Tornjevi ponoći

Hartije. Pa, pristao je da ih Elejna unajmi, a takve stvari prate hartije. A tu su i hartije o uspostavljanju zmajskih posada. Hartije o potrepštinama, izveštaji o ponašanju i svakakve druge gluposti. A bilo je tu i nekoliko hartija koje je uspeo da izvuče od njenog kraljevskog veličanstva, izveštaj uhoda koji je hteo da pregleda, izveštaj o Seanšanima.

Većina tih vesti za njega nisu bile novosti; zahvaljujući Verininoj kapiji, Met je do Kaemlina doputovao brže od većine glasina. Ali Elejna ima svoje kapije, pa su neke vesti iz Tira i Ilijana zapravo sveže. Priča se o novoj seanšanskoj carici. Dakle, Tuon se zaista krunisala - ih šta već Seanšani rade da bi nekoga proglasili svojim vođom.

Nasmešio se na to. Svetlosti, ne znaju oni šta ih je snašlo. Verovatno misle da znaju. Ali to da će ih ona iznenaditi sigurno je koliko je nebo plavo. O, pa, u poslednje vreme jeste sivkasto.

Takođe se priča da je Morski narod u savezništvu sa Seanšanima. Met je te glasine odbacio. Seanšani su zarobili dovoljno plovila Morskog naroda da bi ostavili takav utisak, ali to nije istina. Našao je i nekoliko stranica s vestima o Randu - ali uglavnom su bile neodređene ili nisu bile verodostojne.

Spaljene boje. Rand sedi i priča s nekim ljudima u šatoru. Možda jeste u Arad Domanu, ali ne može da bude i tamo i da ratuje u Krajinama, zar ne? Jedna glasina čak tvrdi da je Rand ubio kraljicu Tajlin. Koje krvave budale to misle?

On brzo završi sa izveštajima o Randu. Mrzi to što mora da iznova i iznova rasteruje one plamene boje. Ako ništa drugo, Rand je ovoga puta obučen.

Poslednja stranica bila mu je zanimljiva. Vukovi jure u ogromnim čoporima, skupljaju se na čistinama i zavijaju? Nebo noću blista crvenom svetlošću? Stoka se skuplja na poljima, sva okrenuta ka severu, i mirno gleda? Otisci vojski Nakota Senke nasred livada? Sve to zvuči mu kao obično naklapanje, koje se prenosi od seljanke do seljanke sve dok ne dopre do ušiju Elejninih uhoda.

Met prelete pogledom preko lista, a onda - čak i ne razmišljajući o tome - shvati da je izvadio Verininu kovertu iz džepa. I dalje zapečaćeno pismo delovalo je pohabano i prljavo, ali nije ga otvorio. Činilo mu se da je opiranje tom porivu nešto najteže što je u životu uradio.

„Ovo se zove neverovatan prizor", začu se ženski glas. Met diže pogled i vide Sitejl kako hoda prema njemu. Smeđa haljina bila joj je vrpcama vezana preko bujnih nedara. Ne da ih je Met zagledao.

„Dopada ti se moja radna soba?“, upita Met. On spusti kovertu u stranu, a onda prenese poslednje izveštaje uhoda na jednu hrpu, odmah pored niza njegovih crteža nekih novih samostrela, zasnovanih na onima koje je Talmanes kupio. Pretilo je da će vetar oduvati hartije. Pošto nije imao kamen za tu hrpu, skinuo je jednu čizmu i stavio je preko nje.

„Tvoja radna soba?“, upita Sitejl, zvučeći kao da joj je to smešno.

„Naravno", odgovori Met češući se po tabanu preko čarape. „Ako hoćeš da uđeš, moraćeš da zakažeš sastanak kod mog domostrojitelja."

„Tvog domostrojitelja?"

„To je onaj panj tamo", klimnu Met. „Ne onaj mali, već veliki - što je na vrhu obrastao mahovinom."

Ona izvi obrvu.

„Prilično je dobar", nastavi Met. „Ne propušta skoro nikoga od onih koje ne želim da vidim."

„Metrime Kautone, ti si zanimljiv stvor", reče mu Sitejl i sede na veći panj. Haljina joj je bila eboudarskog kroja, s jednim rubom zadignutim i prikopčanim kako bi se videle podsuknje, dovoljno šarene da uplaše Krpara.

„Jesi li htela nešto određeno?", upita Met. „Ili si navratila samo da bi mogla da sedneš na glavu mom domostrojitelju?"

„Čula sam da si danas opet bio na dvoru. Je li istina da poznaješ kraljicu?"

Met slegnu ramenima. „Elejna je dobra devojka. Lepuškasta - to se mora priznati."

„Više me ne zaprepašćuješ, Metrime Kautone", odgovori mu Sitejl. „Shvatila sam da ono što pričaš počesto za cilj ima upravo to."

Zaista? „Ja govorim ono što mi je na pameti, gazdarice Anan. Zašto je tebi bitno da li poznajem kraljicu?"

„To je samo još jedan deo zagonetke koju ti predstavljaš", odgovori mu Sitejl. „Danas sam dobila pismo od Džoline."

„Šta ona hoće od tebe?"

„Neće ništa. Samo je htela da javi da su bezbedno stigle u Tar Valon."

„Mora da si loše pročitala njenu poruku."

Sitejl ga prekorno pogleda. „Džolina Sedai te poštuje, gazda Kautone. Često je o tebi govorila veoma pohvalno, kao i o tome kako si spasao ne samo nju, već i druge dve. Pitala je za tebe u pismu."

Met trepnu. „Zaista? Kazala je takve stvari?"

Sitejl klimnu.

„Plamen me spalio", reče on. „Sada skoro da mi je žao što sam joj obojio usta u plavo. Ali ni na kraj pameti mi nije bilo da ona tako misli, uzevši u obzir kako se ponašala prema meni."

„Priča o takvim stvarima ume da postigne da muškarac stekne preterano dobro mišljenje o samom sebi. Čovek bi pomislio da je njeno ophođenje prema tebi bilo dovoljno da ti te stvari stavi do znanja."

„Ona je Aes Sedai“, promrmlja Met. „Ona se prema svima ponaša kao da su blato koje treba sastrugati sa čizama."