Tornjevi ponoći

U toj velikoj odaji nije bilo prozora. Na jednom kraju bila je naslagana grnčarija, što je bilo mesto gde su damane vežbale razorna tkanja. Pod je bio prekriven izatkanim prostirkama, za slučajeve kada tvrdoglave damane padaju na tle koprcajući se od bola. Nije dobro povrediti ih u telu. Damane su među najvažnijim alatkama koje carstvo ima na raspolaganju - vrednije i od konja i od rakena. Ne ubijaš životinju zato što sporo uči; kažnjavaš je dok ne nauči.

Fortuona pređe odaju do mesta gde je bio postavljen prikladan carski presto. Obično dolazi tu da posmatra damane kako se obučavaju ili slamaju. To je smiruje. Presto je bio na malom postolju; popela se stepeništem, a skuti njene haljine šuštali su dok su ih da’kovejl nosili. Okrenula se tako da gleda prema prostoriji, dopuštajući slugama da joj nameste skute. Uzeli su je za ruke i podigli na presto, prebacujući njene duge zlatne suknje preko prednjeg dela postolja kao nekakvu tapiseriju.

Te suknje bile su izvezene zapisima o carskoj moći. Carica JESTE Seaman. Carica će živeti

VEČNO. Carici se MORA pokoravati. Sedela je tu kao živi barjak moći carstva.

Selukija zauze svoje mesto na nižim stepenicama postolja. Kada se i to završilo, dvorjani su ustali. Naravno, damane su i dalje klečale. Bilo ih je deset, glava pognutih, a njihove sul’dam držale su im povoce i - u nekoliko slučaja - s naklonošću ih tapšale po glavi.

Kralj Beslan ušao je u prostoriju. Obrijao je veći deo glave, ostavljajući samo jednu prugu tamne kose na temenu, a sedam njegovih noktiju bilo je premazano. To je jedan nokat više od bilo koga na toj strani okeana, izuzev Fortuone lično. I dalje je nosio altarsku odeću - zeleno-belu uniformu - a ne seanšanske odore. Nije ga pritiskala zbog toga.

Koliko ona zna, otkad je uzdignut na svoj novi položaj, Beslan nije kovao nikakve planove za njeno ubistvo. Izvanredno. Svaki Seanšanin bi smesta počeo da spletkari. Neki bi pokušali da pošalju ubice na nju; drugi bi se samo pripremali, i nastavili da je podržavaju. Ali bi razmišljali

o tome da je ubiju.

Mnogi na ovoj strani okeana razmišljaju drugačije. Da nije provela ono vreme s Metrimom, nikada ne bi poverovala u to. To je očigledno jedan od razloga zašto je Fortuona morala da ode s njim. Samo je priželjkivala da je ranije protumačila ta znamenja.

Beslanu se pridružio kapetan-general Lunal Galgan, kao i nekoliko pripadnika niže Krvi. Galgan je čovek širokih pleća s krestom sede kose na temenu. Ostali pripadnici Krvi ukazuju mu poštovanje; znaju da on uživa ujenu naklonost. Ako stvari tu pođu po dobru i ako se ponovno osvajanje Seanšana završi kako treba, dobri su izgledi da će ga ona uzdići u carsku porodicu. Na kraju krajeva, kada se Fortuona vrati i povrati red, porodica će morati da se popuni. Nema sumnje da su mnogi ubijeni ili pogubljeni. Galgan je dragoceni saveznik. Ne samo da je otvoreno radio protiv Surot, već je i predložio napad na Belu kulu, koji je prošao dobro. Izuzetno dobro.

Melitena, Fortuonina der sul’dam, istupi i opet se pokloni. Zdepasta proseda žena vodila je jednu damanu tamnosmeđe kose i krvavih očiju. Očigledno da ta često plače.

Melitena je imala pristojnosti da deluje posramljeno zbog plakanja, pa se poklonila još dublje. Fortuona je odlučila da ne primeti da se ta damane ponaša tako nedolično. Ona je lep ulov, uprkos njenoj hirovitosti.

Fortuona uputi niz pokreta prstima Selukiji, nalažući joj šta da kaže. Žena ju je pomno posmatrala. Pola glave bilo joj je pokriveno tkaninom dok je čekala da joj tu izraste kosa, a druga polovina bila joj je izbrijana. Fortuona će s vremenom morati da izabere drugi Glas pošto joj je Selukija sada Istinozborac.

„Pokaži nam šta ova žena može da uradi“, reče Selukija, dajući Glas rečima koje joj je Fortuona uputila znacima.

Mehtena potapša damanu po glavi. „Sufa će sada pokazati carici - neka bi živela večno - Moć sečenja vazduha.“

„Molim te“, kaza Sufa, molećivo gledajući Fortuonu. „Molim te, slušaj me. Ja sam Amirlin Tron.“

Melitena zasikta, a Sufa razrogači oči, očigledno osećajući talas bola kroz a’dam. Međutim, damane je svejedno nastavila. „Silna carice, mogu da ti ponudim veliko blago! Ako se vratim, daću ti deset žena koje će zauzeti moje mesto. Dvadeset! Najmoćnije u Beloj kuli. Ja...“ Ona ućuta, pa zaječa i sruši se na pod.

Melitena se preznojavala. Pogledala je Selukiju, pa progovorila brzo i usplahireno. „Molim te, objasni carici svih nas - neka bi živela večno - da mi je pogled spušten zbog toga što ovu nisam ispravno uvežbala. Sufa je neverovatno tvrdoglava, iako je laka na suzama i spremna da smesta ponudi druge da zauzmu njeno mesto."

Fortuona je taj jedan trenutak samo sedela, puštajući Melitenu da se preznojava. Na kraju je pokazala Selukiji da progovori.

„Carica nije nezadovoljna tobom", oglasi se Selukija. „Ove marat’damane koje sebe nazivaju Aes Sedai pokazale su se tvrdoglavim bez izuzetka."