Ver, ovo mi se ne dopada."

Egvena pokuša da ode u Kairhijen. Nije joj pošlo za rukom. Pogledala je kroz prozor, osećajući zabrinutost - ali i rešenost. Da, napolju je ljubičasto.

„Probudite se ako morate", obrati se ona Mudrima. „Ja ću se boriti. Jedna od Senodušnih je ovde."

Mudre zaćutaše. „Poći ćemo s tobom", naposletku kaza Melaina.