Kruna mačeva

Tu nije bilo vojnika. Kameni balkoni oko dvorišta bili su prazni. Livrejisane sluge oborenih pogleda požuriše da preuzmu uzde i pridrže stremene. Crvene, žute i srebrne trake spuštale su se niz rukave inače tamnih kaputa I haljina sa malim izlazećim suncem na levoj strani grudi. Sluge su na sebi imale više boja nego što je Perin ranije viđao. Oni nisu mogli da vide stražu napolju, ali teško da bi se išta promenilo i da su ih videli. U Kairhijenu, sluge Hu igrale sopstvenu varijantu Daes Dae’mar, Igre kuća, ali su se pravili da ne primećuju šta rade oni koji su iznad njih. Previše obraćati pažnju na ono što se dešava među boljim od vas – ili makar biti viđen da obraćaš pažnju moglo je značiti da si uvučen u njihovu igru. U Kairhijenu, a verovatno i u većini drugih zemalja, običan svet mogao je biti pregažen, a neprimećen, l.uno gde su moćni šetkali.

Punačka žena povela je Koraka i Lastavicu ne obraćajući pažnju na Pcrina. Lastavica je bila u Palati sunca i ništa se nije promenilo. Još uvek nije znao je li Faila mrtva ili živa. Glupa fantazija blesavog dečaka.

Pomerivši sekiru na boku, pratio je Randa uz široke sive stepenice na udaljenom kraju dvorišta i klimnu glavom kada Aram posegnu preko ramena da olabavi mač. Livrejisani čovekotvori visoka vrata na vrhu stepeništa, bronzana poput spoljne kapije i izgravirana Izlazećim suncem Kairhijena.

Ranije bi se Perin ukočio zbog grandioznosti ulazne dvorane. Debeli četvrtasti stubovi od tamnog mermera držali su svod sa četvrtastim ornamentima deset stopa iznad tamnoplavih i zlatnih podnih pločica. Pozlaćena izlazeća sunca nizala su se ivicom tavanice, a frizovi na zidovima pokazivali su kairhijenske pobede u bitkama. Tu nije bilo nikoga osim šačice mladića skupljenih ispod jednog friza; oni zamukoše kada ugledaše Perina i ostale.

Sinu mu da nisu svi muškarci. Svi su nosili mačeve, ali četiri od njih sedmoro bile su kratko ošišane devojke, u kaputima i vrećastim pantalonama nalik na Minine. Pa i nije bila preterano kratka; i momci i devojke skupili su je u neku vrstu repića koji im je dopirao do ramena, vezan tamnom mašnom. Jedna od devojaka nosila je zeleno, nešto svetlije nego što je bilo uobičajeno u Kairhijenu, a druga jasno plavo; ostali su bili u tamnoj odeći, s nekoliko traka u boji preko grudi. Proučavali su Randovo društvo, obraćajući posebnu pažnju na njega, shvati Perin; njegove žute oči obično bi zaprepastile ljude, samo što on to više nije primećivao sem ako bi neko poskočio ili se baš unezverio – proučavali su ih u tišini dok se vrata za poslednjim Aša’manom ne zatvoriše. Zvon zatvaranja sakri trenutak grozničavog sašaptavanja; razmetljivo krenuše ka njima, devojke su se kočoperile čak i više nego momci, što je iziskivalo malo napora. I kada su klekli, to je izgledalo osorno.

Devojka u zelenom baci pogled ka devojci u plavom koja je imala spuštenu glavu i reče: „Moj gospodaru Zmaju, ja sam Kamaila Nolajen. Selanda Darengil vodi naše društvo...“ Zatreptala je na besan pogled devojke u plavom. I pored tog pogleda Selanda je mirisala kao da je smrtno uplašena, ako je Perin uspeo da pohvata koja je koja. Pročistivši grlo, Kamaila nastavi: „Nismo mislili... ovaj, nismo očekivali vaš povratak.. tako brzo.“

„Da“, meko progovori Rand, „sumnjam da je iko mislio da ću se vratiti tako brzo. Niko od vas nema razloga da me se plaši. Baš niko. Ako i u šta verujete, verujte u to.“ Iznenađujuće, dok je to izgovarao gledao je pravo u Selandu. Ona iznenada podiže glavu i dok je blenula u njega, iz njenog mirisa nestade straha. Ne potpuno, ali smanjio se na mrvicu. Kako li je Rand znao za to? „Gde je Kolaver?“, upita Rand.

Kamaila otvori usta, ali Selanda odgovori pre nje: „U Velikoj dvorani Sunca.“ Dok je govorila, glas joj je postajao snažniji a miris straha je sve više bledeo. Čudno, trun ljubomore pojavi se u njemu, zakratko, kad je pogledala u Min. Ponekad su ga mirisi više zbunjivali nego što su mu pomagali. „U toku je treći Sabor o Zalasku“, nastavila je. „Mi nismo dovoljno važni da bi prisustvovali. Osim toga, mislim da je uznemirava postojanje naših društava.“

„Treći“, promrmlja Dobrejn. „Znači da je već deveti zalazak sunca od njenog krunisanja. Nije gubila vreme. Bar će svi biti zajedno. Biće prisutni svi koji nešto znače, Kairhijenjani i Tairenci.“