Veliki lov

Anaija kao da ništa neobično nije primetila. Ali opet, ona je oduvek bila u stanju da prihvata ljude i kakvi jesu i kakvi žele da budu. Moirainu je stalno zaprepašćivalo što je Anaija imala toliko uspeha u Beloj kuli. Ali njenu otvorenost i poštenje, prihvatanje svih, podmukli su uvek shvatali kao lukave spletke. Uvek bi bili iznenađeni kada bi se pokazalo da je mislila ono što je govorila i da govori ono što misli. Znala je, takođe, i da vidi suštinu i da prihvati ono što vidi. Sada je nastavila da govori o novostima. „Vesti iz Andora su i dobre i loše. Ulični neredi u Kaemlinu smirili su se s dolaskom proleća, ali i dalje se previše priča. Kraljicu i Tar Valon krive za dugu zimu. Morgaza je manje sigurna na svom prestolu no što je bila prošle godine, ali i dalje ga drži. Tako će i biti sve dok je Garet Brin kapetan-zapovednik Kraljičine garde. Gospa Elejna, kći naslednica, i njen brat lord Gavin bezbedno su stigli na obuku u Tar Valon. Neki u Beloj kuli bojali su se da će običaj biti prekinut.“ „Ne dok Morgaza diše“, reče Moiraina.

Lijandrin se trznu, kao da se upravo probudila. „Moli se da diše i dalje. Deca Svetla pratila su povorku kćeri naslednice sve do reke Erinin. Do samih mostova Tar Valona. Još više njih logoruje ispred Kaemlina, tražeći priliku za zlodela, a unutar Kaemlina i dalje ima onih koji ih slušaju.“

„Možda je vreme da Morgaza postane malo opreznija“, uzdahnu Anaija. „Svet svakim danom postaje sve opasniji, čak i za kraljice. Možda pogotovu za kraljice. Uvek je bila tvrdoglava. Sećam se kada je došla u Tar Valon kao devojka. Nije imala dovoljno sposobnosti da postane puna sestra, i to ju je izluđivalo. Ponekad mislim da zbog toga gura svoju kćerku, ne vodeći računa Šta devojka želi.“

Moiraina prezrivo šmrknu. „Elejna je rođena s varnicom. Nije bilo izbora. Morgaza ne bi rizikovala da devojka umre zbog nedostatka obuke, čak i da su svi Beli plaštovi u Amadiciji ulogoreni ispred Kaemlina. Zapovedila bi Garetu Brinu i Kraljičinoj gardi da proseče put do Tar Valona, a Garet Brin bi to učinio, makar i sam.“ Ali i dalje mora da čuva devojčin potencijal u tajnosti. Da li bi narod Andora svesno prihvatio Elejnu nakon Morgaze na Lavljem prestolu, da znaju ? Ne kraljicu koja je samo obučavana u Tar Valonu, već punu Aes Sedai? U čitavoj zabeleženoj istoriji bila je samo šačica kraljica koje su imale pravo da sebe zovu Aes Sedai. A ono malo njih koje su to razglasile, gorko su zažalile. Osetila je dodir tuge. Ali suviše je toga u igri da bi se pomoglo, ili čak i samo brinulo za jednu zemlju i jedan presto. „Šta još, Anaija?“ „Trebalo bi da znaš da je u Ilijanu sazvan Veliki lov na Rog, prvi put u poslednjih četiri stotine godina. Ilijanci kažu da Poslednja bitka dolazi“ – Anaija neznatno zadrhta, ali nastavi – „a Rog Valera mora biti pronađen pre Poslednje bitke protiv Senke. Već se sakupljaju ljudi iz svih zemalja. Svi su željni da postanu deo legende, da pronađu Rog. Murandija i Altara su u stanju pripravnosti, naravno. Misle da je to pritajeni pokušaj napada na njih. To je verovatno i razlog što su Muranđani tako brzo uhvatili svog lažnog Zmaja. U svakom slučaju, biće mnoštvo novih priča koje će bardovi i zabavljači moći da dodaju ciklusu. Svetlost dala da to budu samo priče.“

„Možda ne priče koje oni očekuju“, reče Moiraina. Lijandrin je oštro pogleda, ali njeno lice bilo je bezizražajno. „Pretpostavljam da ne“, spokojno odgovori Anaija. „Priče koje su najmanje očekivane biće upravo one koje će se pridodati ciklusu. Osim ovoga mogu da dodam samo glasine. Morski narod je uznemiren. Njihovi brodovi lete, od luke do luke, skoro bez pristajanja. Sestre sa ostrva govore da dolazi Koramur, njihov Izabrani, ali neće ništa više da kažu. Znaš kako su Ata’an Mijere ćutljivi sa strancima kada je Koramur u pitanju, a izgleda da u ovom slučaju naše sestre razmišljaju više kao pripadnice Morskog naroda nego kao Aes Sedai. Izgleda da su i Aijeli uznemireni, ali niko ne zna zašto. S Aijelima nikada nisi načisto. Barem nema naznaka da ponovo nameravaju da pređu Kičmu sveta, hvala Svetlosti.“ Uzdahnula je i odmahnula glavom. „Šta sve ne bih dala za samo jednu sestru koja dolazi od Aijela. Samo jednu. Premalo znamo o njima.“

Moiraina se nasmeja. „Ponekad mislim da ti je mesto u Smeđem Ađahu, Anaija.“

„Almotska ravnica“, reče Lijandrin. Kao da je i samu sebe iznenadila kad je progovorila.

„E, sad, to jeste glasina, sestro“, kaza Anaija. „Nekoliko šapata koje smo čule dok smo napuštale Tar Valon. Možda ima borbi u Almotskoj ravnici, a možda i na Tomanskoj glavi. Kažem, možda. Šapati su bili slabašni. Glasine o glasinama. Otišle smo pre no što smo doznale više.“