Tornjevi ponoći

Egvenine odaje bile su daleko, tako da je Gavinu srce divlje tuklo i borio se za dah dok su stigli do njenog sprata. Požuriše niz tri hodnika, a onda Gavin diže ruku. Baci pogled na obližnje senovite niše. Je li neko od njih dovoljno duboko da u sebi krije krvonoža?

Ne možeš imati svetlo bez senke...

Proviri za uglom prema Egveninim vratima; nalazio se u doslovce istom položaju kao kada joj je ranije upropastio planove. Da li sada radi isto što i tada? Njegova dvojica gardista stajala su odmah iza njega, čekajući naređenja.

Da. Radi isto što i tada. Međutim, nešto se promenilo. On će se postarati da ona bude zaštićena, kako bi mogla da postigne velike stvari. On će stajati u njenoj senci i ponositi se njome. Radiće ono što mu ona kaže - ali postaraće se da ona bude bezbedna bez obzira na sve.

Zato što je to ono što Zaštitnici rade.

On kliznu napred i mahnu svojim ljudima da ga slede. Mrak u onoj senovitoj niši nije odbijao njegovu pažnju kao što je onaj put činio. To je dobar znak. Zastade pred vratima i pažljivo pokuša da ih otvori. Nisu bila zaključana. Duboko udahnu, pa skliznu unutra.

Nikakva uzbuna nije se oglasila; nikakve zamke nisu ga uhvatile i bacile u vazduh. Nekoliko svetiljaka blistalo je na zidovima. Kad začu slabašnu buku, diže pogled. Jedna služavka je visila u vazduhu i razrogačeno se koprcala. Usta su joj bila zapušena nevidljivim tokom Vazduha.

Gavin opsova i jurnu preko prostorije, pa širom otvori vrata koja su vodila u Egveninu spavaću sobu. Njen krevet, jednom stranom pribijen uz suprotni zid, bio je obmotan belom prozirnom zavesom, a na noćnom stočiću pored njega gorela je svetiljka. Gavin pređe preko prostorije kako bi joj prišao i razgrnuo zastor. Da li spava? Ili je...

Pruži ruku prema njenom vratu, ali na slabašan zvuk koji mu je dopirao iza leđa munjevito zamahnu mačem i zaustavi udarac koji mu je bio upućen u leđa. Ne jedan, već dva razmrljana mračna oblika iskočiše iz senki. On ugrabi vremena da baci pogled prema Egveni; nema krvi ali on ne može da oceni diše li ona ili ne. Je li na vreme prekinuo ubice?

Nema vremena da proverava. Pade u „jabukove pupoljke na vetru“ i zavika. Njegovi ljudi pojaviše se u dovratku, pa se zgranuto ukočiše. „Idite po pomoć!“, naredi Gavin. „Odlazite!"

Tamnoputi Mazone okrenu se da ga posluša, dok Selark odlučno skoči u boj.

Krvonoževi su se mreškali i vijugali. Gavin uspe da sklizne u „mačku na vrelom pesku“, kako bi ih iskušao, ali svi njegovi udarci rasekoše samo vazduh. Oči su ga već bolele od pokušavanja da pogledom sledi senovite prilike.

Selark napade s leđa, ali neuspešno baš kao Gavin. Gavin stisnu zube, boreći se tako da su mu leđa bila okrenuta krevetu. Mora da ih zadrži podalje od Egvene, dok ne dođe pomoć. Kada bi samo mogao...

Obe prilike iznenada se okrenuše i zajedno napadoše Selarka. Čovek jedva stiže da opsuje pre nego što mu se mač zari u vrat, a jarka krv pokulja. Gavin ponovo viknu i skliznu u „guštera u trnjaku", pa pokuša da zada udarce ubicama u leđa.

Njegovi napadi opet promašiše. Činilo se kao da ih promašuje samo za dlaku. Selark krkljajući pade na pod, dok se svetlost odražavala u lokvi njegove krvi. Gavin nije mogao da pođe napred da ga brani, a da pritom ne izloži Egvenu opasnosti.

Jedan od ubica okrenu se prema Gavinu, dok drugi odrubi Selarku glavu, služeći se napadom koji je - uprkos senkama - veoma ličio na položaj „reka podriva obalu“. Gavin uzmače za korak, pokušavajući da ne gleda mrtvog čoveka. Odbrana. Mora da se brani dok ne stigne pomoć! Malčice se pomeri u stranu.

Seanšani su bili oprezni; znaju da se on jednom već odbranio od jednog od njih.

Ali imaju tako veliku prednost. Gavin nije bio siguran da će se moći odbraniti od dvojice.

Da. Moći ćeš, strogo reče samome sebi. Ako ne budeš uspeo, Egvena će umreti.

Da li se to u susednoj prostoriji vidi nekakav pokret? Dolazi li to pomoć? Gavin oseti talas nade i malo se pomeri u stranu. Odatle mu se pruži pogled na Mazoneovo telo na podu, iz kojeg je liptala krv.

Treća senovita prilika skliznu u prostoriju i zatvori vrata za sobom, pa ih zaključa. Zato su se druga dvojica kolebala. Hteli su da sačekaju da im stigne saveznik.

Njih trojica napadoše zajedno.

Perin je pustio vuka na slobodu.

Prvi put da se nije brinuo šta će to učiniti njemu. Pustio je sebe da bude i dok se borio, svet oko njega kao da je postajao ispravan.

Možda je to bilo zbog toga što ga je potčinjavao svojoj volji.

Mladi Bik skoči s jednog krova u Tar Valonu i moćne zadnje noge baciše ga kroz vazduh. Torbica s ter’angrealom bila mu je privezana za leđa. Preleteo je preko ulice i dočekao se na krov od belog mermera s kipovima po ivicama. Zakotrljao se i pridigao na noge u ljudskom obličju - s ter’angrealom privezanim za pojas - i zamahnuo čekićem.