Tornjevi ponoći

„Nedelje prođoše", odvrati Taim, „a vi i dalje razmatrate? Pa, daleko bilo da ja dovodim u pitanje Aes Sedai. Nije me briga šta ćete raditi. Ali žene ispred mojih kapija takođe tvrde da su iz Bele kule. Zar ne želite da ih pozovem da se sastanu s vama?"

Pevara se naježi. Stalno se činilo da on zna previše i stalno je nagoveštavao da zaista previše zna o unutrašnjoj politici Bele kule.

„To neće biti potrebno", hladno odgovori Džavindra.

„Kako hoćeš", reče joj on. „Trebalo bi da se ubrzo odlučiš. One postaju nestrpljive, a Al’Tor im je dao dozvolu da vežu moje ljude. One neće doveka trpeti moje odugovlačenje."

„One su pobunjenice. Ne moraš da obraćaš pažnju na njih."

„Pobunjenice", odvrati joj Taim, „daleko brojnije nego što ste vi. Koliko vas ima? Šest žena? A pričate kao da nameravate da vežete čitavu Crnu kulu!"

„Možda i hoćemo." Pevara je govorila spokojnim glasom. „Nije nam postavljeno nikakvo ograničenje."

Taim je pogleda, a ona se oseti kao da je posmatra neki vuk koji razmišlja o tome hoće li od nje ispasti lep obrok. Ona potisnu to osećanje. Ona je Aes Sedai, a ne lak plen. Ipak, nije mogla a da se u mislima ne vrati na to da ih je ipak samo šest. I to unutar tabora sa stotinama muškaraca koji mogu da usmeravaju.

„Jednom sam video nebolovca kako umire na ilijanskom gradskom pristaništu", primeti Taim. „Ptica se davila, pošto je pokušala da proguta dve ribe odjednom."

„Jesi li pomogao jadnoj životinji?" upita ga Džavindra.

„Budale će se uvek zadaviti ako odgrizu preveliki zalogaj, Aes Sedai", odgovori joj Taim. „Zašto bi to meni bilo bitno? Te noći sam imao lepu večeru. Meso ptice i

ribu. Moram da idem. Ali primite na znanje jedno upozorenje - sada kada imam zidine koje mogu da se brane, morate me obavestiti na vreme ako želite da izađete."

„Zar nameravaš da u tolikoj meri ograničiš dolaske i odlaske?" upita ga Pevara.

„Svet je postao opasno mesto", prevejano odgovori Taim. „Moram da mislim na potrebe svojih ljudi."

Pevara je primetila kako on to misli na „potrebe" svojih ljudi. Odred mladih boraca prođe pored njih, pozdravljajući Taima. Dvojica su imala modrice na licu, a jednom od njih oko je bilo toliko nateklo da se zatvorilo. Aša’mani trpe surove batine ako pogreše prilikom obuke, a onda im se uskraćuje Lečenje.

Aes Sedai nikada nisu ni pipnuli. Zapravo, poštovanje koje im se ukazuje graniči se s ruganjem.

Taim klimnu, pa odsečno ode, prilazeći dvojici svojih Aša’mana, koji su ga čekali pored obližnje kovačnice. Smesta počeše da razgovaraju prigušenim glasovima.

„Ovo mi se ne dopada", kaza Pevara čim ti ljudi odoše. Možda je to izgovorila prebrzo i tako otkrila da je zabrinuta, ali sva je napeta zbog toga mesta u kojem se nalaze. „Ovo bi vrlo lako moglo da se pretvori u nevolju. Počinjem da mislim da bi trebalo da učinimo kako sam prvobitno nameravala - da svaka od nas veže nekoliko Predanih i da se vratimo u Belu kulu. Naš zadatak nikada nije ni bio da zaustavimo čitavu Crnu kulu, već da dobijemo pristup Aša’manima i saznamo šta možemo o njima."

„To i radimo", odgovori joj Džavindra. „Ja sam mnogo toga saznala u poslednjih nekoliko nedelja. Šta si ti radila?"

Pevara nije dopustila da je ženine reči razljute. Zar baš mora da bude toliko tvrdoglava? Pevari je povereno vodstvo njihove družine i ostale će je slušati. Ali to ne znači da će se uvek ponašati prijatno kada to čine.

„Ovo je bila zanimljiva prilika", nastavi Džavindra, prelazeći pogledom preko dvorišta Kule. „I ja zaista mislim da će on s vremenom popustiti kada je reč o punim Aša’manima."

Pevara se namršti. Nije valjda da Džavindra to zaista misli, zar ne? Nakon toga što je Taim bio onoliko tvrdoglav? Da, Pevara je popustila i prihvatila predlog da još malo ostanu u Crnoj kuli, da otkriju kako ona radi i da zatraže od Taima da im dopusti pristup moćnijim Aša’manima. Ali sada je već postalo očigledno da on neće popustiti. Džavindra to zacelo uviđa.

Nažalost, Pevara u poslednje vreme ima velike poteškoće da pročita Džavindru. Ta žena je prvobitno bila protiv dolaska u Crnu kulu i na taj zadatak je pristala samo zato što je to Najviša naredila. Ali ona sada iznosi razloge da tu ostanu.

„Džavindra", reče joj Pevara, prilazeći joj. „Čula si šta je on kazao. Sada nam je potrebna dozvola da odemo. Ovo mesto se pretvara u kavez."

„Mislim da smo bezbedne", odvrati Džavindra nehajno odmahujući rukom. „On ne zna da mi umemo da otvaramo kapije."

„Bar mi mislimo da on to ne zna", primeti Pevara.

„Ako budeš naredila, sigurna sam da će druge otići“, reče joj Džavindra. „Ali ja nameravam da i dalje koristim ovu priliku kako bih nešto naučila."

Pevara duboko udahnu. Izluđujuća žena! Nije valjda da namerava da ode toliko daleko pa da zanemari Pevarino vodstvo njihove družine? I to nakon što je lično Najviša postavila Pevaru na njihovo čelo? Svetlosti, Džavindra postaje lakomislena.