Tornjevi ponoći

Ti si kao vuk, mužu. To mu je Faila rekla, misleći na njegovu usredsređenost. To je vučja stvar; oni znaju šta je prošlost i šta je budućnost, ali pažnja im je sve vreme na lovu. Može li i on isto to? Da dopusti sebi da bude obuzet nečim, kada je to potrebno, ali da zadrži uravnoteženost u drugim delovima svog života?

Rad poče da mu obuzima svu pažnju. Ujednačeni udarci čekića po metalu. Spljoštio je gvožđe, povremeno ga vraćajući u ugljevlje i vadeći drugo, istovremeno radeći na nekoliko potkovica. Blizu njega su mere za potrebne veličine. Lagano je krivio metal preko nakovnja, oblikujući ga. Ruke počeše da mu se znoje, a lice mu se zarumenelo od vatre i napora.

Niejld i Grejdi stigoše, skupa s Mudrima i Masuri. Dok je Perin radio, primetio je da su poslali Sulin kroz kapiju da proveri šta je s Belim plaštovima. Vratila se nedugo potom, ali nije prišla da mu podnese izveštaj, pošto je Perin bio zauzet poslom.

On diže jednu potkovicu, pa se namršti. To nije dovoljno težak posao. Da, smiruje ga - ali on želi da danas radi na nečemu izazovnijem. Osećao je potrebu da stvara, kao da mora da učini ravnotežu uništavanju koje je video na svetu i razaranju do kojeg je i on pomogao da se dođe. Pored kovačnice je bilo nekoliko neobrađenih čeličnih šipki - daleko bolji metal od onoga koji se koristi za potkovice. Verovatno čekaju da se od njih naprave mačevi za nekadašnje izbeglice.

Perin uze nekoliko tih čeličnih šipki i gurnu ih u ugljevlje. Ta kovačnica nije dobra kao one na koje je navikao; mada ima meh i tri bureta za kaljenje, ali vetar hladi metal, a žar ne može da postigne vrelinu koja mu je potrebna. Sve je to nezadovoljno gledao.

„Lorde Perine, mogu da ti pomognem s tim“, javi se Niejld sa strane. „Da zagrejem metal, ako hoćeš.“

Perin ga pogleda, pa klimnu. Izvadi jednu čeličnu šipku, držeći je mašicama. „Hoću da bude lepe žuto-crvene boje. Ali pazi, ne sme da se usija toliko da pobeli."

Niejld klimnu. Perin spusti polugu na nakovanj, pa uze čekić i opet poče da tuče. Niejld stade pored njega, usredsređujući se.

Perin se izgubio u poslu. Kovanje Čelika. Sve ostalo je izbledelo. Ritmično udaranje čekića po metalu, kao kucanje njegovog srca. Metal se presijavao, toplo i opasno. U toj žiži on je otkrio jasnoću. Kada se nešto smrska, više ne možeš da ga sastaviš.

„Niejlde“, začu se Grejdijev glas. Zvučao je užurbano, kao da je reč o nečemu važnom, ali što se Perina ticalo - kao da je dopirao iz velike daljine. „Niejlde, šta to radiš?“

„Ne znam“, odgovori Niejld. „Osećam da ovako treba."

Perin nastavi da kuje sve snažnije i snažnije. Presavijao je metal, pribijajući prevoje jedan uz drugi. To što je Aša’man održavao baš odgovarajuću vrelinu metala bilo je predivno. Zahvaljujući tome, Perin nije morao da se oslanja na onih tek nekoliko trenutaka savršene toplote metala između zagrevanja.

Metal skoro da je tekao, kao da ga oblikuje samo njegova volja. Šta on to pravi? Uze još dve poluge iz plamena, pa stade da naizmenično radi na njima. Prvu - i najveću - presavio je i ukalupio je, koristeći postupak koji se zove smanjivanje, čime joj je povećao obim. Od nje je napravio veliku kuglu, pa joj dodao još čelika - sve dok nije postala velika skoro kao ljudska glava. Drugu je izvukao tako da bude duga i tanka, pa je presavio u uzani štap. Poslednji - najmanji komad - potpuno je spljoštio.

Udahnuo je i izdahnuo, a pluća su mu radila kao mehovi. Znoj mu je bio kao voda za kaljenje. Ruke su mu bile kao nakovanj. Bio je kovačnica.

„Mudre, potreban mi je krug", žurno viknu Niejld. „Smesta. Ne raspravljajte se! Potreban mi je!“

Žiške se razleteše dok je Perin kovao. Sve više sa svakim udarcem. Osećao je kako nešto curi iz njega, kao da on svakim svojim udarcem natapa metal sopstvenom snagom - ali i osećanjima. Kako brigama, tako i nadama. Sve to je iz njega isteklo u tri komada koje je kovao.

Svet zaista umire. Ne može da ga spase. To je Randov posao. Perin samo želi da se vrati svom jednostavnom životu, zar ne?

Ne. Ne, on želi Failu, želi zamršenost. Želi život. Ne može da se sakrije, ništa više nego što ljudi koji ga slede mogu da se sakriju.

Nije tražio njihovu odanost - ali ima je. Kako bi se osećao da neko drugi preuzme zapovedništvo, pa da zbog njega nastradaju?

Udarac za udarcem. Kiše varnica. Ima ih previše, kao da on čekićem tuče vedro rastopljenog metala. Žiške su se rasipale kroz vazduh, prskajući od udaraca njegovog čekića, leteći do vrhova krošanja i na desetine koraka u širinu. Ljudi koji su sve to gledali povukli su se podalje - svi sem Aša’mana i Mudrih, koji su se okupili oko Niejlda.

Ne želim da ih predvodim, razmišljao je Perin. Ali ko će ako neću ja? Ja ću biti kriv ako ih napustim, a oni nastradaju.