Veliki lov

Znala ih je obe. Tamnokosu Anaiju sa šalom plavog poruba i svetlokosu Lijandrin s crvenim. Lijandrin, koja ne samo da je izgledala mlado, već je i bila mlada i lepa i imala lutkasto lice i male, ćudljive usne, podigla je ruku da ponovo pokuca. Njene tamne obrve i još tamnije oči predstavljale su oštru suprotnost mnoštvu pletenica boje bledog meda koje su joj padale preko ramena, ali ta kombinacija nije bila retka u Tarabonu. Obe žene bile su više od Moiraine, mada Lijandrin samo za šaku.

Anaijino jednostavno lice ozari osmeh čim je Moiraina otvorila vrata. Taj osmeh davao joj je jedinu lepotu koju će ikada imati, ali to je bilo dovoljno. Kada se Anaija smešila, skoro svi su se osećali smireno, bezbedno i posebno. „Svetlost te obasjala, Moiraina. Dobro je videti te opet. Da li si dobro? Prošlo je tako mnogo vremena.“

„Srce mi je lakše zbog tvog prisustva, Anaija.“ To je svakako bila istina. Bilo je dobro znati da ima bar jednog prijatelja među Aes Sedai koje su došle u Fal Daru. „Svetlost te obasjala.“

Lijandrin stisnu usne i trznu svoj šal. „Amirlin Tron zahteva tvoje prisustvo, sestro.“ I glas joj je bio ćudljiv, i hladan. Ne zbog Moiraine, ili ne samo zbog Moiraine. Lijandrin je uvek zvučala kao da je nečim nezadovoljna.

Namrštivši se, pokušala je da proviri preko Moiraininog ramena u sobu. „Ova odaja je zaštićena. Ne možemo da uđemo. Zašto postavljaš štitove protiv svojih sestara?“

„Protiv svih“, spretno odgovori Moiraina. „Mnoge služavke su radoznale oko Aes Sedai, a ja ne želim da preturaju po mojoj sobi kada nisam ovde. Sve do sada nije bilo potrebe da se čine izuzeci.“ Zatvorila je vrata za sobom tako da su sada sve tri bile u hodniku. „Hoćemo li? Amirlin ne sme da čeka.“

Pošla je niz hodnik dok je Anaija ćaskala. Lijandrin pogledom prostreli vrata, kao da se pitala Šta to Moiraina krije, a onda požuri da im se pridruži. Išla je kraj Moiraine ukočeno kao stražar. Anaija je jednostavno šetala, praveći Moiraini društvo. Njihove papučice meko su padale na debele tepihe izatkane u jednostavnim šarama.

Livrejisane žene padale su u duboke naklone dok su one prolazile. Mnogi nakloni bili su dublji no što bi ih lord Fal Dare lično dobio. Aes Sedai, tri zajedno, i Amirlin Tron lično, u tvrđavi. Bila je to veća čast no što je bilo koja žena u utvrdi očekivala da će doživeti. U hodnicima je bilo i nekoliko žena iz plemićkih kuća. I one su činile naklone, što sasvim sigurno ne bi pred lordom Agelmarom. Moiraina i Anaija su se smešile i klimale glavom na svaki znak poštovanja, bilo od slugu, bilo od plemkinja. Lijandrin ni na koga nije obraćala pažnju.

Ovde je, naravno, bilo samo žena. Nijedan Šijenarac stariji od deset godina ne bi ušao u ženske odaje bez dozvole ili poziva, iako je nekoliko dečačića trčalo i igralo se po hodnicima. Oni bi nespretno klekli na jedno koleno, dok su njihove sestre padale u duboke naklone. Tu i tamo Anaija bi se nasmešila i u prolazu potapšala neku malu glavu.

„Ovoga puta, Moiraina“, reče Anaija, „predugo si odsustvovala iz Tar Valona. Zaista predugo. Nedostaješ Tar Valonu. Nedostaješ svojim sestrama. Potrebna si u Beloj kuli.“

„Neke od nas moraju da rade u svetu“, nežno odgovori Moiraina. „Prepustiću tebi Dvoranu Kule, Anaija. Ipak, ti u Tar Valonu više od mene čuješ Šta se dešava u svetu. Prečesto se dešava da ne znam Šta se zbilo u mestima koja sam dan ranije ostavila za sobom. Kakve vesti imaš?“

„Još tri lažna Zmaja.“ Lijandrinin glas bese odsečan. „U Saldeji, Murandiji i Tiru lažni Zmajevi pustoše zemlju. Za to vreme, vi Plave samo se smejete i mlatite praznu slamu pokušavajući da živite u prošlosti.“ Anaija podiže obrvu i Lijandrin zatvori usta glasno šmrknuvši.

„Tri“, tiho se mislila Moiraina. Njene oči zasjaše na trenutak, ali brzo je to prikrila. „Trojica u poslednje dve godine, a sada još trojica odjednom.“

„Postaraćemo se za ove, kao i za one pre njih. Za ovu mušku napast, kao i za dronjavu rulju koja ih prati.“

Sigurnost u Lijandrininom glasu skoro da je zabavljala Moirainu. Skoro. Bila je suviše svesna kako stvari zaista stoje. Suviše svesna mogućnosti. „Da li je nekoliko meseci bilo dovoljno da zaboraviš, sestro? Poslednji lažni Zmaj razorio je Geldan pre no što je njegova vojska, dronjava rulja ili ne, bila pobeđena. Da, Logan je do sada stigao u Tar Valon. Pretpostavljam da je smiren i na sigurnom, ali neke od naših sestara dale su živote da ga nadvladaju. Čak i jedna mrtva sestra više je no što možemo da podnesemo, ali gubici u Geldanu bili su mnogo gori. Dvojica pre Logana nisu mogli da usmeravaju, ali narod Kandora i Arad Domana predobro ih pamti. Spaljena sela i poginuli ljudi. Kako će se svet suočiti s trojicom odjednom? Koliko će ljudi pohrliti njihovim barjacima? Nikada nije manjkalo sledbenika za bilo kog čoveka koji se proglasio Ponovorođenim Zmajem. Koliko će veliki ratovi ovoga puta izbiti?“