Tornjevi ponoći

„Volela bih jedno od njih i za sebe", zamišljeno reče Elejna. „Mislim, da se jedno od vaše dece brakom veže za andorsku kraljevsku lozu. Ako će Dvema Rekama vladati velmoža koji ima toliko moći koliko bi mu ovakav sporazum podario, onda bih volela da taj velmoža krvlju bude vezan za presto."

„To neću obećati", odvrati Perin. „Moja deca će sama o tome odlučivati."

„To je ponekad plemićki običaj", objasni mu Elejna. „Bilo bi neobično, ali ne i nečuveno, da deca kao što će biti naša od rođenja budu verena jedno s drugim."

„Mi u Dvema Rekama tako nešto nećemo da radimo", tvrdoglavo odvrati Perin. „Nikada."

Faila slegnu ramenima. „Veličanstvo, mogli bismo ih ohrabrivati u tom smeru."

Elejna se pokoleba, pa klimnu. „Može i tako. Ali ostalim kućama neće se dopasti to s visokim lordom.

Mora da postoji nekakav način da se to zaobiđe..."

„Podari Dve Reke Ponovorođenom Zmaju", predloži Morgaza.

Elejnine oči kao da zablistaše. „Da. To bi moglo da upali. Ako mu podarim taj kraj da bude njegova stolica u Andoru..."

Faila otvori usta, ali Elejna je preseče mahnuvši rukom. „Ovo nije podložno pregovaranju. Moram nekako da ubedim ostale lordove i gospe da sam u pravu što Dvema Rekama dajem toliko samostalnosti. Ako te zemlje budu podarene Ponovorođenom Zmaju, čime će on dobiti andorsku titulu, a Dve Reke postati njegova stolica, imaće smisla da tvoj dom ima drugačiji položaj.

Andorske plemićke kuće prihvatiće to pošto Rand ipak potiče iz Dve Reke, a Andor zaista ima dug prema njemu. Reći ćemo mu da on Perinovu lozu postavi za svoje domostrojitelje. Umesto da popustim pred pobunjenicima unutar mojih granica, zapravo ću omogućiti Ponovorođenom Zmaju - čoveku koga volim - da uzdigne svog prijatelja. A to će nam možda i dati neku prednost protiv tog saveza Ilijana i Tira koji si pomenula, pošto će oni nesumnjivo tvrditi da im njihove veze s Random daju pravo na osvajanje." Zamisli se, lupkajući prstom po šoljici.

„To zvuči razumno", kaza Perin i klimnu glavom. „Domostrojitelj Dveju Reka. Dopada mi se kako to zvuči."

„Da, pa", javi se Faila, „valjda je onda sve dogovoreno."

„Porezi", reče Elejna kao da je nije ni čula. „Njima će upravljati Perin i njegova loza, s tim da će se podrazumevati da Zmaj može da ih koristi ako se ikada vrati. Da, to nam daje pravni osnov za vaše izuzimanje od oporezivanja. Naravno, Perin će biti vlastan da koristi ta sredstva kako bi poboljšavao život u Dvema Rekama. Za puteve, skladištenje hrane, odbranu."

Elejna pogleda Failu, pa se nasmeši i otpi dubok gutljaj čaja. „Počinjem da mislim da mi je bilo pametno to što vas nisam pogubila."

„To je svakako olakšanje", kaza Alijandra smešeći se. Kao najmanje moćna u tom savezu, ona od njega može mnogo toga da dobije.

„Veličanstvo...", poče Faila.

„Zovi me Elejna", prekide je ova, sipajući joj vino u pehar.

„U redu, Elejna", kaza Faila, pa se nasmeši i spusti čaj, a onda prihvati vino. „Moram da te pitam. Znaš li šta se dešava s Ponovorođenim Zmajem?"

„Vo jedan tvrdoglavi", odgovori Elejna odmahujući glavom. „Krvavi čovek je razljutio Egvenu."

„Egvenu?", upita Perin.

„Ona je Amirlin - napokon", odgovori Elejna, kao da je ta činjenica bila neumitna. Perin klimnu, mada je Faila bila zabezeknuta. Kako li se to dogodilo i zašto Perin time nije iznenađen?

„Šta je sad uradio?", upita Perin.

„Kaže da će slomiti preostale pečate na zatvoru Mračnoga", mršteći se odgovori Elejna. „Naravno, moraćemo ga u tome sprečiti. To je glupa namera. Ti bi mogao da pomogneš u vezi s tim. Egvena okuplja oko sebe ljude koji će ga u to ubediti."

„Mislim da bih mogao da pomognem", reče Perin.

„Znaš li gde je trenutno?", upita Faila. Perin je, zahvaljujući svojim vizijama, imao dobru predstavu o tome - ali želela je da otkrije da li to Elejna zna.

„Ne znam", odgovori Elejna. „Ali znam gde će biti."

Fortuona Ataem Devi Pendrag, vladarka Slavnog seanšanskog carstva, odsečnim koracima ušla je u svoju odaju za podučavanje. Nosila je veličanstvenu haljinu od zlatotkanice, skrojenu po najvišoj carskoj modi. Suknja je u prednjem delu bila podeljena sve do tik iznad kolena, a bila je toliko duga da je čak pet da’kovejl moralo da joj nosi skute.

Na glavi je imala kitnjastu kapu od zlatne i grimizne svile, s prelepim svilenim krilima u obliku sove koja poleće, a na rukama joj je blistalo trinaest narukvica, svaka s drugačije uparenim dragim kamenjem. Oko grla je nosila dugu kristalnu nisku. Prethodne noći čula je sovu iznad svog prozora, koja nije odletela kada je ona pogledala kroz taj prozor. To je znamenje koje nagoveštava da je neophodno paziti se i da će se u narednim danima donositi važne odluke. Ispravan odgovor na to jeste nakit snažne simbolike.

Kada je ušla u odaju, prisutni su se prostrli po zemlji. Samo su pripadnici Mrtve straže - ljudi u krvavocrvenim i tamnozelenim oklopima - bili izuzeti od toga; poklonili su se, ali nisu spuštali pogled, već su motrili na opasnost.