Tornjevi ponoći

Galad dreknu i odskoči, ali njegov uganuti gležanj napokon popusti. Upao je u rupu i dok je padao, Galad začu strašan prasak.

Umiruće čudovište pade preko njega, pribijajući ga uz tle. Bol mu je sevao u nozi, ali on nije obraćao pažnju na to. Pustio je mač, pokušavajući da odgurne lešinu sa sebe. Bornhald se psujući borio protiv jednog Troloka s njuškom nerasta, koji je ispuštao grozne zvuke, nalik na graktanje.

Galad napokon zbaci sa sebe smrdljivu lešinu. Video je kako se pored njega ljudi u belom - Trom, s Bajarom pored sebe - očajnički bore da stignu do njega. Troloka je tako mnogo, a Deca u neposrednoj blizini uglavnom su izginula.

Galad se maši za mač baš u trenutku kada jedan konjanik izlete iz senki, probijajući se kroz Troloke severno odatle. Ajbara. On dojaha i tresnu onim ogromnim čekićem svinjskog Troloka, tako da se ovaj smesta prostre po zemlji. Ajbara skoči s konja u trenutku kad Bornhald dotrča da pomogne Galadu da ustane.

„Jesi li ranjen?" upita Ajbara.

„Moj gležanj", odgovori Galad.

„Diži se na mog konja", reče mu Ajbara.

Galad se nije bunio; to ima smisla. Međutim, osećao se posramljeno dok mu je Bornhald pomagao da se digne u sedlo. Ajbarini ljudi ih opkoliše, potiskujući Troloke. Sada kada se Ajbarina vojska pridružila boju, Galadovi ljudi opet su se okupljali.

Juriš niz padinu bilo je opasno kockanje, ali čim je Galad uzjahao Ajbarinog konja, video je da se kocka isplatila. Ogroman juriš rasturio je Troloke, tako da su se neke skupine čudovišta već dale u beg. Plameni jezici zapalacali su s neba, paleći Mirdraale i ubijajući čitave pesnice Troloka povezanih s njima.

Bitka nije bila okončana i preostalo je mnogo borbe, ali stvari su se preokrenule. Ajbarine snage opkolile su svog vođu, dajući njemu - pa samim tim i Galadu - prostora da predahne i razmisli o sledečem koraku u napadu.

Galad se okrenu ka Ajbari, koji je oštrooko odmeravao Troloke. „Pretpostavljam da misliš da će to što si me spasao uticati na moju odluku u vezi s tvojom presudom", reče mu Galad.

„Bolje bi bilo", promrmlja Ajbara.

Galad izvi obrvu. To nije bio odgovor koji je on očekivao. „Mojim ljudima je sumnjivo to što si se pojavio neposredno pre Troloka."

„Pa, neka misle šta god hoće", odgovori Ajbara. „Čisto sumnjam da će promeniti mišljenje, šta god da ja kažem. Na neki način, ovo je moja krivica. Troloci su ovde da bi mene ubili. Ja sam samo pobegao pre nego što su stigli da me sateraju u zamku. Budi srećan što te nisam jednostavno prepustio njima. Vi Beli plaštovi naneli ste mi bola i patnje skoro isto koliko oni."

Za divno čudo, Galad shvati da se smeši. Taj Perin Ajbara je veoma neposredan. Čovek od svog saveznika može da traži malo šta više od toga.

Dakle, jesmo li saveznici?, pomisli Galad, klimajući glavom Tromu i Bajaru dok su prilazili. Možda za sada. Veruje Ajbari. Da, možda ima ljudi koji su u stanju da sastave tako zamršenu spletku, sve da bi pridobili Galadovu naklonost. Valda je bio takav.

Ajbara nije. On zaista jeste

neposredan. Da želi da mu se Deca sklone s puta, pobio bi ih i produžio dalje.

„Onda neka bude, Perine Ajbara", reče mu Galad. „Izreći ću tvoju kaznu, ovde noćas, u ovom trenutku."

Perin se namršti, pa prekide da razmatra bojne redove. „Šta? Sada?“

„Određujem da za kaznu platiš krvnu odštetu od pet stotina kruna porodicama mrtve Dece. Takođe ti naređujem da se boriš u Poslednjoj bici svom svojom snagom. Ako to učiniš, proglašavam da si se iskupio za svoju krivicu."

Neobičan je trenutak da on izda takav proglas, ali odlučio je. Svejedno će se i dalje boriti, a možda će jedan od njih poginuti. Galad želi da Ajbara za svaki slučaj zna šta mu je presuđeno.

Ajbara ga odmeri pogledom, pa klimnu. „To je pošteno, Galade Damodrede."

Pruži mu ruku.

„Stvoru mraka!" Neko se pomeri iza Ajbare. Jedna prilika isuka mač. Siktanje i sevanje metala. Bajarove oči su plamtele od besa. Namestio se tačno tako da može da napadne Ajbaru s leđa.

Ajbara se okrenu; Galad diže mač. Obojica presporo.

Ali udarac Džareta Bajara nije pao. On je samo stajao uzdignutog oružja, ukočeno, dok mu se krv slivala iz ugla usana. Pade na kolena, pa se prostre na tle pred Ajbarinim nogama.

Iza njega je stajao Bornhald, očiju razrogačenih od užasa. Pogledao je svoj mač. „Ja... Nije u redu ubosti čoveka u leđa nakon što nas je spasao. To..." Ispusti mač i teturajući se ustuknu od Bajarovog leša.

„Ispravno si postupio, Dete Bornhalde", sa žaljenjem u glasu kaza mu Galad. On odmahnu glavom. „Bio je dobar zapovednik. Možda povremeno neprijatan, ali takođe hrabar. Žao mi je što smo ostali bez njega."

Ajbara pogleda u stranu, kao da pogledom traži drugu Decu koja će ga možda napasti. „Taj je od samog početka tražio izgovor da me ubije."

Bornhald pogleda Ajbaru, i dalje s mržnjom u očima, pa očisti mač i zabi ga u kanije. Ode prema poljskoj bolnici. Područje oko Galada i Ajbare postajalo je sve bezbednije, kako su Troloci potiskivani i kako su novi bojni redovi nastajali od Ajbarinih ljudi i preostale Dece.