Nebeski oganj

Odsutno se igrala prstenom Velike zmije na desnoj ruci. Istini za volju, nije ga zasluživala. Žena koja ne može da usmerava ne dobija prsten. Međutim, uoči svog šesnaestog rođendana vratila se da se u ime kuće Trakanda bori za Ružinu krunu, a kada je nepune dve godine kasnije sela na presto, dobila je taj prsten na poklon. Običaj je bio da se sve andorske kćeri naslednice školuju u Kuli, a prsten su dobijale bilo da mogu da usmeravaju ili ne, što je bio znak zahvalnosti na podršci kraljevske porodice. Ona je u Kuli bila samo kći naslednica loze Trakand, ali dali su joj prsten čim je krunisana.

Vratila je svoj portret i uzela majčin, koji ju je prikazivao kao možda svega dve godine stariju. Lini je bila dadilja trima pokolenjima žena iz kuće Trakand. Majgdin Trakand je bila lepotica. Morgaza se sećala njenog osmeha punog ljubavi. Trebalo je da ona nasledi Lavlji presto, ali groznica ju je odnela i tek zadevojčena curica postala je Visoko sedište kuće Trakand, i to usred borbe za presto i u početku bez imalo podrške od posluge i kućnog pesnika. Osvojila sam Lavlji presto. Neću ga se odreći, niti ću dopustiti da muškarac sedne na njega. Hiljadu su godina kraljice vladale Andorom i neću dopustiti da se to sad prekine!

„Opet mi prčkaš po stvarima, dete?“

Taj glas pokrenu davno zaboravljene navike. Morgaza je, pre no što je postala svesna šta radi, sakrila minijaturu iza leđa. Drhtavom je rukom vratila sličicu na njeno postolje. „Nisam više devojčica, Lini. Upamti to, jer ćeš jednoga dana reći nešto na mestu gde neću moći preko toga da predem.“

„Moj vrat je star i mršav“, reče Lini, spustivši mrežicu punu šargarepe i repe na sto. Izgledala je krhko u urednoj sivoj haljini, a seda joj kosa beše začešljana i skupljena u punđu. Koža na uskom licu bila je tanušna poput pergamenta, ali leđa joj behu prava, glas jasan i smiren, a crne oči stroge kao i uvek. „Svejedno mi je hoćeš li me obesiti ili mi odrubiti glavu, ja sam svoje odslužila. ’Kvrgava stara grana otupi sekiru koja poseče mladicu.’“

Morgaza uzdahnu. Lini se nikada neće promeniti. Ne bi se poklonila ni da je čitav dvor gleda. „Proopasnila si se pod stare dane. Ne znam da li bi dželat našao dovoljno oštru sekiru za tvoj vrat.“

„Odavno te nije bilo, pa bih zato rekla da si u nekakvoj nedoumici. Kada si bila mala – a i kasnije – uvek si mi dolazila kad nešto ne možeš da dokučiš. Da pristavim čaj?“

„Odavno, Lini? Pa obilazim te svake nedelje, a ni sama ne znam zašto, kad tako razgovaraš sa mnom. Prognala bih i najvišu andorsku plemkinju kad bi mi rekla makar polovinu onoga što mi ti kažeš.“

Lini je ozbiljno pogleda. „Nisi kročila preko mog praga još od proleća, a ja govorim isto kao što sam oduvek govorila. Previše sam stara da se sad menjam. Jesi li za čaj?“

„Ne.“ Morgaza se zbunjeno uhvati za glavu. Svake nedelje je obilazila Lini. Sećala se da... Nije se sećala. Gebril joj je toliko ispunio vreme da joj je ponekad bilo teško da misli na bilo šta osim na njega. „Ne, neću čaj. Ne znam zašto sam došla. Ne možeš mi pomoći u vezi s onim što me muči.“

Stara dadilja šmrknu, mada je i to kod nje zvučalo odmereno. „Muči te Gebril, zar ne? Ali se stidiš da mi kažeš. Devojko, prepovijala sam te u kolevci, negovala te kad si bila bolesna, vezivala ti steznike i učila te svemu što treba da znaš o muškarcima. Nikada se nisi stidela da razgovaraš sa mnom, pa nema razloga da počneš ni sada.“

„Gebril?“ razrogačenih će očiju Morgaza. „Ti znaš? Ali kako?“

„Eh, dete“, tužno reče Lini. „Svi znaju, ali niko nije imao hrabrosti da ti kaže. Osim mene, možda, ali ovo nije baš nešto s čime bih mogla tek tako da se zaputim kod tebe, zar ne? Ovo je jedna od onih stvari u koje žena ne veruje dok sama sve ne shvati.“

„Šta to pričaš?“, oštro će Morgaza. „Bila je tvoja dužnost da dođeš kod mene ako si znala, Lini. Svačija dužnost! Svetlosti, zar da ja poslednja saznam, i to možda kad je već prekasno?“

„Prekasno?“, zgranu se Lini. „A što bi bilo prekasno? Izbaci Gebrila iz palate i iz Andora, a sa njim Alteimu i ostale i gotovo. Prekasno, nije nego.“

Morgaza je na trenutak ostala bez reči. „Alteimu“, progovori konačno, „i... ostale?“

Lini je oštro pogleda, pa zgroženo odmahnu glavom. „Ja sam matora budala. Vrane su mi mozak popile. Pa, eto, sad znaš. ’Kad izvadiš med iz saća, više ga ne možeš vratiti.’“ Glas joj beše malo nežniji, a ipak odlučan, kao kad je rekla Morgazi da je njen poni slomio nogu i da ga moraju ubiti. „Gebril noći provodi uglavnom s tobom, ali je zato ostatak vremena s Alteimom. A i s još šest drugih. Pet imaju sobe u palati. Kad kradom odlazi onoj maloj okatoj, sav se uvije u plašt, čak i po ovakvoj vrućini. Možda je udata. Žao mi je, devojko, ali istina je istina. ’Bolje je suočiti se s medvedom nego bežati od njega.’“