Nebeski oganj

To sve objašnjava. Ko bi ih drugi ovoliko preplašio? Lijandrin ih pogleda onako naredane kraj zida. Bucmasta Eldrit Džondar, koja uprkos mrlji od mastila na nosu prvi put nije izgledala izgubljeno, žustro zaklima glavom. Ostale kao da nisu smele ni da trepnu. Nikako joj nije bilo jasno zašto bi se jedna Izgubljena – nisu smele da koriste to ime, mada nisu na to obraćale pažnju kad su same – zašto bi se Mogedijen prerušila u služavku. Ta žena ima ili bi mogla da ima sve što je Lijandrin želela. Ne samo poznavanje Jedne moći o kakvom ona nije mogla ni da sanja, već moć kao moć. Moć nad drugima, moć nad svetom. I besmrtnost. Moć za čitav beskrajni život. Ona i njene sestre nagađale su da je među Izgubljenima nastao razdor. Dobijale su protivrečna naređenja, koja su se pak često kosila s naređenjima koja su dobijali drugi Prijatelji Mraka. Možda Mogedijen hoće da se sakrije od ostalih Izgubljenih.

Lijandrin raskrili razdeljenu jahaću haljinu najbolje što je umela i duboko se pokloni. „Dobro došla, velika gospodarice. S Izabranom na čelu, sigurno ćemo pobediti pre Povratka Velikog gospodara.“

„Lepo si to rekla“, jetko će Mogedijen, uzevši ponovo šolju od Temaile. „Da, sad je mnogo bolje.“ Temaila je izgledala bezrazložno zahvalno, kao da joj je laknulo. Šta joj je to Mogedijen uradila?

Tad iznenada postade svesna nečeg vrlo neprijatnog. Pa i sama se prema jednoj od Izabranih ponaša kao služavka. „Velika gospodarice, tamo u Tančiku nisam znala da ste...“

„Naravno da nisi“, nestrpljivo je prekide Mogedijen. „Da ste znale ko sam, sigurno ne bih čekala u senci.“ Odjednom joj na usnama zatitra osmejak, koji se nije dalje širio. „Brineš li se zato što si slala Gildin u kuhinju na šibanje?“ Lijandrin oseti kako joj se lice orošava znojem. „Zar zaista misliš da bih to dopustila? Onaj ti je, nema sumnje, posle podneo izveštaj, ali zapamtio je ono što sam ja htela da zapamti, a u stvari se sažalio na sirotu Gildin, prema kojoj je gospodarica toliko nemilosrdna.“ Izgledala je kao da je sve to ludo zabavlja. „Čak mi je dao i slatkiše koje je spremio za tebe. Nadam se da je još živ.“

Lijandrin odahnu od olakšanja. Živeče. „Velika gospodarice, nema potrebe da me odsecaš od saidara. Ja služim Velikom Gospodaru. Zaklela sam mu se na vernost još pre nego što sam otišla u Belu kulu. Tražila sam Crni ađah još od dana kad sam shvatila da umem da usmeravam.“

„Onda si jedina u ovom raspuštenom stadu kojoj ne treba objašnjavati ko joj je gospodarica“, reče Mogedijen izvivši obrvu. „Ko bi to od tebe očekivao?“ Sjaja oko nje nestade. „Imam zadatke za vas. Za sve vas. Šta god da ste dosad radile, zaboravite. Vi ste nesposobna gomila, kao što ste u Tančiku i pokazale. Možda ćete loviti malo bolje kad vas ja pritegnem.“

„Čekamo naređenja iz Kule, velika gospodarice“, reče Lijandrin. Nesposobna gomila? U Tančiku su bile nadomak uspeha kad su u gradu buknuli nemiri. Jedva su se spasle od one Aes Sedai koja je banula niotkuda. Da se Mogedijen onda razotkrila, ili makar preduzela nešto na svoju ruku, sigurno bi uspele. Ako je iko kriv za njihov neuspeh, onda je to sama Mogedijen. Lijandrin poseže za Istinskim izvorom, ne da bi ga prigrlila, već samo da proveri je li onaj zid još tamo. Nije ga bilo. „Data nam je velika odgovornost i zadat veliki zadatak, i sigurno će nam biti naređeno da nastavimo...“

Mogedijen je oštro prekide. „Vi slušate svakog Izabranog koji vam podvikne. Ma koja vam iz Bele kule izdavala naređenja, znajte da ih ona sad prima od nas, i to najverovatnije puzeći. Vi služite meni, Lijandrin. Budi sigurna u to.“

Mogedijen ne zna ko je na čelu Crnog ađaha. Bilo je to otkrovenje. Mogedijen ne zna sve. Lijandrin je oduvek verovala da su Izgubljeni gotovo svemogući ili bar mnogo iznad običnih smrtnika. Možda se Mogedijen zaista odmetnula. Sigurno bi se uzdigla u očima ostalih kad bi im je predala. Možda bi čak mogla i postati jedna od njih. Setila se varke koju je naučila još u detinjstvu. A i Izvor joj je ponovo dostupan. „Velika gospodarice, mi služimo Velikom gospodaru, baš kao i ti. Osim toga, obećane su nam besmrtnost i velika moć kada se on vr...“

„Zar zaista misliš da smo ti i ja jednake, sestrice?“, zgroženo će Mogedijen. „Jesi li ti u Jami usuda obećala svoju dušu Velikom gospodaru? Jesi li ti okusila slast pobede kod Paaran Disena ili gorčinu pepela kod Azar Dona? Ti si jedva dresirano štene a kamoli predvodnica, i ići ćeš kud ti kažem sve dok ja ne nađem za shodno da te unapredim. I ove druge imaju previsoko mišljenje o sebi. Hoćeš li možda da odmeriš snagu sa mnom?“

„Naravno da neću, Velika gospodarice.“ Ili bar ne kada je na oprezu i spremna. „Ja...“

„Hoćeš, hoćeš, pre ili kasnije, a ja bih radije da to raščistimo sada, na početku. Šta misliš, zašto su ti drugarice ovoliko vesele? Svaku sam ponaosob naučila pameti. Ne bi me čudilo da moram i tebe. Hajde da odmah završimo s tim. Probaj.“