Nebeski oganj

S mesta na kome je stajala, Lijandrin im je videla lica i kako bezglasno miču usnama. Očigledno je svaka primala naređenja koja ostale nisu smele da znaju. Međutim, po licima im se malo šta moglo odrediti. Rijana je jedva i slušala. U očima joj se videlo olakšanje pre nego što je pokorno klimnula glavom i otišla. Marilin je prvo izgledala iznenađeno, a onda zadovoljno, ali ona je bila iz Smeđeg ađaha, a te su se uvek oduševljavale kad im se ukaže prilika da iščeprkaju neku zaboravljenu buđavu mudrost. Džeana Kaide je prvo užasnuto gledala, žustro odmahivala glavom i pokušavala da pokrije sebe i svoju odvratno otvorenu haljinu, ali Mogedijen je samo strogo pogleda, na šta ova žustro klimnu i otrča, možda ne toliko oduševljeno kao Marilin, ali jednako brzo. Berila Naron, vitka do granice mršavosti, spletkašica i lukavica kakva se samo može zamisliti, i dugolika Falion Boda, mirna uprkos očiglednom strahu, gotovo da nisu promenile izraz lica, baš kao ni Rijana. Ispan Šefar, Tarabonka kao Lijandrin, ali tamnokosa, doslovno je poljubila Mogedijen skute pre nego što je ustala.

A onda i Lijandrin bi razvezana. Očekivala je da će i nju poslati na nekakav, Senka bi ga znala kakav, zadatak, ali onda vide da se niti raspliću i s preostalih. Mogedijen ih pozva prstom i Lijandrin kleknu između Asne i Česmal Emri, visoke, zgodne crnke. Česmal, bivša Žuta, mogla je s jednakom lakoćom i da Izleči i da ubije čoveka, ali iz netremičnog joj se pogleda u Mogedijen, i po drhtanju ruku kad joj se uhvatila za haljinu, videlo da jedino želi da joj se pokori.

Lijandrin zaključi da će morati to da nauči, jer bi joj moglo zatrebati ako nekoj od ostalih predloži da zarad nagrade predaju Mogedijen Izgubljenima, a ta odluči da bi joj ipak bilo najpametnije da bude ulizica. Gotovo je zacvilela i od same pomisli na „drugu lekciju“.

„Vi ostajete sa mnom“, reče Izgubljena. „Namenjen vam je najvažniji zadatak. Ono što rade ostale samo je slatko voće, ali ovo vaše za mene je bogata žetva. Lična žetva. Ima jedna žena po imenu Ninaeva al’Mera.“ Lijandrin se trže, a Mogedijen je oštro pogleda. „Znaš je?“

„Prezirem je“, iskreno će Lijandrin. „To je prljava divljakuša kojoj nikada nije trebalo dozvoliti da uđe u Kulu.“ Gnušala se divljakuša. Dok je još sanjala o Crnom ađahu, i sama je čitavih godinu dana bez ičije pomoći učila da usmerava, ali sebe nije smatrala divljakušom.

„Vrlo dobro. Vas pet ćete mi je pronaći. Želim je živu. O, da, živu.“ Lijandrin zadrhta od Mogedijeninog osmeha. Potpuno joj odgovara da joj preda Ninaevu i one druge dve. „Prekjuče je bila u selu Sijendi, šezdesetak milja istočno odavde, s nekom devojkom koja bi me mogla zanimati, ali nestale su. Vi čete...“

Lijandrin je upijala svaku njenu reč. Za sada če biti verni pas. Ono drugo može da sačeka.

19

Sećanja

„Kraljice?“ Morgaza podiže pogled s knjige u krilu. Sunce je prosijavalo kroz prozor dnevne sobe u njenim odajama. Dan već beše vreo, bez daška vetra, i lice joj je bilo vlažno od znoja. Još malo pa će i podne, a ona još nije izlazila iz svojih odaja. To uopšte ne liči na nju. Više se nije mogla ni setiti zašto je odlučila da uz knjigu prelenstvuje čitavo prepodne. U poslednje se vreme nikako nije mogla usredsrediti na čitanje. Po zlatnom satu na okviru mermernog kamina znala je da je protekao čitav sat otkako je poslednji put okrenula stranu, a nije se sećala ni reči. Pripisala je to vrućini.

Mladi, u crveno odeveni zapovednik njene garde, koji je klečao pesnice priljubljene uz crveno-zlatni tepih, bio joj je odnekud poznat. Ranije je znala ime svakog gardiste u palati. Možda su ovo sad neki novi. „Talanvor“, reče ona, pa se i sama iznenadi zbog tog. Mladić je bio visok i naočit, ali nije se mogla dosetiti zašto je baš njemu upamtila ime. Da li joj on beše nekoga jednom doveo? Davno, davno? „Gardijski poručnik straže Martin Talanvor.“

On je pogleda, i to zapanjujuće mrko, a onda ponovo prikova pogled za tepih. „Oprostite, kraljice, ali iznenađen sam što ste ostali ovde posle jutrošnjih vesti.“

„Kakvih vesti?“ Bilo bi lepo čuti još ponešto osim Alteiminih tračeva s tairenskog dvora. Povremeno je želela da je upita i za nešto drugo, ali na kraju su uvek samo ogovarale, a njoj se činilo da ranije nije učestvovala u tome. Gebril kao da je uživao da ih sluša, sedeči u onoj visokoj fotelji kraj kamina, s nogom preko noge, i zadovoljno se smeškajući. Alteima je počela da se oblači prilično slobodno. Zaista bi joj trebalo ukazati na to. Morgazi se činilo da je već razmišljala o tome. Gluposti. Da jesam, sigurno bih joj i rekla. Odmahnula je glavom, shvativši da je potpuno zaboravila na mladog poručnika i da je on počeo nešto da joj priča, ali je prestao kad je shvatio da ga ne sluša. „Ispričaj mi to ponovo. Nešto sam se bila zamislila. I ustani.“