Kruna mačeva

Perin odmahnu glavom. Nije znao. Kada bi samo ostale Mudre ostavile Firejn na miru, samo za nekoliko trenutaka. Šta je to toliko važno o čemu su baš sad morale da razgovaraju?

„Žene", promrmlja Gaul, „čudnije su od pijanih mokrozemaca."

„Šta?“, upita Perin odsutno. Šta bi se desilo da se jednostavno progura kroz krug Mudrih? Kao da mu čita misli, Edara se značajno namršti. Nekoliko Mudrih uradi isto; ponekad je izgledalo kao da žene zaista mogu da čitaju misli muškaraca. Pa...

„Rekoh, žene su čudne, Perine Ajbara. Čijad mi je rekla da neće položiti svadbeni venac pred moje noge; zamisli, rekla mi je.“ Aijel je zvučao užasnuto. „Rekla mi je da će me uzeti za ljubavnika, ona i Bain, ali ništa više.“ U nekoj drugoj prilici to bi zaprepastilo Perina, iako je i ranije čuo slične stvari. Aijeli su bili neverovatno... slobodni... u vezi s tako nečim. „Kao da nisam dovoljno dobar za muža.“ Gaul ljutito šmrknu. „Bain mi se ne sviđa, .ili oženio bih se i njome samo da usrećim Čijad. Ako Čijad neće da napravi svadbeni venac, trebalo bi da prestane da me mami. Ako je ne zanimam dovoljno da bi se udala za mene, treba da me pusti da odem."

Perin se namršti. Zelenooki Aijel bio je viši od Randa, a skoro za glavu viši od njega. „O čemu ti to pričaš?"

„Pa o Čijad, naravno. Zar me nisi slušao? Ovamo me izbegava a onda, svaki put kad je sretnem, zaustavi se dovoljno dugo da bude sigurna kako sam je spazio. Ne znam šta vi mokrozemci radite, ali kod nas je to jedan od načina koje žene koriste. Kad je najmanje očekuješ pojavi ti se pred očima, a onda nestane. Nisam čak ni znao da je sa Devicama, sve do jutros."

„Hoćeš da kažeš da je ovde?", prošaputa Perin. Ledenica se vratila, dubeći ga poput sečiva. „A Bain? Je li i ona ovde?"

Gaul slegnu ramenima. „Retko su daleko jedna od druge. Ali ja hoću da Čijad obrati pažnju na mene, ne Bain."

„Spalio njihovu krvavu pažnju!" povika Perin. Mudre se okrenuše da pogledaju. U stvari, gledali su ga svi koji su bili na brdu. Kiruna i Bera su buljile, potpuno zamišljenih lica. Sa mnogo napora uspeo je da se utiša. Međutim, nije mogao ništa da uradi s napetošću. „Trebalo je da je one štite! Ona je u gradu, u kraljevskoj palati, s Kolaver – s Kolaver! – a trebalo je one da je štite."

Češkajući se po glavi, Gaul pogleda Loijala. „Je l’ to neki humor mokrozemaca? Faila Ajbara ne nosi kratke suknje."

„Znam da nije dete!“ Perin duboko udahnu. Bilo mu je teško da mirno govori kada mu je stomak bio pun kiseline. „Loijale, hoćeš li objasniti ovom... objasni Gaulu da naše žene ne trče uokolo s kopljima, da Kolaver neće ponuditi Faili dvoboj, nego će jednostavno narediti nekome da joj prereže vrat, ili da je baci sa zida, ili...“ Slike su bile previše za njega. Svakog časa moglo se dogoditi da isprazni stomak.

Loijal ga trapavo potapša po ramenu. „Perine, znam da si zabrinut. Znam kako bih se ja osećao kad bih pomislio da se išta desilo Erit.“ Čuperci na ušima mu zatreperiše. Našao se ko će da mu priča; pobegao bi, što brže može, samo da izbegne svoju majku i mladu Ogijerku koju mu je izabrala. „A. Pa... Perine, Faila te čeka, potpuno je bezbedna. Znam to. A ti znaš da ona ume da vodi računa o sebi. Ma, ona može da vodi računa o sebi, i tebi, i meni, i Gaulu, pride.“ Njegov zvonki smeh zvučao je izveštačeno i on ubrzo postade ozbiljan. „Perine... Perine, znaš da ne možeš uvek da budeš blizu Faile da je štitiš. Bez obzira koliko ti to želiš. Ti si ta’veren; Šara te je isprela s razlogom i zato će te koristiti.“

„Spalio Šaru", zareža Perin. „Može i cela da izgori, samo ako će joj to pružiti sigurnost.“ Loijalove uši se ukočiše od zaprepašćenja, a čak je i Gaul izgledao kao da se potresao.

I šta sam sad ja?,

pomisli Perin. On je prezirao one koji su škrabali i žvrljali za sopstvene potrebe, ne obraćajući pažnju na Poslednju bitku i senku Mračnog koja se nadnosila nad svetom. Kako se razlikovao od njih?

Rand zaustavi vranca pored njega. „Ideš li?"

„Idem", odgovori Perin slabašno. Nije znao odgovor na sopstveno pitanje, ali je znao jedno: za njega, Faila jeste bila svet.

4

U Kairhijen