Tornjevi ponoći

„Taj i dalje misli da sam mu ubio oca“, reče Ajbara.

„Ne“, odgovori Galad. „Mislim da veruje kako nisi. Ali dugo te je mrzeo, lorde Ajbara, a Bajara je voleo još duže.“ Odmahnu glavom. „Ubiti prijatelja. Ponekad je bolno uraditi ono što je ispravno."

Ajbara zagunđa. „Trebalo bi da odeš kod ranjenika", kaza mu, dižući čekić na rame i gledajući prema mestu gde su se još odvijale žestoke borbe.

„Ako budem imao sopstvenog ata, dovoljno sam dobro da nastavim da se borim."

„Onda dobro, hajde da nastavimo." Ajbara ga odmeri. „Ali biću pored tebe, za slučaj da mi se učini kao da ćeš pasti."

„Hvala ti.“

„Konj mi je drag."

Galad se nasmeši i pridruži mu se, pa se obojica vratiše u bitku.

42

Jače od krvi

Gavin je opet sedeo u maloj i jednostavnoj sobi u Egveninim odajama. Bio je iznuren, što nije iznenađivalo ako se u obzir uzme sve kroz šta je prošao, uključujući Lečenja. Sva pažnja bila mu je obuzeta novom svesti u njemu. Taj divan cvet u pozadini njegovog uma, ta veza sa Egvenom i njenim osećanjima. Ta povezanost bila je čudo i uteha. To što ju je osećao stavljalo mu je do znanja da je živa. Pošto je mogao da predvidi njen dolazak, ustao je dok su se vrata otvarala. „Gavine“, kaza mu ona ulazeći, „ne bi trebalo da si na nogama u tvom stanju. Molim te, sedi.“

„Dobro sam“, odgovori on, ali postupi kako mu je naređeno.

Ona primače drugu stoličicu i sede ispred njega. Delovala je smireno i spokojno, ali on je osećao da su je sinoćnji događaji ophrvali. Sluge još uklanjaju krvave mrlje i tela, a Čubajn je čitavu Kulu digao na uzbunu, proveravajući sve i jednu sestru. Otkrili su još jednu ubicu i ostali bez dva vojnika i jednog Zaštitnika dok su je uklonili.

Da, osećao je buru iza tog spokojnog lica. U proteklih nekoliko meseci Gavin je počeo da se nosi mišlju da Aes Sedai možda uče kako da ništa ne osećaju. Veza mu je davala dokaz da nije tako. Egvena zaista oseća; samo ne dopušta da joj se osećanja vide na licu.

Gledajući njeno lice i osećajući buru u njoj, Gavin je prvi put dobio drugo gledište na odnos Zaštitnika i Aes Sedai. Zaštitnici nisu samo telohranitelji; oni su i ljudi - jedini ljudi - koji znaju šta se zaista dešava u Aes Sedai. Ma koliko neka Aes Sedai vešto krila šta oseća, njen Zaštitnik uvek zna da tu postoji i nešto pored maske koju ona nosi.

„Našle ste Mesanu?“, upita on.

„Da, mada je potrajalo. Izigravala je Aes Sedai po imenu Danela, iz Smeđeg ađaha. Našli smo je u njenim odajama, kako bulazni. Već se bila uneredila. Nisam sigurna šta ćemo s njom.“

„Danela. Nisam je poznavao."

„Držala se po strani", odgovori Egvena. „Mesana ju je verovatno upravo zbog toga i odabrala."

Nekoliko trenutaka nakon toga ostali su da sede u potpunoj tišini. „Pa“, naposletku zausti Egvena, „kako se osećaš?"

„Znaš kako se osećam", iskreno joj odgovori Gavin.

„To pitanje je bilo samo način da započnem razgovor."

On se nasmeši. „Osećam se predivno. Neverovatno. Spokojno. I zabrinuto, bojažljivo i uznemireno. Baš kao ti."

„Nešto mora da se uradi u vezi sa Seanšanima."

„Saglasan sam. Ali nisi zabrinuta zbog toga. Muči te to što te nisam poslušao, a znaš da je to bilo ispravno."

„Nije da me nisi poslušao", odgovori Egvena. „Jesam ti poručila da se vratiš."

„Zabrana čuvanja tvojih odaja nije bila ukinuta. Mogao sam da ti poremetim planove, izazovem pometnju i uplašim ubice."

„Da", odgovori ona. Osećanja joj postadoše još burnija. „Ali umesto toga - spasao si mi život."

„Kako su oni uopšte ušli?" upita Gavin. „Zar nije trebalo da se probudiš kada je ona služavka upala u tvoju zamku?"

Ona odmahnu glavom. „Duboko sam usnula i borila se protiv Mesane. Garda Kule bila je dovoljno blizu da čuju uzbunu", nastavi Egvena. „Svi su nađeni mrtvi. Zvuči kao da su ubice očekivale da dojurim. Jedan od njih bio je skriven u ulaznoj prostoriji da bi me ubio pošto zarobim drugu dvojicu." Namršti se. „To bi im možda i uspelo. Očekivala sam Crni ađah, ili možda Sivog čoveka."

„Poslao sam upozorenje."

„I glasnica je pronađena mrtva." Ona ga pogleda. „Noćas si postupio kako treba, ali ipak sam se zabrinula zbog toga."

„Smisličemo nešto", odgovori joj Galad. „Egvena, pusti me da te štitim i pokoravaću ti se u svemu ostalom. Dajem ti reč."

Egvena se pokoleba, pa klimnu. „Pa, moram da se obratim Dvorani. Verovatno su spremne da mi razvale vrata i zahtevaju da im nešto objasnim." Osećao je da se ona u sebi mršti.

„Moglo bi da pomogne", predloži on, „ako nagovestiš da je moj povratak sve vreme i bio planiran."

„I jeste", odgovori mu Egvena. „Mada nisam očekivala da će se to dogoditi tada." Oklevala je. „Kada sam shvatila kako je Silvijana sročila moj zahtev da se vratiš, zabrinula sam se da se uopšte nećeš vratiti."

„Umalo i nisam."

„Zbog čega si se onda vratio?"

„Morao sam da naučim kako da se predam. Nikada nisam bio posebno dobar u tome."

Egvena klimnu, kao da razume. „Izdaću naređenje da se u ovu prostoriju donese krevet. Oduvek sam nameravala da u njoj bude smešten moj Zaštitnik."