Nebeski oganj

Egvena je jedva dočekala da joj gai’šaini podignu šator i žurno se uvukla u njega. Svetiljke već behu upaljene, i vatra u malom ognjištu. Ona raspertla meke čizme i skide ih, a onda i vunene čarape, pa se prući po šarenoj prostirci i promigolji nožnim prstima. Bilo bi lepo da ima lavor vode, pa da malo potopi noge. Nije ni pokušavala da se pretvara da je izdržljiva kao Aijeli, ali zaista je počela da se pretvara u mekušca ako su joj posle samo nekoliko sati hoda stopala otekla do svoje dvostruke veličine. Naravno, voda sad više nije nedostupna. Ili bar ne bi trebalo da bude, ispravila se, setivši se onog polupresahlog potoka, ali sigurno će moći da se propisno okupa.

Kovinda, uvek krotka, tiha i sva u belom, donese joj večeru koja se sastojala od one pljosnate svetle pogače od zemai brašna i guste čorbe u činiji s crvenim prugama. Jela je bez razmišljanja, pošto je bila više umorna nego gladna. Razaznavala je ukus suvih paprika i pasulja, ali nije pitala za poreklo tamnog mesa. Zečetina,

odlučno reče u sebi, nadajući se da ne greši. Aijeli su jeli stvorove od kojih bi se njoj kosa ukovrdžala jače nego Elejnina. Smela je da se opkladi da Rand ne sme ni da pogleda ono što jede. Muškarci su mnogo probirljiviji od žena.

Kada je večerala, opružila se kraj kitnjaste srebrne svetiljke s uglačanim diskom koji je odbijao i pojačavao svetlost. Malčice se postidela setivši se da je većini Aijela jedini izvor svetlosti vatra iz ognjišta. Malo ih je, osim Mudrih i poglavara klanova i septi, nosilo uljane svetiljke. A opet, zašto bi sedela u polumraku kraj ognjišta ako već ne mora? To ju je podsetilo da noći sad više neće biti toliko hladnije od dana, kao u Pustari. U šatoru je već bilo postalo neugodno toplo.

Kratkim usmeravanjem je poslala nekoliko tračaka Vazduha da priguši vatru, pa poče da po bisagama traži onu kožom uvezanu knjigu koju joj je pozajmila Avijenda – malu, debelu, štampanu gusto zbijenim redovima sitnih slova, zbog čega se nije mogla čitati bez jakog svetla, ali bar nije zauzimala mnogo mesta. Zvala se Plamen, mač i srce

i bila je zbirka priča o Birgiti i Gajdalu Kejnu, Anselanu i Barašel, Rogošu Orlookom i Dunsini i mnogim drugima. Avijenda je tvrdila da ih voli zbog pustolovina i bitaka, ali svaka priča do poslednje govorila je i o ljubavi između muškarca i žene. Egvena se nije ustezala da prizna da joj se upravo to i dopada – nekad čvornovate, a nekad nežne niti besmrtne ljubavi. Ili se bar nije ustezala pred sobom. Ipak nije to nešto što bi žena koja se usuđuje da tvrdi kako ima makar mrvu soli u glavi smela javno da prizna.

Istini za volju, nije joj bilo do čitanja ništa više nego do jela. Najradije bi se okupala i otišla na spavanje (mada bi možda čak i pristala da se odrekne kupanja), ali te je noći trebalo da sa Amis ode u Tel’aran’riod i vidi se s Ninaevom, kod koje, tamo negde na putu ka Geldanu, još nije bila pala noč. Dakle – bdenje.

Iz onoga što joj je Elejna ispričala na poslednjem sastanku zaključila je da je menažerija vrlo zabavna, mada Egvena nikad ne bi ni pomislila da je Galadovo prisustvo zaista valjan razlog da uteknu iz grada glavom bez obzira. Po njenom mišljenju, njih su dve jednostavno zavolele pustolovine. Bilo joj je žao Sijuan. Trebala im je njena čvrsta ruka. A onda pomisli na Ninaevu. Oduvek je ona predstavljala tu čvrstu ruku, ali je posle onog susreta u Kuli u Tel’aran’riodu sve manje bila neko koga se Egvena pribojava.

Postidela se kada je okrećući list shvatila da se unapred raduje predstojećem susretu s Ninaevom, ali ne zato što joj je ona prijateljica, već da bi videla da li se nešto promenilo. Bude li se samo mašila kike, ona će samo izviti obrvu i... Daj, Svetlosti, da je ono još drži. Pisne li samo o našem susretu, Amis, Bair i Melaina će me na smenu drati, ukoliko me prethodno ne oteraju.

Kapci su joj se uporno sklapali dok je u polusnu počinjala da oživljava prizore iz knjige. Bila je jaka koliko i ma koja od tih žena, jaka i hrabra kao Dunsina, Nerein, Melisinda ili čak Birgita, jaka kao Avijenda. Hoće li Ninaeva imati dovoljno pameti da noćas drži jezik za zubima? Zamislila je kako je hvata za potiljak i drmusa. Gluposti. Ninaeva je ipak mnogo starija. Samo izvij obrvu. Dunsina. Birgita. Odvažna i jaka kao Devica koplja.

Glava joj klonu na stranice i ona, pokušavši da udobnije namesti knjigu pod obraz, poče da diše sporo i duboko.