Tornjevi ponoći

Mora da nađe nešto da učini sa svojim besom i bolom. Ustade, pa se okrenu i iznenadi se kada vide koliko svetala još gori u logoru. Skupina ljudi čekala je u blizini, dovoljno daleko od njega da nije razaznao njihove određene mirise. Alijandra u zlatnoj haljini. Berelajn u plavoj. Obe na stolicama za drvenim stočićem, na kojem je stajala svetiljka. Elijas je sedeo na jednom kamenu pored njih i oštrio nož. Desetak Dvorečana - među njima Vil al’Sin, Džon Aijelin i Grejor Fren - čučali su oko vatre i povremeno bacali poglede ka njemu. Čak su i Arganda i Galen bili tu, tiho razgovarajući.

„Trebalo bi da spavaju", kaza Perin.

„Zabrinuti su za tebe", odgovori mu Faila. I ona je mirisala zabrinuto. „I brinu se da ćeš ih oterati, sada kada kapije opet rade."

„Budale", prošapta Perin. „Budale su što me slede. Budale su što se ne kriju."

„Zar bi ti zaista da oni to učine?" besno ga upita Faila. „Da podvijenog repa čuče negde dok se Poslednja bitka odvija? Zar nisi rekao da će svako biti neophodan?"

Ona je u pravu. Svi će biti neophodni. Upravo tada je shvatio da deo osujećenosti koju oseća potiče od toga što zapravo ne zna čemu je utekao. Pobegao je, ali od čega? Šta je Skakačeva smrt postigla? Perin se osećao kao da je slep zbog toga što ne zna neprijateljske namere.

On ustade s panja i priđe Argandi i Galenu, koji su do tog trenutka razgovarali. „Donesite mi našu kartu", reče im. „Kartu Džehanskog druma."

Arganda pozva Hiršanina i kaza mu gde da nađe kartu. Hiršanin otrča, a Perin se zaputi kroz tabor - prema zvuku metala koji udara o metal, kako potkivač radi. Taj zvuk kao da je privlačio Perina. Mirisi tabora vrtložili su se oko njega, a s neba iza njega čula se grmljavina.

Ostali pođoše za njim. Faila, Berelajn i Alijandra; Dvorečani, Elijas i Gaul. Skupina za njim je rasla kako su joj se drugi Dvorečani pridruživali. Niko nije progovarao, a Perin nije obraćao pažnju na njih sve dok nije stigao do Emina, koji je radio za nakovnjem, dok je pored njega bila jedna od logorskih kovačnica na taljigama, čije je ognjište sijalo od crvene svetlosti.

Hiršanin sustiže Perina, noseći kartu. Perin je razmota, držeći je ispred sebe dok je Emin prestajao da radi, mirišući radoznalo. „Arganda, Galene“, kaza Perin. „Recite mi - kada biste hteli da postaviti najbolju moguću zasedu za mnogo ljudi koji se ovim putem kreću prema Lugardu, gde biste je postavili?"

„Ovde“, bez oklevanja odgovori Arganda, pokazujući jedan položaj nekoliko sati puta od mesta gde su se oni ulogorili. „Vidiš ovo ovde? Put skreće, prateći jedno staro isušeno rečno korito. Vojska koja tuda prolazi bila bi potpuno izložena zasedi; mogao bi da ih napadneš s visine ovde i ovde."

Galen klimnu. „Da. Ovo mesto je označeno kao izvrsno za podizanje velikog logora. U podnožju onog brda gde put skreće. Ali ako je neko ko ti misli zlo na višem položaju, ujutru se možda nećeš probuditi."

Arganda klimnu.

Brda zaravnjenih vrhova dizala su se severno od puta; staro rečno korito seklo je široku i ravnu putanju koja se gubila ka jugu i zapadu. Čitava vojska bi mogla da stane na one visoravni.

„Šta je ovo?", upita Perin, pokazujući neki beleg južno od druma.

„Stare ruševine", odgovori Arganda. „Ništa bitno; previše su propale da bi neko mogao da se sakrije iza njih. To je zapravo samo nešto stenja prekrivenog mahovinom."

Perin klimnu. Nešto mu se lagano sklapalo u glavi. „Da li Grejdi i Niejld spavaju?" upita.

„Ne“, odgovori Berelajn. „Kazali su da će za svaki slučaj ostati budni. Mislim da su se uplašili zbog toga kako si ti raspoložen."

„Pošaljite nekoga da ih pozove", kaza Perin, ne obraćajući se nikome određenom. „Jedan od njih mora da proveri šta se dešava s vojskom Belih plaštova. Sećam se da mi je neko rekao da su digli logor." Nije sačekao da vidi hoće li njegova naredba biti poslušana. Prišao je kovačnici i uhvatio Emina za rame. „Emine, naspavaj se. Potrebno mi je nešto čime mogu da se zabavim. Potkovice, je li?"

Čovek zbunjeno klimnu. Perin uze njegovu kecelju i rukavice, a Emin ode. Perin je uzeo svoj čekić - onaj koji je dobio u Tiru, koristio ga da njime ubija, ali veoma dugo ne i da nešto stvori.

Čekić može da bude i oružje i alatka. Perin je imao izbor, baš kao što svi koji ga slede imaju izbora. Skakač je imao izbor. Vuk je odabrao da, braneći Svetlost, na kocku stavi daleko više nego što bilo koji čovek - izuzev Perina - može da shvati.

Perin mašicama izvadi malo parče metala iz ugljevlja, pa ga spusti na nakovanj. Diže ruku i poče da kuje. Davno je bilo kada je poslednji put bio za nakovnjem. Zapravo, koliko može da se seti - poslednji put je radio nešto značajno još u Tiru, onog mirnog dana kada je nakratko skinuo sa sebe breme odgovornosti i radio u onoj kovačnici.