Tornjevi ponoći

Dat nam je način da napadnemo. Neka kapetan-generalu bude saopšteno da prikupi svoje najbolje vojnike. Hoću da sve i jedna damana u našoj vlasti bude vraćena u grad. Naučićemo ih ovom Putovanju. A onda ćemo združenim silama poći na Belu kulu. Ranije smo ih napali kao da smo ih uboli pribadačom. Sada će one osetiti svu težinu našeg mača. Sve marat’damane moraju biti na povocima.“

Sela je i pustila da prostorijom zavlada muk. Retko je da carica lično iznosi takve proglase. Ali ovo je vreme za smelost.

„Ne bi trebalo da dozvoliš da se glas o ovome raširi, obrati joj se Selukija, i to odlučnim glasom. Sada joj se obraća u svojoj ulozi Istinozborca. Da, neko drugi mora biti odabran da služi kao Fortuonin Glas. „Bila bi budala ako bi dopustila neprijatelju da pouzdano zna kako smo savladali ovo Putovanje."

Fortuona duboko udahnu. Da, to je tačno. Moraće se postarati da svi prisutni u toj prostoriji to što su čuli čuvaju u tajnosti. Ali kada Bela kula bude osvojena, razgovaraće o njenom proglasu i pročitaće znamenje njene pobede na nebesima i u svetu oko sebe.

Moraćemo da napadnemo ubrzo, saopšti joj znakovima Selukija.

Da, odgovori joj Fortuona, takođe znacima. Zbog našeg prethodnog napada, biće pod oružjem.

Dakle, sledeći potez mora biti odsutan, znacima joj kaza Selukija. Ali zamisli. Slanje na hiljade vojnika u Belu kulu kroz skrivenu prostoriju u podrumu. Napad snagom hiljada čekića koji tuku o hiljade nakovanja!

Fortuona se nasmeši.

Bela kula je osuđena na propast.

„Perine, ne znam ima li još nešto da se kaže", reče mu Tom i zavali se u stolicu, dok mu se duvanski dim dizao iz dugovrate lule. Noč je bila topla, pa u kaminu nije gorela vatra. Samo je na stolu bilo zapaljeno nekoliko sveća, pored kojih se nalazilo nešto malo hleba, sira i vrč piva.

Perin je pušio svoju lulu. U sobi su bili samo on, Tom i Met. Gaul i Grejdi čekali su u trpezariji. Met je ispsovao Perina zbog toga što je poveo tu dvojicu - Aijel i Aša’man prilično su upadljivi. Ali Perin se s tom dvojicom osećao bezbednije nego sa čitavom četom vojske.

On je najpre podelio svoju priču s Metom i Tomom, pričajući im o Maldenu, Proroku, Alijandri i Galadu. Onda su oni njemu ispričali šta su oni proživeli. Perin se zapanjio kada je saznao šta se sve izdešavalo otkad su se njih trojica rastali.

„Carica Seanšana, je li?“, upita Perin, gledajući kako se dim uvija iznad njega u mračnoj sobi.

„Kći Devet meseca", odgovori Met. „To je ipak nešto drugo."

„A ti si oženjen." Perin se isceri. „Metrim Kauton. Oženjen."

„To baš i nisi morao da podeliš s njim, znaš", prekori Met Toma.

„O, uveravam te da jesam morao."

„Za jednog zabavljača, ti kao da izostavljaš najjunačkije stvari koje radim", primeti Met. „Bar si spomenuo šešir."

Perin se nasmeši, kao da mu je srce stalo na mesto. Nije ni shvatao koliko mu je nedostajalo da sedi s prijateljima i provodi veče u čavrljanju. Ispred prozora je visio izrezbareni drveni natpis, s kojeg se slivala kišnica. Na njemu su bila prikazana lica s čudnim kapama i preterano naglašenim osmesima. Srečna gomila. Verovatno se iza tog imena krije neka priča.

Njih trojica su sedeli u maloj zasebnoj trpezariji, koju je Met platio. U nju su uneli tri velike naslonjače za sedenje pored kamina. Nisu se slagale sa stolom, ali su zato bile veoma udobne. Met se zavalio i digao noge na sto. Uzeo je parče ovčijeg sira i odsekao komad, a onda ostatak stavio na doručje.

„Znaš, Mete", reče mu Perin, „tvoja žena će verovatno očekivati da te neko poduči ponašanju za stolom."

„O, podučavali su me", odgovori Met. „Samo što ja nikada nisam naučio."

„Voleo bih da je upoznam", kaza mu Perin.

„Ona je zanimljivo čeljade", odgovori Tom.

„Zanimljivo", oglasi se Met. „Da." Delovao je setno. „U svakom slučaju, Perine, sada si čuo sve. Ona krvava Smeđa dovela nas je ovamo. Prošlo je preko dve nedelje otkad sam je poslednji put video."

„Mogu li da vidim poruku?" upita Perin.

Met se potapša po džepovima, pa onda izvadi komadić bele hartije presavijen i zapečaćen crvenim voskom. Baci ga na sto. Uglovi su bili savijeni, a hartija umrljana, ali poruka nije bila otvorena. Metrim Kauton je čovek od reći - bar kada nekome pođe za rukom da ga natera da da reč.

Perin diže poruku. Blago se osećala na ženski miris. Okrenu je i prinese jednoj sveci.

„To ne radi", reče Met.

Perin zastenja. „Pa dobro, šta misliš da u njoj piše?“

„Ne znam“, odgovori Met. „Krvave sulude Aes Sedai. Mislim, sve su neobične. Ali Verin je potpuno sišla s uma. Da možda nisi ti čuo nešto od nje?“

„Nisam.“

„Nadam se da je dobro“, kaza Met. „Zvučala je kao da brine da će joj se nešto desiti." Uze poruku, pa tresnu njome po stolu.

„Hoćeš li da je otvoriš?"

Met odmahnu glavom. „Otvoriću je kada se vratim. Ja..."