Dolazak Senke

„Poznajem ga“, začudi se Džuilin. „Ovaj je pokušao da me opelješi. Ili sam bar tako mislio“, dodade nešto sporije. „Ne verujem u slučajnosti. Osim ako Ponovorođeni Zmaj nije u gradu.“

Elejna i Ninaeva se smrknuto zgledaše. Stranca sigurno nije poslala Lijandrin; Crni ađah ne bi slao muškarce da se šunjaju hodnicima... niti bi unajmljivao grubijane s ulice. Elejna upitno pogleda Egeanin. Ninaeva je tražila odgovor nešto strože.

Tren potom, Egeanin reče: „On je Seanšanin.“

„Pokušaj spasavanja?“, jetko promrsi Ninaeva, ali žena odmahnu glavom.

„Ne sumnjam da je tražio mene, ali mislim da nije želeo da me spase. Ako zna ili bar sumnja da sam oslobodila Betamin, želeo je da... porazgovara sa mnom.“ Elejna je posumnjala da to ne bi bio samo razgovor, a Egeanin potvrdi: „Možda bi bilo najbolje da mu prerežete grkljan. Možda će i vama pričiniti nevolje ako pomisli da ste mi prijateljice, ili ako otkrije da ste Aes Sedai.“ Krupni ilijanski krijumčar je bio zapanjen, a Džuilinu umalo ne otpade vilica. S druge strane, što je bilo prilično uznemirujuće, Tom je zamišljeno klimao glavom.

„Nismo došli ovamo da prerezujemo seanšanske grkljane“, kaza Ninaeva, kao da će se to docnije možda i promeniti. „Bejle, Džuiline, iznesite ga na ulicu iza gostionice. Kad se bude probudio, biće srećan ako su mu ostavili i gaće. Tome, nađi Rendru i kaži joj da želimo jak čaj u Odaji uvelih cvetova. Pitaj je ima li nekog bilja, da ti spravim nešto za glavu.“ Sva trojica su zurila u nju. „Pa, krećite!“, planu ona. „Moramo da smislimo šta nam je činiti!“ Elejna jedva stiže da prođe kroz vrata, a Ninaeva ih s treskom zalupi i smesta navuče haljinu preko glave. Egeanin se oblačila žurno kao da je muškarci još gledaju.

„Najbolje je da se ne obazireš na njih, Egeanin“, kaza Elejna. Beše joj čudno što savetuje nekog starijeg i od Ninaeve, ali koliko god da je Seanšanka bila umešna u drugim stvarima, o muškarcima je očito premalo znala. „U suprotnom, samo ćeš ih ohrabrivati. Ne znam zašto“, priznala je, „ali tako je. Nisu previše videli. Stvarno.“

Egeanin izgura glavu kroz otvor haljine. „Previše? Nisam ja služavka. Nisam ja šejska plesačica!“ Njen mrk pogled postade pomalo zbunjen. „Mada, prilično je zgodan. Nisam ga do sada tako posmatrala.“

Elejna joj pomože da se zakopča, pitajuči se ko li su šejske plesačice. „Rendra če imati štošta da ti kaže ako dozvoliš da Džuilin očijuka s tobom.“

Tamnokosa žena se trže i pogleda je preko ramena. „Lovac na lopove? Govorila sam o Bejlu Domonu. Dobro građen muškarac. Ali je krijumčar“, razočarano je uzdahnula. „Kršilac zakona.“

O ukusima ne vredi raspravljati, Elejna je to razumela Ninaeva je volela Lana, sa zastrašujućim licem poput stene ali Bejl Domon? Pa on je bezmalo širi nego duži, i krupan kao Ogijer!

„Brbljaš kao Rendra, Elejna“, prasnu Ninaeva. Mučila se da sama prikopča haljinu, i obe ruke joj behu iza leđa. „Hoćete li nakon trućanja o muškarcima da razgovarate i o novim haljinama? Moramo da smislimo šta ćemo. Ako sačekamo muškarce, pokušaće da sve prigrabe u svoje ruke, a nisam raspoložena da ih učim gde im je mesto. Jesi li već završila s njom? I meni bi dobro došla pomoć.“

Elejna brzo zakopča poslednje Egeaninino dugme, i smireno pređe do Ninaeve. Ne priča ona o muškarcima i haljinama. Ni blizu koliko Rendra. Grubo joj je povukla haljinu da bi zakopčala dugmad. Ninaeva se namršti, sklanjajući pletenice da ne zasmetaju; tri reda dugmadi bila su nužna, nisu bila običan ukras. Ninaeva je, zahvaljujući Rendri, nosila najpomodnije uzan gornji deo. Posle će reći kako drugi ljudi sve vreme razmišljaju o odeći. Elejna je svakako razmišljala o drugim stvarima. „Razmišljala sam kako bismo mogle neprimetno da se uvučemo u palatu, Ninaeva. Postoji način đa budemo skoro nevidljive.“

Ninaeva je sasluša, sve vedrijeg lica. I sama je imala zamisao o ulasku u palatu. Egeanin je dodala poneki savet, na šta Ninaeva steže zube; ipak, uvidela je da su smisleni, te ih ipak nije mogla otpisati. U trenutku kada su krenule ka Odaji uvelih cvetova, bile su složne u namerama i odlučne da ne dozvole muškarcima da ih izmene. Mogedijen, ili Crni ađah, ko god da upravlja Panarhovom palatom, izgubiće svoje blago a da toga ne bude ni svestan.

53

Cena odlaska

Samo su tri sveće i dva fenjera Osvetljavali trpezariju gostionice Kod vinskog izvora, jer je i sveća i ulja polako nestajalo. Na zidovima ne beše više ni kopalja ni drugog oružja, a bure sa mačevima bilo je prazno. Fenjeri su stajali navrh dva spojena stola pred visokim kamenim ognjištem, gde su Marin al’Ver, Dejzi Kongar i ostale pripadnice Ženskog kruga pregledale spisak oskudnih zaliha hrane Emondovog Polja. Perin se trudio da ih ne sluša.