Tornjevi ponoći

„Nema više kukanja", obeća joj on. „To mi se ne dopada, ali ne dopada mi se ni ubijanje. Učiniću ono što se učiniti mora.“ Pogleda nakovanj, koji se crneo od njegovog kovanja. Njegov stari čekić, sada istrošen i ulubljen, bio je položen preko njega. Bilo mu je tužno da ga ostavi, ali odlučio je.

„Niejlde, šta si to uradio?" upita kada se Aša’man - i dalje bled - teturavo digao na noge. Perin diže novi čekić, diveći se veličanstvenom radu.

„Ne znam, milostivi", reče mu Niejld. „Samo... pa, kao što sam rekao. Osećao sam da tako treba. Uvideo sam šta da radim, kako da utisnem tkanja u metal. Izgledalo je kao da ih upija, kao kad okean upija vodu iz potoka." Pocrvene, kao da je mislio da to što je rekao zvuči glupo.

„To zvuči kako treba", odgovori Perin. „Ovom čekiću je potrebno ime. Znaš li Stari jezik?"

„Ne, milostivi."

Perin pogleda vuka utisnutog u glavu čekića. „Da li neko zna kako se kaže Onaj koji leti?"

„Ja... ne znam..."

„Ma’alejnir", reče Berelajn, prilazeći s mesta gde je stajala i gledala.

„Ma’alejnir", ponovi Perin. „Liči. Sulin? Šta je s Belim plaštovima?"

„Digli su logor, Perine Ajbara", odgovori Devica.

„Pokaži mi", reče joj on i mahnu ka Argandinoj karti.

Ona mu pokaza njihov položaj: deo jedne padine, s visoravnima na severu, putem koji dolazi sa severoistoka i obilazi oko južne strane visoravni - prateći drevno rečno korito - a onda skreće ka jugu kada udara na logorište pored brda. Put se odatle pružao ka Lugardu, ali je logorište s dve strane bilo zaklonjeno od vetra. To jeste savršeno mesto da se digne logor, ali je i savršeno mesto za zasedu. Upravo ono koje su Arganda i Galen istakli.

Perin pogleda taj put i taborište, razmišljajući o svemu što se proteklih nekoliko nedelja dogodilo. Sreli smo putnike... koji su nam kazali da je blatišta na severu skoro nemoguće preći taljigama ili kolima...

Stado ovaca koje pred čoporom beže pravo u zverske ralje. Faila i ostali - hodaju pravo prema Utici! Svetlosti!

„Grejdi, Niejlde", kaza im Perin. „Biće mi potrebna još jedna kapija. Hoćete li uspeti?"

„Mislim da hoćemo“, odgovori Niejld. „Samo nam daj malo vremena da povratimo dah.“

„U redu. Postavite je ovde.“ Perin pokaza uzvisinu iznad logora Belih plaštova. „Gaule!“ Kao i obično, Aijel je stajao u blizini i čekao, pa ga je pogledao. „Hoću da odeš i da popričaš s Danilom, Argandom i Galenom. Hoću da čitava vojska prođe što je brže moguće, ali da bude tiha. Moramo da se krećemo onoliko neprimetno koliko je to moguće za ovoliku vojsku."

Gaul klimnu i otrča. Galen je i dalje stajao u blizini; Gaul je najpre porazgovarao s njim.

Faila je gledala Perina, mirišući radoznalo i pomalo bojažljivo. „Mužu, šta to nameravaš?"

„Vreme je da predvodim", odgovori joj Perin. Poslednji put pogleda svoj stari čekić i dodirnu mu držalje, a onda diže Ma’alejnir na rame i ode. Kapljice stvrdnutog čelika pucketale su mu pod nogama.

Alatka koju je za sobom ostavio bio je čekić običnog kovača. Taj čovek će uvek biti deo Perina, ali on više ne može da priušti da njemu dopusti da bude vodeći.

Od sada će on nositi čekić jednog kralja.

Dok je Perin odlazio, uzvikujući nova naređenja da se vojska spremi za pokret, Faila je vrhovima prstiju prešla preko nakovnja. Shvata li on kako je izgledao dok je onako stajao posred kiše žiški, a svaki udarac njegovog čekića čelik pred njim terao da blista i blešti kao da je živ? Njegove zlatne oči sevale su jednako jarko kao usijani čelik, a zvonjava njegovog čekića bila je bezmalo zaglušujuća.

„Mnoga su stoleća prošla otkad je u ovoj zemlji poslednji put pomoću Moći stvoreno neko oružje", kaza Berelajn. Većina ostalih otišla je da posluša Perinova naređenja, pa su njih dve ostale same, izuzev Galena - koji je stajao nedaleko od njih i proučavao kartu, češkajući se po bradi. „Onaj mladić je upravo pokazao veoma snažan Talenat. To će biti od koristi. Perinova vojska imaće sečiva načinjena pomoću Moći - i to će je ojačati."

„Postupak mi je delovao veoma iznurujuće", primeti Faila. „Čak i da Niejld može da ponovi ono što je učinio, čisto sumnjam da ćemo imati vremena da napravimo mnogo oružja."

„Svaka sitnica može da pomogne", odgovori Berelajn. „Ova vojska koju je tvoj muž okupio biće nešto neverovatno. Ovde je na delu ta’veren. On okuplja ljude, a oni uče neverovatno vešto i umešno."

„Možda“, reče Faila, lagano obilazeći nakovanj i ne skidajući pogled s Berelajn, koja ga je takođe obilazila, ali naspram nje. Kakvu li igru Berelajn igra?

„Onda moramo da razgovaramo s njim“, reče Berelajn. „Da ga skrenemo sa ovog puta.“

„Sa ovog puta?“, upita Faila, ali sa iskrenom zbunjenošću.

Berelajn stade, a nešto joj zatitra u očima. Delovala je napeto. Zabrinuta je, pomislila je Faila. Duboko se brine zbog nečega.

„Lord Perin ne sme da napadne Bele plaštove", reče joj Berelajn. „Molim te, moraš mi pomoći da ga ubedim u to.“