Kruna mačeva

Iako je znao da konji to ne bi dugo izdržali, Perin bi napredovao brže nego Rand. Polovinu vremena su kaskali, a polovinu su trčkarali pored životinja. Rand je izgledao kao da je nesvestan svoje okoline, osim što je uvek spremno pružao ruku da pomogne Min ako bi se saplela. Za ostale, bio je izgubljen u nekom drugom svetu, iznenađeno trepćući kada bi primetio Perina ili Loijala. Uistinu, ni drugi nisu bili u boljem stanju. Dobrejnovi i lavijenovi vojnici zurili su pravo pred sebe, prežvakavajući sopstvene brige o tome šta li ih čeka. Dvorečani su potonuli u Perinovo mračno raspoloženje. Oni su voleli Failu – uistinu, neki su je naprosto obožavali – i ako je na bilo koji način povređena... Čak je i Aramovo nestrpljenje. splasnulo kada je shvat io da je Faila možda u opasnosti. Svi su se usredsredili na lige koje je trebalo preći, ka gradu pred njima. Osim Aša’mana, u svakom slučaju; okupljeni iza Randa kao jato vrana, proučavali su krajolik kojim je kolona prolazila, još uvek oprezni zbog moguće zasede. Dašiva je odskakivao na sedlu kao vreća i smrknuto gunđao za sebe kada je morao da trči; kezio se kada bi se ponadao da su naišli na zasedu.

Zaseda nije bila verovatna. Sulin i desetak Far Dareis Mai kasale su ispred lcolone, Perinu na vidiku, uz još toliko njih dalje napred, proveravajući put sa svih strana. Neke su svoja kratka koplja zabole u remenje koje im je vezivalo tobolce za leđa, tako da su im se vrhovi kopalja klatili iznad glava; kratki lukovi od kosti bili su izvučeni, strele postavljene u njih. Jednako su pazile na bilo šta što bi moglo da ugrozi Kar’a’karna koliko i na samog Randa, kao da su sumnjale da može ponovo nestafi. Ako je ikakva zamka čekala, ako se ikakva opasnost približavala, one će je pronaći.

Čijad je bila jedna od Devica sa Sulin, visoka žena tamne crvenkaste kose i sivih očiju. Perin joj je pogledom probadao leđa, želeći da zaostane i porazgovara s njim. Tu i tamo, uputila bi mu pogled, ali inače ga je izbegavala kao da pati od tri bolesti, sve tri zarazne. Bain nije bila s kolonom; većina Devica išla je manje-više istim putem s Ruarkom i algai’d’sisvai, ali kretali su se sporije zbog kola i zarobljenica.

Failina crna ždrebica kasala je iza Koraka, njene uzde bile su mu privezane za sedlo. Dvorečani su doveli Lastavicu iz Kaemlina, kad su mu se pridružili pre Dumajskih kladenaca. Svaki put kada bi video ždrebicu kako se propinje iza njega, u mislima bi mu se pojavilo lice njegove žene, njen istaknuti nos i pune usne, sjajne tamne oči koje svetlucaju nad visokim jagodicama. Ona je volela tu životinju skoro koliko i njega. Žena ponosna koliko i lepa, vatrena koliko i ponosna. Kćerka Davrama Bašera ne bi se sakrila, niti bi obuzdala jezik, ne za takve kao što je Kolaver.

Četiri puta su stajali da odmore konje, a on je škrgutao zubima zbog odugovlačenja. Posvećivanje pažnje konjima postalo mu je druga priroda, odsutno bi proverio Koraka, po navici mu dao malo vode. S Lastavicom je bio mnogo pažljiviji. Ako Lastavica stigne do Kairhijena bez teškoća... misao mu se uvrtela u pamet. Ako joj dovede ždrebicu u Kairhijen, Faila će biti dobro. To je bilo blesavo, dečačko umišljanje, glupavo umišljanje malog

dečaka, ali nije htelo da prestane.

Svaki put kada bi se zaustavili, Min je pokušavala da ga umiri. S obešenjačkim osmehom, rekla bi mu da izgleda kao mrtvak u zimsko jutro koji upravo čeka da mu zatrpaju grob. Rekla mu je da će mu, dođe li ženi s takvim licem, Faila zalupiti vrata ispred nosa. Ali morala je da prizna kako nijedno od njenih viđenja nije obećavalo da je Faila nepovređena.

„Svetlosti mi, Perine“, konačno mu se ogorčeno obrati, gužvajući svoje sive jahaće rukavice, „ako iko pokuša da naškodi toj ženi, ona će ga naterati da čeka pred vratima dok ne bude našla malo vremena za njega.“ Skoro da je zarežao na nju. Nije baš da se one nisu trpele.

Loijal je podsetio Perina da Lovci na Rog mogu da vode računa o sebi, da je Faila preživela Troloke bez ijedne ogrebotine. „Ona je dobro, Perine“, bubnjao je iskreno, sa svojom dugom sekirom na ramenu kaskajući pored Koraka. „Znam da jeste.“ Ali to je rekao skoro dvadeset puta, a svaki put je zvučao manje ubeđeno.