Nebeski oganj

Osim što je priželjkivala da se počeše, Morgaza je priželjkivala i da ju je Lini malo manje ozbiljno shvatila kad joj je tražila da joj haljina ne bude po meri. Dok je ćuškala onu otvorenu haljinu pod krevet, stara je dadilja mrmljala nešto o izlaganju robe koja nije na prodaju, a kad ju je Morgaza optužila da je to sama izmislila, ona joj jetko reče: „Imam dovoljno godina da je čak i ono što izmislim drevna izreka.“ Morgaza je podozrevala da je otromboljena, gruba vreća koju sad nosi zapravo kazna za onu haljinu.

Unutrašnji grad bio je podignut na brdu, a ulice su pratile prirodni pad tla, postavljene tako da se iz njih iznenada izbijalo na parkove pune drveća i spomenika, ili pločicama obzidane kule koje su u stotinu boja sijale na suncu. S nekih je mesta pogled pucao preko čitavog Kaemlina, i dalje, greko šuma i ravnica. Morgaza ništa od svega toga nije primećivala dok je žurila kroz svetinu na ulicama. Obično se trudila da sluša ljude i proceni njihovo raspoloženje, ali sad je čula samo huk i romor velikog grada. Ni pomislila nije da ih podigne na bunu. Hiljade ljudi naoružanih kamenjem i besom mogle bi da nadjačaju obezbeđenje palate, ali zahvaljujući prolećnim nemirima upoznala je Gebrila, a sećala se i šta je rulja uradila pre godinu dana. Htela je da ponovo vlada Kaemlinom, a ne da ga spali do temelja.

Iza belih zidina Unutrašnjeg grada, Novi grad je nudio svoje lepote. Visoke, vitke kule, nepregledno prostranstvo krovova pod crepom i veliki svetlosivi spoljni zidovi s kulama, prošarani srebrnim i belim prugama. Široke ulice s drvoredima i travnjacima po sredini bile su prepune naroda, kola i kočija. Iako je neprekidno razmišljala o svom naumu, Morgaza nije mogla da ne primeti kako je trava polegla od suše.

Poučena iskustvima s ranijih izleta među narod, oprezno je birala kome će postaviti pitanje. Bili su to uglavnom muškarci. Znala je kako izgleda – čak i s nagaravljenom kosom – a žene bi je iz čiste zavisti mogle poslati na pogrešnu stranu. Muškarci su se, s druge strane, trudili da je zadive. Nije se obraćala samozadovoljnima, a ni grubijanima. Prve je njeno prisustvo vređalo, pa makar i nemali pametnija posla, a drugi su verovali da žena koja traži put zapravo traži nešto drugo.

Jedan momak s bradom prevelikom za svoje lice, inače ulični prodavač igala i pribadača, reče joj, široko se osmehnuvši: „Reče li ti ko da podsećaš na kraljicu? Koliko god da je zabrljala, i dalje je lepotica.“

Ona se glasno nasmeja, na šta je Lini samo pogleda. „Tako laskaj svojoj ženi. Druga ulica levo, je li? Zahvaljujem ti. A i na lepim rečima.“

Namršteno je nastavila da se probija kroz gužvu. Previše je puta to čula. Ne ono o sličnosti s kraljicom, već da je Morgaza svašta zabrljala. Izgleda da je Gebril nametnuo visoke dažbine kako bi isplatio svoje pristalice, ali svi su krivili nju, i to s pravom. Samo je kraljica odgovorna za takvo nešto.

Osim toga, iz palate su došli neki novi zakoni, mahom besmisleni, koji su ljudima dodatno otežali život. Čula je svakojaka govorkanja o sebi, a i da su Andorom možda predugo vladale žene. Bile su to samo glasine, ali ono što jedan sme da izgovori, desetoro misli. Možda neće tako lako podići narod na Gebrila kao što je mislila.

Konačno je pronašla svoj cilj – široku kamenu krčmu, na čijoj je tabli bio prikazan čovek koji kleči pred zlatokosom ženom s Ružinom krunom, koja mu je položila ruke na glavu. Kraljičin blagoslov.

Ako je to trebalo da predstavlja nju, promašili su. Nije ona toliko bucmasta.

Tek kad je stala pred krčmu, shvatila je da se Lini zadihala. Išle su prilično brzo, a dadilja je ipak bila u godinama. „Izvini, Lini. Nije trebalo toliko da jurim...“

„Ako ne mogu da držim korak s tobom, devojko, kako ću da podižem Elejninu decu? Hoćeš li još dugo da stojiš ovde? ’Onaj ko vuče noge nikad ne završi putovanje.’ Rekao je da će nas čekati u staji.“

Sedokosa žena pođe oko krčme, mrmljajući sebi u bradu, a Morgaza za njom. Pre nego što je stupila u kamenu staju, zaklonila je oči i pogledala ka suncu. Do sutona je bilo ostalo manje od dva sata, a onda će Gebril početi da je traži. Ukoliko već nije.

Talanvor nije bio sam. Kada je, u kaputu od zelene vune, s mačem pripasanim preko, spustio koleno na slamom zastrven pod, isto to učiniše i dva muškarca i jedna žena, mada pomalo nesigurno, kao da nisu sigurni da je to zaista ona. Onaj proćelavi rumeni debeljko sigurno je Bazel Gil, krčmar. Na sebi je imao stari kožni prsluk ukrašen ovalnim čeličnim pločicama oko pojasa. I on beše naoružan mačem.

„Kraljice“, reče Gil, „nisam nosio mač godinama, još od Aijelskog rata, ali bila bi mi čast da me povedete sa sobom.“ Nekome bi možda izgledao smešno, ali ne i Morgazi.

Ona pogleda ostalo dvoje – plećatog momka u sivom suknenom kaputu, oborenih kapaka, višestruko lomljenog nosa i lica prepunog ožiljaka, i nisku, lepuškastu ženu srednjih godina. Činilo se da je njegova pratilja, ali njena plava vunena haljina s visokim okovratnikom bila je previše otmena da bi joj je on kupio.