Veliki lov

„A gde je bolje? U koji deo utvrde nijedan muškarac neće nogom kročiti bez poziva od žene, čak ni lord Agelmar? Gde sigurno neće pomisliti da traže muškarca?“

„Koje je jedino mesto u utvrdi puno Aes Sedai? To je ludost, Egvena.“

Gurnuvši njegove zavežljaje, ona reče kao da je sve već odlučeno: „Moraš da umotaš mač i luk u plašt. Tako će izgledati kao da nosiš stvari za mene. Ne bi trebalo da bude suviše teško da ti pronađemo prsluk i košulju koja nije tako lepa. Doduše, moraćeš da se pogrbiš.“

„Rekao sam ti da neću to da radim.“

„Pošto se ponašaš tvrdoglavo kao mazga, trebalo bi da ti sasvim odgovara uloga teretne životinje. Sem ako ne bi radije ostao ovde s njim?“

Fejnov podrugljivi šapat začu se kroz crne senke: „Bitka nikada neće biti završena, al’Tore. Mordet zna.“

„Bolje bi mi bilo da jednostavno skočim sa zidina“, promrmlja Rand. Ali spustio je zavežljaje i počeo da umotava mač, luk i tobolac kako je Egvena predložila.

Fejn se smejao u tami. „Nikada neće biti gotovo, al’Tore. Nikada.“

4

Pozvana

Sama u svojoj sobi u ženskim odajama, Moiraina namesti šal preko ramena. Šal je bio izvezen motivom bršljana i vinove loze. Gledala je kako joj stoji u visokom ogledalu u uglu. Njene krupne, tamne oči bile su oštre poput očiju sokola kada bi bila gnevna. Sada kao da su probijale posrebreno staklo. Bio je puki slučaj da je imala taj šal u bisagama kada je stigla u Fal Daru. Šal je u svom središtu, koje je padalo preko leđa onoga koji ga je nosio, imao jarkobeli Plamen Tar Valona i dugi obod u boji Ađaha. Moirainin je bio plav poput jutarnjeg neba. Šalovi su retko nošeni van Tar Valona, a čak i tamo, obično samo unutar Bele kule. Malo je Šta u Tar Valonu, izuzev sastanka Dvorane Kule, zahtevalo formalnost šalova, a izvan Sjajnih zidova prizor plamena naterao bi suviše ljudi da beže, da se kriju ili možda da dovedu Decu Svetla. Strela Belog plašta smrtonosna je za Aes Sedai kao i za bilo koga drugog, a Deca su bila suviše lukava da dopuste Aes Sedai da primeti lukonošu pre no što strela pogodi svoj cilj, dok još može nešto da uradi kako bi se zaštitila. Moiraina svakako nije očekivala da će nositi šal u Fal Dari. Ali kada je u pitanju prijem kod Amirlin, neke stvari morale su da se poštuju.

Bila je vitka i niska. Zbog glatke kože, koju su imale sve Aes Sedai, često je delovala mlađe no što jeste. Ali Moiraina je zračila odlučnošću, spokojem i gracioznošću toliko da je dominirala svakim skupom. Držanje koje je poprimila odrastajući u Kraljevskoj palati Kairhijena nipošto nije nestalo, samo se učvrstilo, tokom godina koje je provela kao Aes Sedai. Znala je da će joj danas možda biti potrebno do posledenje mrvice. A ipak je danas njen spokoj bio samo na površini. Mora da ima nevolja, inače ne bi lično došla, po deseti put pomisli. Ali bilo je još hiljadu pitanja. Kakvih nevolja, i koga je odabrala da je prati? Zašto ovde? Zašto sada? Sada ništa ne sme poći naopako.

Na desnoj ruci slabašno joj se presijavao prsten Velike zmije dok je nameštala tanani zlatni lančić u tamnoj kosi koja joj je u talasima padala na ramena. Svetloplavi kamičak visio je s lanca po sredini njenog čela. Mnogi u Beloj kuli znali su za trikove koje je mogla da izvede koristeći taj kamen kao fokus. Bilo je to samo izglačano parče plavog kristala, samo nešto što je mlada devojka koristila dok je počinjala da uči, pošto nije bilo nikoga ko bi joj pomogao u tome. Ta devojka se sećala priča o angrealima i još moćnijim sa’angrealima – čuvenim ostacima Doba legendi, koji su dopuštali Aes Sedai da usmerava više Jedne moći no što bi to inače bezbedno mogla. Zbog toga je mislila da je potreban nekakav fokus da bi se uopšte usmeravalo. Njene sestre u Beloj kuli znale su za nekoliko njenih trikova, a sumnjale su da postoje i drugi, uključujući i neke koji su je zaprepastili kada ih je naučila. Ono što je činila s kamičkom bilo je sitno i jednostavno, mada povremeno korisno. Takvo što bi zamislilo dete. Ali ako bi pogrešne žene pratile Amirlin, možda bi ih priče o kristalu izbacile iz ravnoteže.

Na vratima Moiraininih odaja začu se brzo, uporno kucanje. Nijedan Šijenarac ne bi tako kucao, ni na čija vrata, a ponajmanje na njena. Nastavila je da posmatra svoj odraz u ogledalu, sve dok joj on nije uzvratio staloženim pogledom. Sve misli bile su skrivene u dubinama tamnih očiju. Proverila je torbicu od meke kože koja joj je visila s pojasa. Kakve god da je nevolje donela iz Tar Valona, zaboraviće ih kada joj ovo pokažem. Ponovo se začu lupanje, ovoga puta još snažnije, pre no što je stigla da pređe sobu i otvori vrata, smireno se nasmešivši dvema ženama koje su došle po nju.