Nebeski oganj

Bilo je gore nego što se nadala, ali ne i gore od onog što je očekivala. Šta god Gebril bio, budala sigurno nije. „Onda moram da odem negde drugde da povratim vlast.“ Na kuće je teško mogla da računa posle onolikih progona i posle onog s Elorijen, ali morala je da pokuša. „Gebril će možda pokušati da me spreči da napustim palatu“ – prisećala se kao kroz maglu da je dva puta pokušala da ode ali ju je on sprečio – „i zato ćeš mi pronaći dva konja i sačekati me u sokaku iza južnih staja. Tamo ću ti se pridružiti, odevena za jahanje.“

„Previše je prometno“, reče on. „A i preblizu. Gebrilovi ljudi bi vas možda prepoznali, ma kako se preobukli. Znam jednog čoveka... Možete li da pronađete krčmu Kraljičin blagoslov u zapadnom delu Novog grada?“ Novi grad bio je nov jedino u poređenju s Unutrašnjim gradom, oko kojeg je podignut.

„Mogu.“ Nije volela da joj se protivureči, pa čak ni kad to ima smisla. I Brin je bio takav. Sa zadovoljstvom će pokazati ovom momčiću koliko je vična prerušavanju. Volela je da se jednom godišnje – shvatila je da te godine još to nije radila – obuče kao obična građanka i prošeta ulicama, koliko da oseti raspoloženje naroda. Niko je nikada nije prepoznao. „Može li se tom čoveku verovati, mladi Talanvore?“

„Bazel Gil vam je odan koliko i ja.“ Zastao je, a lice mu nakratko preplavi bol, pa ponovo bes. „Zašto ste toliko čekali? Sigurno ste sve znali, a i videli, a opet ste čekali da Gebril sklopi šake Andoru oko vrata. Zašto ste čekali?“

Eto. Njegov jed je bio iskren i zaslužio je iskren odgovor. Samo, ona ga nije imala, ili bar ne takav koji bi mu mogla reći. „Nije na tebi da preslišavaš kraljicu, mladiću“, reče ona nežno ali nepopustljivo. „Odan muškarac, a znam da si takav, služi bez pitanja.“

On uzdahnu. „Čekaću vas u staji iza Kraljičinog blagoslova, kraljice.“ Potom se nakloni kao da je pred čitavim dvorom, pa ode.

„Zašto ga uporno zoveš mladićem?“, upita Lini čim su se vrata zatvorila. „Od toga mu je neprijatno. ’Samo budala stavlja ekser pod sedlo pre nego što uzjaše’“

„On jeste mlad, Lini. Majka mogu da mu budem.“

Lini ponovo šmrknu, ali ovog puta nimalo odmereno. „Tek je nekoliko godina mlađi od Galada, a Galad je prestar da ti bude sin. Kad se Talanvor rodio ti si se još igrala lutkama i mislila da se bebe prave baš kao i lutke.“

Morgaza se s uzdahom zapita da li je ta žena bila ovakva i prema njenoj majci. Verovatno jeste. A ako Lini poživi dovoljno dugo da vidi i Elejnu na prestolu – u šta ona uopšte nije sumnjala, pošto je verovala da je Lini besmrtna – verovatno će i s njom biti takva. Naravno, ako uopšte bude prestola koji će Elejna naslediti. „Pitanje je da li je on odan kao što tvrdi, Lini. Jedini verni gardista, a sve takve su udaljili iz palate. Suviše je to dobro da bi bilo istinito.“

„Položio je novu zakletvu.“ Morgaza zausti da kaže nešto, ali Lini je preduhitri. „Videla sam ga posle toga, samog, iza staja. Zato sam i znala na koga misliš. Tad sam doznala kako se zove. Nije me video. Klečao je i lio gorke suze. Naizmenično ti se izvinjavao i ponavljao staru zakletvu. I to ne ’kraljici andorskoj’, nego ’kraljici Morgazi andorskoj’. A činio je to po starinski, na svom maču, i na kraju se posekao da pokaže kako će i poslednju kap krvi proliti pre nego što pogazi zakletvu. Znam ja ponešto o muškarcima, devojko. Taj će za tebe poći na čitavu vojsku, i to goloruk.“

Laknulo joj je. Ako ne veruje njemu, to znači da bi posumnjala i u Lini. A to je nemoguće. Zakleo se po starinski? E, to je već za legendu. A ona je ponovo dopustila mislima da odlutaju. Naravno, sad kad sve ovo zna, Gebril joj više ne može mutiti um. Ali zašto je onda jedan njen deo i dalje priželjkivao da ode u sobu i sačeka ga? Mora da sredi misli. „Treba mi neka jednostavna haljina, Lini. Ali da mi ne bude baš po meri. S malo čađi iz ognjišta, i...“

Lini je bila zapela da i ona pođe. Morgaza bi je naterala da ostane jedino ako bi je vezala za stolicu, a nije joj se činilo da bi starica to olako dopustila. Oduvek je izgledala krhko, ali je takođe oduvek bila jača nego što izgleda. Kada su se iskrale kroz pomoćnu kapijicu, Morgaza uopšte nije ličila na sebe. Pomoću čađi je potamnela svoju crvenkastozlatnu kosu i prigušila joj sjaj i punoću. Dobro joj je došao i znoj koji joj se slivao niz lice. Ljudi misle da se kraljice ne znoje. Prerušavanje je upotpunila bezoblična siva haljina od grube – veoma grube – vunene tkanine, razdeljena između nogu. Čak su joj i košulja i čarape bile od grube vune. Izgledala je kao seljanka koja je na teglećem konju dojahala na pijacu, pa je poželela da malo vidi grada. Lini je ličila na sebe samu – uspravljena i bez ikakvog glupiranja – u zelenoj vunenoj haljini, dobro krojenoj, ali po modi od pre deset godina.