Dolazak Senke

Iako je bilo veoma kasno, kroz široke hodnike Kamena jurilo je prilično ljudi. Većina njih bila je odevena u crno i zlatno – boje slugu u Kamenu – ili livreju nekog visokog lorda. Povremeno bi se pojavio i poneki Branitelj, gologlav i nenaoružan, poneki i u raskopčanom kaputu. Sluge bi se klanjale Perinu i Faili ako bi im se njih dvoje približilo, a onda ne zastajkujući žurno produžile. Većina vojnika koji su ih sreli iznenađeno bi se trgli. Neki su se ukočeno klanjali, s desnicom preko srca, ali svi do jednog su nakon toga ubrzali korak. Kao da im je stalo da se što pre udalje.

Samo je trećina ili četvrtina svetiljki bila upaljena. U sumračnim delovima hodnika između visokih svetiljki senke su padale preko tapiserija na zidovima i povremeno skrivale poneki kovčeg. Za sve, sem za Perina. Njegove oči su u hodniku ispunjenom tminom sijale kao žeženo zlato. Brzo je hodao od svetiljke do svetiljke, pogleda uprtog u pod, sem kad je bio na osvetljenim delovima hodnika. Većina ljudi u Kamenu već je nekako saznala za njegove neobične oči. Naravno, niko to pred njim nije spomenuo. Izgleda da je čak i Faila pretpostavljala da je boja njegovih očiju nekako u vezi sa Aes Sedai. Za nju, pa i za sve ostale, to je bilo nešto što jednostavno jeste – što valja prihvatiti, bez objašnjenja. Svejedno, kad god bi shvatio da neko nepoznat vidi kako mu oči sijaju u mraku, Perin bi se naježio. Čak i kada su ćutali, to je samo još više isticalo njegovu različitost.

„Voleo bih da me ne gledaju tako“, promrmlja kad jedan prosedi Branitelj, dvostruko stariji od njega, skoro potrča pošto su ga mimoišli. „Kao da me se boje. Ranije nije bilo tako. Ne na ovaj način. Zašto svi ovi nisu u svom krevetu?“ Jedna žena s mokrom krpom i vedrom prljave vode brzo pade u naklon i spuštenog pogleda požuri dalje. Držeći ga za ruku, Faila ga pogleda. „Rekla bih da stražarima nije dopušteno da borave u ovom delu Kamena kad nisu na dužnosti. Ovo je dobro vreme da se na stolici nekog velmože pomazi njegova sluškinja, a možda i da se njih dvoje pretvaraju kako su plemić i njegova gospa, dok ovi spavaju. Verovatno su zabrinuti da ćeš ih prijaviti. A sluge veći deo svojih poslova obavljaju noću. Ko bi hteo da se oni u po bela dana motaju ovuda i čiste, brišu prašinu i ribaju?“

Perin sumnjičavo klimnu. Valjda je ona te stvari naučila u očevoj kući, Uspešan trgovac verovatno je imao sluge, i stražare koji su mu čuvali kola. Ako ništa drugo, nije sav ovaj svet iz kreveta isteralo isto što se dogodilo njemu. Da je to bio slučaj, već bi pobegli iz Kamena, i vrlo verovatno nastavili da beže. Ali zašto je on izdvojen kao meta? Nije se baš radovao što će se suočiti s Random, ali morao je da sazna. Faila ubrza hod kako bi održala korak s njim.

Iako raskošna, ukrašena zlatom, rezbarijama i intarzijama, unutrašnjost Kamena bila je predviđena za ratovanje isto kao i spoljašnjost. Na svakom ukrštanju hodnika tavanica je bila načičkana prorezima. Prorezi za strele, koji nikada nisu bili upotrebljeni, bili su razmešteni tako da pokrivaju čitav hodnik. On i Faila peli su

se uz mnoštvo uzanih kružnih stepeništa, napravljenih u sklopu zidova, ili potpuno zatvorenih. U svakom slučaju, i stepeništa su bila puna proreza za strele, koji su gledali na hodnike ispod njih. Naravno, ništa od svega toga nije omelo Aijele, prve neprijatelje kojima je pošlo za rukom da prođu spoljne zidine.

Dok su trčali uz jedno od tih stepeništa – Perin nije ni shvatio da trči, iako bi se kretao i brže da ga Faila nije držala za ruku – on na tren oseti miris ustajalog znoja i tračak bolesno slatkog parfema, ali nije obratio pažnju na to. Sav je bio obuzet onim što će reći Randu. Zašto si pokušao da me ubiješ? Jesi li već počeo da ludiš? Nije postojao način da s lakoćom postavi to pitanje, niti se nadao lakim odgovorima.

Zakoračivši u zatamnjeni hodnik skoro pri vrhu Kamena, nađe se iza leđa jednog visokog lorda i dvojice njegovih ličnih stražara. Samo je Braniteljima bilo dopušteno da u Kamenu nose oklop, ali ova trojica imala su mačeve za pojasom. Naravno, to samo po sebi nije bilo neobično. Ali njihovo prisustvo na ovom spratu, i to što su skriveni u senkama napeto posmatrali jarko svetlo na suprotnom kraju hodnika, bilo je potpuno neuobičajeno. Ta svetlost dopirala je iz predvorja ispred odaja koje je Rand dobio. Ili zauzeo. Ili ga je, možda, Moiraina tamo ugurala.