Nebeski oganj

Morgazi klecnuše kolena i da Lini nije hitro izvukla stolicu i gurnula je poda nju, sigurno bi sela na pod. Alteima. Setila se kako je gledao njih dve dok su ogovarale. Muškarac koji zadovoljno posmatra svoje dve zaigrane mačkice. I još

šest drugih! Bes je proključao u njoj, bes koji je izostao i pri samoj pomisli da on želi njen presto. O

tome je razmišljala hladno i smireno, kao i o mnogo čemu drugom u poslednje vreme. To je bila opasnost o kojoj je trebalo razmišljati hladne glave. Ali ovo! Taj čovek je doveo svoje devojčure u njenu palatu. Napravio je od nje jednu u nizu naložnica. Sad je želela njegovu glavu. I da ga živog oderu. I, Svetlosti, pomozi, želi njegov dodir. Sigurno sam poludela!

„To će se rešiti, kao i sve ostalo“, reče hladno. Dostaje zavisilo od toga ko je u Kaemlinu, a ko na seoskim imanjima. „Gde je lord Pelivar? A lord Abel? A gospa Aratela?“ Oni su predvodili jake kuće, s mnogo slugu.

„Proterani“, polako reče Lini, zbunjeno je pogledavši. „Proletos si ih prognala iz grada.“

Morgaza se zabulji u nju. Toga se uopšte ne seća. Mada, kad malo bolje razmisli, zvuči poznato. „A gospa Elorijen?“, sporo upita. „Gospa Aemlin i lord Luan?“ I to su jake kuće. Kuće koje su bile na njenoj strani pre nego što je sela na presto.

„Proterani“, jednako sporo odgovori Lini. „Kad je Elorijen upitala zašto, dala si da je izbičuju.“ Pognula se preko stola da skloni Morgazi kosu s lica, pa joj položi kvrgavu ruku na obraz, kao kad je proveravala ima li groznicu. „Jesi li dobro, malena?“

Morgaza odsutno klimnu glavom, zato što se toga sećala kroz maglu. Elorijen kako vrišti od besa dok joj cepaju haljinu. Kuća Triman je prva dala podršku Trakandima, i to preko lepuškaste debeljuce, tek nekoliko godina starije od Morgaze. Preko iste one Elorijen koja joj je jedna od najbližih prijateljica. Ili je bar to bila. Elejna je dobila ime po Elorijeninoj babi. Kao kroz maglu ih se sećala kako napuštaju grad, a i nju, kako sada stoje stvari. A ko je ostao? Kuće preslabe da budu korisne i ulizice. Prisećala se kako je potpisivala kojekakve ukaze koje je Gebril stavljao pred nju i kako je delila titule. Njegovi čankolisci i njeni neprijatelji. Sada je samo na njih mogla da računa u Kaemlinu.

„Baš me briga šta ti misliš“, odlučno će Lini. „Nemaš groznicu, ali nešto ipak nije u redu. Tebi sad treba jedna Aes Sedai.“

„Neću Aes Sedai“, još odlučnije će Morgaza. Ponovo je dotakla prsten. Bila je svesna da je njena netrpeljivost prema Kuli u poslednje vreme pomalo prevazilazila granice razumnog, ali nije se mogla naterati da veruje onima koje su od nje skrivale rođenu kćer. Na pismo u kome je zahtevala od nove Amirlin da se Elejna vrati – niko osim nje ne može ništa da zahteva od Amirlin Tron – nije još dobila odgovor. Dosad jedva ako je i stiglo do Tar Valona. U svakom slučaju, bila je potpuno sigurna da ne želi Aes Sedai kraj sebe. A opet, uprkos svemu, nije mogla da ne bude ponosna na Elejnu. Za toliko kratko vreme postala je Prihvaćena. Možda će postati prva žena koja je sela na presto kao puna Aes Sedai, a ne samo učenica iz Kule. Bila joj je besmislena potpuna suprotstavljenost tih osećanja, ali sad je ionako malo šta imalo smisla. A kći joj nikada neće sesti na Lavlji presto ukoliko ga Morgaza ne sačuva za nju.

„Rekoh da neću Aes Sedai, Lini, i slobodno prestani da me tako gledaš. Nije ovo kao onda kad bi me tako naterala da popijem gorke lekove. Osim toga, ne verujem da se u Kaemlinu sad može naći bilo kakva Aes Sedai.“ Njenih starih pristalica više nije bilo – sama je potpisala naređenja za njihov progon – a možda su joj i oni sada neprijatelji, posle onog što je učinila Elorijen. Nova gospoda i gospe zauzeli su njihova mesta u palati. I nova lica su u gardi. Na čiju odanost može da računa? „Znaš li gardijskog poručnika Talanvora, Lini?“, upita, pa kad joj dadilja brzo klimnu, nastavi: „Nadi ga i dovedi mi ga ovamo. Ali pazi da ne sazna da sam ga ja tražila. U stvari, reci svakom u staračkom krilu, ako pita, da nisam ovde.“

„Ima u ovom nešto više od te priče o Gebrilu i njegovim ženama, je li?“ „Idi sad, Lini. I požuri. Nema mnogo vremena.“ Po senkama drveća koje je kroz prozor videla u vrtu, znala je da je sunce odavno prošlo zenit i da će uskoro pasti mrak. A onda će je Gebril potražiti.

Kada je Lini izašla, Morgaza je ostala da ukrućeno sedi na stolici. Nije se usuđivala da ustane. Kolena joj sad behu jača, ali plašila se da, ustane li i počne da hoda, neće stati sve dok ne uđe u svoje odaje da čeka Gebrila. Taj joj poriv beše još jači sad, kad je ostala sama. A nema sumnje da će mu sve oprostiti čim je pogleda i dodirne. Možda će čak i sve zaboraviti, kad uzme u obzir koliko su joj sećanja maglovita i zbrkana. Dovoljno je pametna da zna da je na neki način upotrebio Jednu moć na njoj, ali nijedan muškarac koji ume da usmerava nije doživeo njegove godine.