Nebeski oganj

Lijandrin oprezno oliza usne i pogleda ostale, koje su ukočeno stajale uza zid. Jedino se Asne Zeramen usudila na nešto više od treptaja. Jedva primetno je odmahnula glavom. Bila je prava Saldejka, i to ne samo po iskošenim očima, visokim jagodicama i jakom nosu, nego i po čuvenoj hrabrosti. Ako joj ona savetuje da odustane i ako se čak i u njenim tamnim očima vidi strah, onda je zaista najpametnije da puzi pred Mogedijen koliko god ova bude želela. A opet, bila je tu ona varka.

Pala je na kolena, povila glavu i pogledala Izgubljenu s puno straha, odglumljenog tek delimično. Mogedijen se zavalila u stolici i otpila gutljaj čaja. „Velika gospodarice, molim te da oprostiš moju drskost. Svesna sam da sam samo crv pod tvojim nogama. Preklinjem te, kao neko ko ti je bio veran kao pas, da imaš milosti prema ovom bednom psetu.“ Mogedijen spusti pogled na šolju, na šta Lijandrin munjevito, dok su joj reči još klizile s usana, prigrli Izvor i poče da usmerava ne bi li našla pukotinu koja je sigurno postojala u samouverenosti Izgubljene, pukotinu koju svako ima na prividu moćne ljušture.

Nije čestito to ni učinila kad drugu ženu okruži svetlost saidara i bol se razli po Lijandrin. Sručila se na pod i pokušala da vrisne, ali usta joj ostadoše bezglasno razjapljena u bolu jačem nego išta što je dotad osetila. Mislila je da će joj oči iskočiti iz glave i da joj se koža cepa. Čitavu se večnost bacakala, a kad je sve prestalo, iznenadno kao što je i počelo, nije mogla ništa više sem da leži, drhturi i tiho plače.

„Jesi li počela da uviđaš?“, mirno će Mogedijen, pa vrati Temaili šolju, s rečima: „Čaj je bio izvrstan, ali neka sledeći put bude malo jači.“ Temaila je izgledala kao da će se onesvestiti. „Nisi dovoljno brza, Lijandrin, a ni dovoljno jaka. I ne znaš dovoljno. Zaista je bedno to što si pokušala. Hoćeš li da vidiš kako se to radi?“ Počela je da usmerava.

Lijandrin je pogleda s obožavanjem. Nije mogla da zadrži jecaje, ali je, i dalje ležeći na podu, uspela da promuca: „Oprosti mi, Velika gospodarice. “ Ta žena je veličanstvena, nalik zvezdi na nebesima ili kometi, uzvišenija od svakog kralja ili kraljice na šaru zemaljskom. „Oprosti mi, molim te“, preklinjala je, pokušavajući da između reči poljubi skut Mogedijenine haljine. „Oprosti. Ja sam pseto. Bedni crv.“ Celim se bićem stidela što i pre nije tako mislila. Bila je potpuno iskrena. Pred ovo je ženom zaista bila sve to. „Dopusti mi da ti služim, Velika gospodarice. Dopusti mi. Molim te. Molim te.“

„Nisam ja Grendal“, reče Mogedijen i grubo je odgurnu stopalom u plišanoj cipeli.

Osećanje obožavanja iznenada iščeznu. Međutim, Lijandrin ga se, dok je ležala na boku i ridala, ipak dobro sećala. Prestravljeno je buljila u Izgubljenu.

„Veruješ li mi sad, Lijandrin?“

„Da, Velika gospodarice“, procedi ona. I jeste joj verovala. Toliko joj je verovala da se nije usuđivala čak ni da pomisli na ponovni pokušaj sve dok ne bude sigurna da će uspeti. Njena varka bila je tek bleda senka onog što je Mogedijen uradila. Od nje može mnogo da nauči.

„Viđećemo. Mislim da si od onih kojima je možda potrebna još jedna lekcija. Moli se da toga ne bude, Lijandrin. Kod mene je druga lekcija izuzetno kratka. A sada se pridruži ostalima. Videćeš da sam uzela neke predmete moći koje sam našla u tvojoj sobi, ali tričarije sam ti ostavila. Zar nisam velikodušna?“

„Velika gospodarica je velikodušna“, potvrdi Lijandrin, pokušavajući da smiri grcanje i jecaje.

Uspela je da se uskobelja na noge pa stade pored Asne. Naslonila se na zid da bi ostala uspravna. A onda je ugledala niti Vazduha kako se prepliću. Bio je to samo Vazduh, ali ipak se trgla kad joj je vezao usta i zapušio uši. Nije pokušala da se opire. Na saidar se nije ni odvažila da pomisli. Ko zna šta bi joj Izgubljena uradila? Možda može i da joj čita misli. Od te je pomisli zamalo potrčala. Ne. Da Mogedijen može da čita misli, ona bi sad bila mrtva. Ili bi vrištala na podu. Ili ljubila Mogedijen noge i preklinjala da joj služi. Lijandrin se strese. Da joj usta nisu bila vezana onim nitima, zubi bi joj cvokotali.

Mogedijen ih veza sve osim Rijane, kojoj prstom zapovedi da klekne preda nju. Potom ova ode, a Izgubljena na njeno mesto pozva Marilin Gemalfin i razveza joj usta.